Ovo citate iz pogresnih razloga...

Day 1,398, 09:08 • Published in Serbia Serbia • by kowalski_afc

Ovo citate iz pogresnog razloga.
Ako ocekujete foot fetish ili obozavanje usiju, onda ne treba dalje da citate, niste nista vise od pukog voajera.
Ako ovo citate da bi videli neku dobru politicku ili neku drugu pljuvacinu, razocaracete se. Takvih tekstova ima mnogo, a ja bas i ne volim da pisem izvore pljuvacine.
Ako ocekuje da procitate da je oboren neki rekord u steti napravljenoj protivniku, nemojte dalje da citate. Pojedini igraci prave i po 20 puta vise stete za samo jednu mini bitku ne osvrcuci se.
Ako ocekujete slike golih devojaka ili uopste bilo kakve slike, razocaracu vas. Nema ih u ovom tekstu.
Ovo je samo jedna prica o ljudima kakvi bi trebali da budu. Verovatno cete tu pricu zaboraviti odmah. Ako je procitate do kraja uopste…
Dan je 1396. Novog sveta i poceo je napadom tri susedne drzave na nasu eSrbiju. Ljudi tenkuju koliko mogu, trose se zlatnici, kupuju se novi, ljudi pokusavaju da daju svoj masimum u svakom trenutku.
U toku popodneva, vodimo u svim bitkama. Medjutim, ja moram da se ispucam i negde da usmerim moju stetu jer se verovatno necu logovati kasnije u toku dana. Dolazim na kanal jedinice, tamo dobijam obavestenje da se trenutno ceka i da u tom trenutku cuvamo stetu za sledece runde.
Otvaram sve nase bitke i u svim vodimo. Da se ispucam u bilo kojoj bi bilo glupo trosenje i rasipanje stete. Vidim da se mini runda u oslobodilackom ratu za Severnu Dalmaciju uskoro zavrsava i to je ono sto mi je trebalo. Jedna od prioritetnih bitaka.
Sat polako odbrojava svojih pet minuta izmedju dve bitke. Polako curi vreme do pocetka sledece bitke i to koristim za poslednje pripreme: vadjenje tenkova sa marketa, sastavljanje bazuka koje sam sakupljao za jedan BH, proveravanje zaliha hleba i proveravanje golda za tenkovanje.
U trenutku kada sve to zavrsavam, sat otkucava poslednje sekunde i pocinje nova mini bitka. Ja pocinjem da klikcem po onom zelenom dugmetu, udaram po neprijatelju, jedem hleb, pravim 100k stete u prvih minut ili dva. Vidim da nisam BH, da je Miljana Pantelic ispred mene sa 20k stete vise.
Bacam pogled na chat jedinice u trenutku kada neko pita ‘Sta radi onaj Kowalski?”, na sta stari dobri Patak odgovara:
“Pa kako sta? Bazukari!”
Pocinjem da se smejem i nastavljam da udaram. Dolazim u jednom trenutku i na mesto BH sa nekih 200k, medjutim, to me ne interesuje mnogo jer nisam ni planirao da jurim BH. Naravno, Miljana me prestize za minut dva, taman kada sam ja zavrsio sa svojim udaranjem i dosao do, za mene, rekordnih 285k stete u jednoj borbi. Miljana je stala na 320k.
Bacam pogled na chat i vidim da me nekoliko njih pita da mi posalju pomoc. Vidim da me Kvakva upozorava da ne jurim BH sa Miljanom jer je mnogo jaca. Ja se smejem i samo mu odgovaram da i nisam pokusavao da jurim BH.
U tom trenutku pocinje da se desava nesto zbog cega i pisem ovaj tekst. Otvaram Miljanin profil, saljem joj zahtev za prijateljstvo i poruku:
kowalski_afc to Miljana Pantelic | 2 days ago
Necu da te jurim, em si jaca em sam se iziveo na hrvatima 🙂 Srecno 😉

Veoma brzo, dobijam i ne jedan, nego dva odgovora:
Miljana Pantelic to kowalski_afc | 2 days ago
xD

Miljana Pantelic to kowalski_afc | 2 days ago
Ako uzmem medalju, saljem 2 goldica da pokrijes troskove xD

Pocinjem da se smejem, sumnjam da cu dobiti ikada ta dva golda, i odgovaram:

kowalski_afc to Miljana Pantelic | 2 days ago
x)
Meni je bilo zadovoljstvo da se ispucam ko covek protiv hrvata 🙂

Vracam se rl kuci kolima i upadam u saobracajnu guzvu. Dok sam cekao pada mi na pamet da se ulogujem preko telefona i pogledam kako napredujemo. Docekuje me malo iznenadjenje u alertsima:

Miljana Pantelic has transfered 2 GOLD to your account.
Nisam mogao da poverujem…
Setio sam se mojih pocetaka na ovom rumunskom serveru. Setio sam se kako smo se pomagali medjusobno i kako smo uvek bili zajedno. Podsetio sam se nasih legendarnih odbrana Liaoninga, napada na Slavoniju, jurenja po heksima, bolnica koje padaju sa neba posle upozorenja da izdrzimo jos par minuta, 700 ljudi na jednom kanalu, zezanja na chatu… Svega onogo zasto jos uvek igram ovu igru. Ali ne zbog same igre nego zbog ljudi u njoj.
Rekao sam vam da ovo citate iz pogresnih razloga. Jer ovo je samo jedna obicna prica o dvoje ljudi koji su se slucajno jednom sreli na rumunskom serveru i mozda se nikada vise ne sretnu. Samo jedna od prica kako bi ljudi trebalo da komuniciraju i da se pomazu medjusobno.
Za admine i moderatore: imam odobrenje od Miljane Pantelic da mogu da objavim poruke i donacije http://i52.tinypic.com/vn2kug.jpg