Otplovio još jedan mornar

Day 1,792, 08:03 • Published in Thailand Serbia • by Borislav Gojkovic


Za ispunjavanje prostora u pozadini

Jučerašnji dan.
Budim se oko 11h. Nije za primer, ali ne volim da lažem. Pranje zuba, umivanje.
Pozdrav ćaletu i pitanje sta ima za ručak.
Sedam za komp, proveravam mail i oglase za posao.
Ništa novo. Na mail-u neke reklame i last min popust za neke predstave. Jbg, uvek daju popust na one koje sam već odgledao. Od novih oglasa za posao... tu tek da ne trosim reči.
Diploma dođe, posao... doći će i to 😉
Logujem se na ovu elektronsku zavisnost i kao po pravilima službe, work kod Mrleta,
pa treniranje. Onda gledam ima li nekih bitnih borbi. Ako ne, šibnem 450 well-a
da odradim u firmama i narednih 7-8 sati sam miran. Ne dolazim, nema me.
Bacim pogled i na neki shout. Obično ima nešto zanimljivo.
Vidim BG izbacio neki youtube link. Rekoh, ne šautuje on kič, daj da vidim šta je mislio.
Opa, iznenađenje prijatno. KUD Idijoti, Za tebe. Votujem. Kad, BG izbaci još jedan .
Ae, kliknem i to. A u mp3. Čitam, deluje nestvarno. Prožima me neki osećaj praznine.
Kao kad osećate glad usled pretpljenog šoka. Sva vam se tenzija prenese u ramena i gornji deo leđa. Sav teret u stomaku nestane.
Peminuo Tusta. Jbt, čitam i ne verujem. Spremao sam se da idem koncert Ateista i ovih bosanaca, Dubioze Koletiv.

I sad se prisećam kako sam počeo tom stazicom da hodam.
Prvi put sam za Idijote čuo '91. Srki, poznanik iz susedne zgrade, je izašao u majici sa natpisom " Mi smo ovdje samo zbog para ". Bilo mi je čudno tada, na šta se ta poruka odnosi. Sledeći moj susret sa njima se desio '93 kada je na nečijem rođendanu neko pustio "Za tebe" i "S djevojka". Klinac k'o klinac, tada sam mislio da su to pesme o ljubavi. Posle tog rođendana sam i počeo da ih slušam. Posle sam nastavio sa Goblinima, Džukelama i ostalim bendovima, koji su, kad malo bolje razmislim, za svoju platformu imali Idijote.
Jbg, trebalo mi je da dođem u 17-tu da provalim da su onoj prvoj pesmi sa rođendana pevali o gudri, horsu ili kako se to već danas zove. Ali nema veze.
U to vreme sam već bio totalno punk/rock orijentisan i počeo sam da čitam knjige. Glupi slušaju turbo folk, pametnima ostaje klasika i alternativa. Sad ne mislim tako. Glupaci slušaju pink produkciju. Evolucija ponekad ide u nazad. Njima se to čini supersoničnim dostignućem, meni je smešno.
Prvi put sam na njihov koncert otišao 2000-te u BG. Usledio je posle 5-og oktobra. Srce mi je tuklo, kao kad sa 10 godina stojite pred devojčicom u osnovnoj školi, koja vam se dopada. Usta su suva, znoje se dlanovi, cela džungla vam je u glavi. Samo želite da trenutak zadržite večno. Posle toga sam išao da ih slušam na Exit-u 2002. Zatim na Beer Festu 2008 i na kraju pre 2 ili 3 godine na koncertu u Starčevu.
"Naše pesmu su protiv vlasti ili protiv vlasti" - objasnio je Tusta tada.
Drao sam se kao manijak na tom koncertu da sviraju Za tebe. Tadašnja devojka je bila sa mnom i govorila mi „ ne čuje te “ Ali ja sam znao da čuje. Morao je čuti, ceo jbni stadion me je čuo. Vikao (urlao) sam na svakoj pauzi između pesama. Tačno je gledao u mene. I klimnuo glavom. Rekoh joj, "sledeća je naša" 😉 Mislim da su nas svi sa tribina tada zapamtili.


Ne želim da pišem o njihovoj istoriji, diskografiji, počecima, neuspesima i uspesima. To možete svuda pročitati. Ono što nećete naći nigde, su uglovi gledanja stotine hiljada ljudi, koji su nastali kao posledica sile koja nas je terala da malo mislimo. Ovo je samo jedan od takvih.
Nisam ostrasćen. Ne idem u krajnost. Nemam dugu kosu, ne nosim crvene starke, ne pijem i ne drogiram se. Nije mi pank način života. Ali tim ljudima koji ga sviraju i koji ga nose, dugujem veliku zahvalnost što sam postao autentičan. Što mi je pokazano da mogu da mislim i da držim oči otvorene. Što nisam ukalupljen. Što ne biram ono, što mi drugi nude, već ono što meni odgovara. Što ne delim ljude na cigane i grobare, srbe i hrvate, bele crne, ove i one, marsovce i zemljane, već na dobre i one koje to nisu 😉. Odlaze svi veliki ljudi. Otišao je Majkl Dzekson, otišla i Vitni Hjuston. Otišla i Verica Barać, otišao i Duško Popović. Otišao sad i Tusta. Ako sve što se o tome može u medijima propričati staje u dva pasusa, premalo je.

I sad sedim i gledam disk iz ko zna koje godine. MP3 format. Svi albumi i sva izdanja KUD Idijota. Još jedan delić života, da ga se sećam kad budem omatorio.


Sve što sam našao na eRep-u, bio je Resoperkin članak. Drago mi je da se neko setio 😉




PS:
U čast pomenutog velikana, biće podeljeno 1000xQ7 tenkova.
Da ga ne zaboravimo, da ne ode tek tako.
Svako, ko ostavi komentar, dobiće po 2 tenka.
Na ove novine se ne morate pretplatiti. MM medalju ne želim.
Ali bih vas zamolio za glas i uzvik. Ne zbog lične promocije, ne da bih što pre podelio. Želim samo da što više ljudi pročita isti, u nadi
da ću spasiti delić istorije od trenutnog zaborava.