OPERACIJA: PARANENA

Day 1,476, 13:28 • Published in Serbia Georgia • by Don Luchiano


PETAK, 2.12.2011.god.



U kasarni jedinice stanje je bilo redovno.
Ustajanje, kondicione vežbe, obuka po planu i programu.

21h podela opreme, udar...sve po vec dobro poznatom rasporedu...
ali tada je održan i VAŽAN sastanak komande jedinice.
Već dugo vremena BLACK HAND planira da organizuje USPESAN USTANAK. Danima vec planiramo, ali ništa konkretno da se desi... Sve ostane na papiru...Vojska je imala NAREĐENJE da UVEK bude spremna za VELIKU AKCIJU.
Na samom sastanku odlučeno je da odemo u Argentinu i da pomognemo Paragvaju, koji već mesecima nema svoju slobodu. Jednoglasno donosimo odluku da AKCIJA počne u nedelju, u jutarnjim časovi, sve u cilju da uhvatimo neprijatelja na spavanju.
Plan akcije je do detalja zavrsen i kao takav podeljen je svim članovima jedinice.
Svako je znao svoj zadatak...


SUBOTA, 3.12.2011.god.

Komanda jedinice BLACK HAND obaveštava druge jedinice o planiranoj akciji. Dolazi do sastanka sa komandantima drugih jedinica koje su bile zainteresovane za učestvovanje.
Plan je stavljen na sto i svi su izneli svoje mišljenje. Bilo je pozitivnih, ali i negativnih komentara... Sve u svemu, doslo je do dogovora sa par jedinica. Prihvatili su plan i potvrdili svoje učestvovanje.



Istog dana, negde oko 16h, BLACK HAND formira grupu specijalaca koja je imala zadatak da ode u Argentinu i podigne lažni ustanak. Grupa je odlicno obavila svoj zadatak i na ovaj način su sprečeni svi oni koji su hteli da nam pokvare planove za nedelju.

U večernjim časovima ostatak jedinice je uspešno prevezen u Argentinu.
Formirali smo i mini bazu u blizini grada Asuncion.
Sada je ostalo samo da sačekamo i taj dan... Da spremno sačekamo NEDELJU.

NEDELJA, 4.12.2011.god., 7:40h



Ulazim u BAZU i vidim da su svi vec spremni za napad. Pozdravljam ih sve po redu, vojnike, komandante iz drugih jedinica...



Zatim smo svi krenuli ka svojim pozicijama... Uskoro krećemo u napad.



8:05h

Dok su ostale jedinice jos uvek zauzimale svoj položaj, BLACK HAND se brzo prevezao do same linije fronta i cekao komandu za UDAR.



Kada su svi bili na svojim mestima, AKCIJA JE MOGLA DA POČNE!
BLACK HAND je prvi otvorio paljbu po neprijateljskim trupama.
Organizovano smo svi krenuli na pospane ARGENTINCE.
Sve je išlo po planu... Mi dobro naoružani i spremni, oni pomalo zbunjeni i ne ispavani.
U prvim satima nismo imali povredjenih, sve je fantastično funkcionisalo.
Kada smo usli u grad Asuncion, nastao je pravi haos. Nismo znali da im je tu vojna baza puna stranih placenika... Došlo je do krvavih obračuna... Čujem samo jezivi zvuk metka...granata...a ceo grad u jednom sivilu...dimna zavesa nas pokrila...niko ništa ne vidi. Ne znamo gde smo...u daljini čujes samo krike...satima je to trajalo.
Napokon negde oko 19h smanjila se buka...pomislih, sve je već rešeno. Gledam ispred nas nema nikog, nigde neprijatelja! Ulice grada puste... Tad osetih da me neko vuče za rukav i glasno viče:
"Naši su napadnuti...GINU! Tamo...Tamo na samom izlasku iz grada...GINU ČOVEČE! Ajmo!"

Pomalo zbunjen dajem komandu da krenemo tamo...Vojnici odlučno pakuju opremu i kreću da pomognu našima koji su nalaze na napadnutim položajima.
Kada smo došli, slika jeziva...Naši iznemogli...ostali bez municije...a neprijatelj ne prestaje sa paljbom. Brzo zauzimamo položaje i otvaramo vatru po neprijateljskim trupama.
Mislim se u sebi...pa što se lepo ne povuku i puste da ovaj narod slobodno živi...ali ne, oni nemaju nameru da prestanu...čak šta više, čini mi se da su se u tim momentima trudili maksimalno! Angažovali su dosta profesionalaca! Primetili smo i pojačanje koje je stiglo u cilju da im pomogne da se ponovo vrate u sam grad. ALI NE ! NISMO IM DOZVOLILI!
Pružili smo maksimalan otpor toj velikoj sili. Trošilo se dosta... U pravi čas stiže i naše pojačanje! NAROD ! PARAGVAJCI nam se pridružuju i zajedno sa nama nanose poslednje udarce neprijatelju! Nisu se predavali tako lako...ali, primetio sam da su se polako povlačili. Polako, ali sigurno...Tada se samo čuo jeziv krik...
" DO POBEDE !!! JURIS!!! "
Tada sam video kako naši bukvalno TRČE ka neprijateljskim pozicijama... Izgledalo je jezivo! NISAM RAZMIŠLJAO! KRENUO SAM I JA! Podršku nam je pružala artiljerija, a neprijatelju je ostalo samo da se povuče sa fronta.
Kada smo stigli... Nigde nikog nije bilo! Ostale su samo neke konzerve...par pusaka...sanduk, dva municije...



Teren je bio čist. Neprijatelj je pobegao bez traga...
samo smo pogledali onako jedni druge...i ponosno svi u glas rekli:

"POBEDAAAAAAAAAAAAAA!!!"

Dugo se slavilo oslobodjenje grada. Narod je bio ponovo srećan jer je posle dugo vremena imao SLOBODU !
Vojnici su bili iscrpljeni...bitka je traja jako dugo, mnogo ranjenih...ali na kraju, CILJ je ostvaren! AKCIJA JE USPELA! PARAGVAJ JE SLOBODNA ZEMLJA!
U večernjim satima dali smo komandu za povratak kuci.
Nekima je to teško palo, pa su se kuci vratili tek sutradan.

***
Ovim putem se zahvaljujem firmi "MUNJA TRANS" za odlično odradjen prevoz ( račun ćemo rešiti kasnije)

Što se tiče samo borbe...
Slike su tu 😃











REZULTAT SVEGA TOGA JE





Braćo, jedno zapamtite...
NISTE SAMI !!!



HVALA SVIMA KOJI SU UČESTVOVALI U OVOJ VELIKOJ AKCIJI!
Posebno HVALA zaslužuje jedinica BEZIMENI !
VI STE CEO DAN BILI SA NAMA, SVAKA ČAST JUNACI !