Od zime do zime...

Day 1,076, 09:04 • Published in Serbia Serbia • by steWEGI


-Zima je bila... Hladna, sumorna i strasno dosadna... Znate one glupave dane, kada vam se nista ne radi, kada bi samo blejali kuci i gledali u televizor, ali prazno, ni ne trudeci se da shvatite o cemu govore slike i reci koje vam titraju ispred ociju i zuje oko usiju.

-Ukocenog pogleda i praznog uma, takav sam ja bio ispred televizora te zime... Nista nije moglo da me oraspolozi, cak ni pravljenje Sneska Belica, a ni grudvanje sa prijateljicom, koja se, kakva podudarnost, prezivala Belic... Ili se jos uvek tako preziva? Eto, cak ni ne znam da li se udala...

-A onda... Kao grom iz vedra neba, pojavila se ona! Ugledao sam je i ulio sebi nadu da ta zima moze proci mnogo, mnogo veselije. Mic, po mic, korak, po korak i uspeo sam da joj se primaknem, da osetim njenu toplinu u hladnoj noci, da shvatim da mi je bas ona nedostajala u tim dosadnim zimskim danima... Shvatio sam je kao neku koja ce mi pomoci da preguram dosadnu zimu, nisam neko ko se veze...

-Prolece je stiglo, i dalje me veselila, pocela je da me upoznaje sa svim svojim carima, zbog nje sam upoznao mnogo novih prijatelja, isao zbog nje po nepoznatim gradovima, veselio se, druzio... Osecao sam se jacim i hrabrijim. Mislio sam, neka me jos sa njom, dok je prolece, docice leto, Ada, more, nece mi trebati vise...

-Leto, more... Ne, nisam odustao od nje. Samo smo se na kratko vreme, krajem leta, razdvojili, ali sam samo na nju mislio... A pocetak leta? Nista lepse nije mogla da mi uradi. Zbog nje sam postao deo najmocnije zajednice, zbog nje sam bio ponosan na sebe. Nastavio sam da se upoznajem sa novim ljudima, ona mi je to omogucavala, upoznao sam i nekog posebnog... Setali smo po nama nepoznatom gradu... Nije trazila da zanemarujem prijatelje, nije mi branila da se opijam u vrelim letnjim nocima, da odem na basket, fudbal sa ekipom, trazila je samo da jednom dnevno pomislim na nju, da svratim, makar na kratko. Nista vise... Ne, nije mi bilo tesko, bilo mi je drago da svratim, makar na kratko...

-Jesen je pocela burno... Promenila se, mnogo, unosila mi je nemir i nervozu, terala me da po prvi put razmisljam o tome da je vise nikada ne vidim... Uvidela je i ona to, pokusava da se promeni na bolje... I dalje me upoznavala sa novim prijateljima, setali smo po mom gradu, ali... Nije to bila ona, koju sam upoznao, ona zbog koje sam drhtao kao dete kada bi joj se nesto lose desavalo, bila je drugacija... Ipak, ja ne mogu da je ostavim, bas zbog tih prijatelja koje sam njenom zaslugom upoznao... A i zbog nade da ce ona biti kao pre...

-Ide nova zima, opet ce biti hladnih dana, sumornih noci, ali ce ona i dalje biti tu... Mozda nece biti ista, ustvari sigurno nece biti ista... Ja se samo nadam da ce i dalje biti moja snaga da pregrmim jos jednu zimu, moj saputnik po nepoznatom gradu tokom proleca, moja ceznja preko leta i moj jesenji nemir...

Posveceno ovoj igri, eSrbiji i svima koje sam upoznao zahvaljujuci igri i ludoj zajednici eSrbadije, a ima vas mnogo...