Od pocetka pa do sada

Day 1,497, 11:40 Published in Serbia Serbia by celikikamen

Блејим у крају и наиђе један од другара са причом како игра супер игрицу на нету,прихвати ми захтев,дај маил... и тако је све почело све. Добијем 3 рав фирме и једну пекару,сав срећан,сваки други дам добијам неке голде,ма милина.

Као и сваки патриота крећем у борбу са разноразним непријатељима моје еотаџбине и ту уочавам неке интересантне сличице које се нижу у биткама(касније сазнао да се то зове аватар јединице). Србија никад већа,ратујемо по Kини,цела Русија наша а ја у целој тој причи неки небитан шрафчић.Ђускам сваки дан и схватам да нешто није како треба,тј споро напредујем и нико ме као таквог не жели у својој јединиц.



Моја снага 200 а за улазак у јединицу минимум 750,1000,1500,2000... и схватим да се нешто мора предузети по питању увећања снаге. Eкономски раст постаје приоритет,грађење рав фирми,пекара,веп фирми,оружаре али како када ми је зарада смешна. Шта сам друго могао него да се одрекнем куповине тенкова и сведем на минимум борбу за моју отаџбину.

Неко ће сигурно помислити да сам тада испао вагина од човека,да не кажем нешто друго,али није тако. Тиме што сам ускратио моју отаџбину за "енормних" 600'-700 damage,ако је било и толико са тенковима,допринео сам свом пре свега економском развоју. Пређем на двокик и удри по маркету,продај купи и заради дневно 90-100 рсд. Тада је голд бијо 280 и после тога ето још једна пекара,веп рав,оружара а упоредо са тиме и стр расте.

Догурам на неких 500,успех,терај даље тако још 30 дана,опа 750 стр и правац у потрагу јединице која би ме можда примила и ако сам смешан али одлучан да постанем члан и ставим аватар неке од јединица еСрбије. И у тој потрази налетим на јединицу гвоздени пук,правац чет,преговори шта као колико и ето мене у јединици. Кренем да радим у фирми јединице,добијем аватар и ја сав срећан. Редовно долазим на канал јединице,стичем нова сазнања која ми много значе за мој даљи напредак...

Тада креће напад на отаџбину са свих страна(Кроасани,Бугари,Румуни,Бих,Грци..) и од онолике земљетине дођемо до тога да имамо две оригиналне регије а после 3-4 дана и нестанемо са мапе...Схватим шта значе савезници,тада су нам Мађари,Македонци,Словенци... помагали у одбрани државе даноноћно и то се неће заборавити никада.



Огромно разочарење,туга,бес и све остало због брисања. Кренем у потрагу за објашњењем шта се десило и ето мене у политици која ме није интеросовала ни за ситан динар.. Ту све исто као и у рл а курс катастрофа 500рсд=1голд.

Кренули рв и мало по мало ослободимо еСрбију,станемо на ноге и отерамо кроасане у мексико. Мало после оће да убаце косово у игру али не знају како да се води та регија,опет ти ето политике већања шта и како,где колико и дођемо до избора.

Добијемо ти ми те изборе припојимо и албанију успут,али уочимо и да један савезник није баш искрен и добар као што смо до тада мислили. Турци нас издали,јесу-нису ни сада појма немам али се појави покрет 83% који почиње да ратује против турака и ако су нам савезници.

Опет све екстра,добијамо све борбе,кроасани,италијани,французи,босанци и на крају амери. Расте земља расте и мој стр,купујем ку1 пекаре,одлазим у словенију и купујем рав фирме и назад у Србију.



Прошли неки избори,кренула расправа ко продаје држављанства,а за њом кренула кампања на нас,отераше нас из америке,кроасани се повампирили а са њима и босанци,срећа да се бугари и грци нису умешал...



Издржимо налет,стабилизујемо се и контраофанзива,назад на атлански океан а успут помажи Шпанцима и Иранцима који нам посташе пријатељи а који се боре против наших пријатеља који посташе непријатељи Tурци.

Пољаци се сада боре за опстанак,а ми им помажемо више него они нама када су потписали пакт о не нападаљу са француском и одмогли нама у осавајању уса.

Браћа црногорци позеленели скроз и то доста дуго док ми са Шпанијом ратујемо око регије са јеленима коју имамо ту одма преко дрине и вероватно чувамо у резерви за незнам шта. Или је много лакше чувати јелене у Aragon-у него ту преко дрине у Federation of BIH...

Све је јако чудно али још сам ту,ко зна шта ћу још да видим и преживим у еСрбији...