Od Imperije do Žike Šarenice put je popločan našim koracima

Day 2,092, 02:01 • Published in Serbia Serbia • by revolucionarKG


„Ave Hanibal“, „Ave Žika Šarenica“

Verovatno je kasno za pisanje ovog teksta, jer mi se čini da su svi ti vozovi već odavno prošli, ali moja odlika i u RL je da kaskam za njima, pokušavajući da ljudima dokažem nedokazivo, i da ih nateram da se zagledaju u sopstvenu crnu rupu, na koju ih je strah i da misle.





I dok smišljam kako da na najblaži način počnem ovaj tekst, paralele koje se prožimaju kroz naše erep i stvarne živote, su toliko bliske da nekada nisam sasvim siguran šta je realnost a šta fikcija. Najluđe snove koja proživljavamo na javi (uništavanje Amerike i pokoravanje Balkana), ovde proživljavamo, mešajući igranje sa osvetom male Milice i „Oluje“. Ali to nije tema ovog teksta.

Tema je mit o nepobedivosti, tako usko vezan sa nekim drugim našim mitovima (mislim realno, ko su najmačo muškarci na planeti, ne računajući afrička plemena). Posmatrajući dobar deo ljudi oko sebe, brzo sam skapirao da nas više toga spaja neg što nas razdvja, a možda je i najočiglednija tvrdnja: „Mi smo pametniji i bolji od ovih drugih“. Da se razumemo, trka koju većina nas trči je sama po sebi takmičenje, u kojoj je na presecima pobednik jasan, ali to samo po sebi ne znači ništa. Ono što nam nedostaje je motiv da trčimo zajedno.



Razlike koje su napravljene između stranaka, jedinica, verskih zajednica i svih ostalih verujem da je napravila jedina stvar koja je mogla da nas napravi toliko različitima i u stvarnom životu, a to je ljubav, iz koje se na koncu rodila sujeta. Gadno je kad se čovvek zaljubi, a ne ostvari svoju ljubav, pa nekako sve što ima usmeri ka pravljenju razlika. Da see razumemo, niti verujem da je ta ljubav bila jaka, niti je nužno morala biti ljubav između ljudi kao pojedinaca, ali je definitivno postojalo nešto, što je samo sujeta mogla da naruši. A opšte je poznato da je sujeta najveć ljudska slabost.



OK, i šta imamo sad? Sa jedne strane imamo kompromitovane ljubavnike, a sa druge neke nove „vjerne ljube“ spremne da potrče u zagrljaj, nesvesne činjenice da su samo plastične igračke. Ipak, prva ljubav se teško zaboravlja, ali čisto sumnjam da je to neko danas spreman da izgovori javno.


I tako, dok nas sa strane troluju nacionalističkim snovima o velikoj „srpskoj imperiji“, juče na televizoru ugledah sliku koja je pravi šlagvort na ovu priču.



Na kraju ćemo svi ovako završiti.