Neka nasa jutra...

Day 1,922, 22:30 • Published in Serbia Japan • by Dr.Jekica


U beskraj dok misli negde me gone,
zrak dok se probija, to sunce je zlatno
i ovoga jutra donelo nemir,
osluskujem tisinu, remeti je klatno
staroga sata na zidu.

Pa zapitah sebe, nemo, bez reci,
mozda me se i seti?
Tek, onako, kad ime mi cuje, tek usput,
i vrati ga negde, u proslost, u srecu...
Da l' zaboravice me skroz u jednom od dana
sto ka nama idu?

Jos njishe se senka, a zora je brise,
mada bleda, negde odnosi mi snove.
I pitanje, sve jace,
u mislima, nosim.

Al' precutim, a niko da pita,
ugriz na dusi, je l' trag je njegov?
Da l smejem se da prekinem muk
il' stvarno sve dobro podnosim?

I onda, lazi, ko bisere nizem,
smesno je, i opet, ko ce da misli.
To ne mogu sad,
za to uvek postoji sutra!

Pa tako, sama, kad navrati nekad,
tvojih reci eho,
povredim sebe, i ko sto najbolje znam,
odbolujem neka nasa jutra.


-
-
-
-
-
-
-
❤ za sve 😃


Vasa Dr.Jekica Kissa Kissa 😘