Nedžade ne žalji, nisi ti kriv!

Day 1,458, 12:44 • Published in Serbia Serbia • by ZIaPavlakAsMrti

- Dobar dan.
- Dobar dan, mogu li ući.
- Pa već ste ušli.
- Jesam, primetio sam. Šta ste hteli?
- Ja šta sam htela??? Pa vi ste kucali na vrata i poslednja tri dana uporno zvali.
- Nisam, to je bio neko drugi.
- Izađite.
- Gde bre da izađem ovo je moja kuća!
- Ovo je apoteka. I malopre smo zatvorili. Ne znam ni zašto sam vas pustila.
- Dobro onda ja bih jednu bonžitu i dve kile mešanog mlevenog. I onaj patlidžan dobro izgleda, svež?
- To je ogledalo, taj patlidžan na koji prstom upirete je vaš nos. Ispravka taj patlidžan u koji gurate prst je vaš nos.
- Aaaaaaaa, napada me neštooo!!!!
- Krava gospodine krava, jedna velika ljubičasta krava vas gura na mene, želi valjda da se zbližimo.
- Muuuuuuuuu
- Sad će Nedžad da je upuca.

Odlično je to znao mali zečić kad se upuštao u tu avanturu, znao je da jednooka Lija neće biti gruba. Veselo je skakutao po poljani u pravcu šume. Usput je pomirisao svaki cvetić, mrdno nosićem dva tri puta kihnuo i nastavio dalje. Na pola puta je naišao na slasnu detelinu koju je sa apetitom poručkao. Mljacno je dva tri puta, mrdno repom i nastavio dalje. Šuma je bila udaljena još jedno 300-400 metara što je ipak za zeca jedna pristojna udaljenost. Zaustavio se, tapno dva puta desnom nogom, pažnju mu je privukao ples leptira. Zar je već taj dan, kada pred svoju smrt i hiljade pređenih kilometara, u vrtlogu strasti izgore, gde sa ljubavlju nastavljaju svoju vrstu, da bi odmah potom skončali. Njihova sićušna tela, vatrena krhka krila postaće nečiji obrok. "Da li oni zaista kao mi zečevi osećaju strast i ljubav?" pitao se zečić očigledno zadivljen igrom ljubavnika. "Da li se oni plaše kada greškom upletu svoja krila u mrežu nekog okrutnog pauka?" nastavio je dalje ka šumi. U šumi su ga vrebale senke. Žute oči su ga posmatrale dok se približavao obodu. Nije bio potreban nikakav napor, lovina će sama doći. Trljao je ruke zlobno Pera Kojot Supergenije dok je gurao stenu na katapult : "Pero genijalčino opet si samog sebe nadmašio!" Otvorio je kutiju : "Da li da dodam još TONU dinamita, ili ne, pitanje je sad!"

Gledaj je...gledaj kako leži na krevetu, dugim prstima mazi vrat. Gledaj kako samo sunčevi zraci koji se probijaju kroz redove roletni šibaju njeno nago telo. Vetar pomera zavesu, dašak stize do njenih bujnih grudi. Od hladnog daška ježi joj se koža. Meke bradavice postaju krute, a ona ispusta jedno slatko, tiho "mh".
Gledaj je...
Goriš smrtnice, goriš od želje da joj priđes i dodirnes preplanulu joj kožu. Osećaš li miris ljiljana? To nije ljiljan, to je njena talasasta kosa rasuta po mekom jastuku. Taj opojni miris stiže do tvojih nozdrva, iz kojih kreće mlaz mlake krvi…
Topao vazduh, žuta boja sunca, savršeno ravan stomak i prsti na njemu.
KLJIP