Nasa eVodilja!!!

Day 1,339, 19:16 • Published in Serbia Romania • by Don Ori

Osim na samom pocetku, vec duzi period sam imao strasan problem u igri sto nisam mogao da nadjem nesto sto bi me moglo motivisati i pokrenuti da ne predjem u tezak dvoklik ili ne odustanem od svega. Apatija koja je jednostavno uzimala sve pred sobom i ciji ste strasni uticaj i sami sigurno osetili kad tad.
Verovatno bi se i desilo tako nesto, da nisam jednog prolecnog suncanog dana upalio televizor...i tada se sve promenilo..osecao sam se kao leptir koji se tek izlegao iz svoje mahune, koji je osetio cari zivota i radost letenja, kao mladi tigar kome je vreme da prvi put samostalno krene u lov na gazele, kao dete koje je nacinilo svoje prve korake u zivotu. Da, nisam morao ovoliko da opisujem, verovatno ste vec i sami zakljucili da sam ja tog prolecnog dana gledao mec Novaka Djokovica, ali to je bio jedini nacin da vam prestavim bujicu osecanja, eksploziju emocija koja se odvijala u meni. Samo od pogleda na njegove patike kako proklizavaju po jarko crvenoj sljaci i kapi znoja na njegovom radnom licu kroz mene je prolazila neka slatka jeza, koja me je motivisala na prelep nacin, svaki grc, svaki uzdah koji je on pravio, za mene je bilo slatko prosvetljenje. Katarza.

I tako je postalo u svim spektrima mog zivota pa i samom eRepubliku. Log in, ulazim u bitku za Molise, i svaki moj udarac je kao Noletova bekhend paralela, eksplozivan i precizan. Q5 tenkovski drop sotovi zvece i neprijatelji pod mojim nogama padaju jedan za drugim, bez milosti sam, kao Nole. As! Iz prve sam ovoga ubio. Prvi put se u zivotu osecam kao "Djoka", samo sto mi je ovaj put drago zbog toga, cvrst sam, stabilan i osecam se pozeljno . Gazim sve pred sobom do samog finala, ostvarenje snova, broj 1 sam ovaj put, BH medalja je moja...Suze, krecu jedna za drugom, musko sam, nisam plakao od osvnovne skole, ali ovaj put je bilo jace od mene. Dozivljavam bujicu emocija i znam samo jedno, HVALA TI NOLE, prosvetljitelju moj, moje svetlo na kraju tunela, zvezdo vodiljo, moja alfo i omego, casti i istino.



Dati ime mostu po njemu, staviti lik na novcanicu, spomenik u centru grada mu podici, sve su mizerne stvari prema onome sto ovaj covek zasluzuje. Mesija srpskoga naroda, izbavitelj nas, bez cije hrabrosti i snage nikada srpski narod i vera hriscanska ne bi znali svoj pravi put. Slavu cu promeniti, Sv. Djoka, pa nek crknu dusmani i svi koji ga ne vole i ne vide njegov znacaj i doprinos za narod srBski.
Suze jos uvek teku niz moje bledo lice, previse sam napisao, bio sam ranjiv, nisam smeo ovoliko da se otvorim nepoznatom svetu i ljudima, ali to je novinarski poziv valjda, pisati cak i onda kad je najteze. Ljubav ne zna za granice pa cu zato sada obecati tebi koji si skoro na nebesima bilo da si ti na travi, betonu ili sljaci, svaki atomom svoga tela posveticu ja tebi i svaki klik ce biti bas onakav kako si me ucio, snazan, precizan i jasan.
Hvala ti jos jednom, o Nole.

p.s. Volim te!

p.p.s. Dajte da proguramo ovo u Top5, ne zbog mene, vec zbog Novaka, zasluzio je to!