Join the new world

Malo sam se proredio medijski u poslednje vreme. Razloga je nekoliko, najpre se radio o SŽ obavezama i dešavanjima, a potom i lečenje finansijskog udara koji sam pretrpeo u poslednjoj podeli. Desilo se nešto interesantno u toj poslednjoj podeli. Na osnovu prve dve lako sam izračunao da mi je potrebno oko 60tak kompleta, a pošto sam imao zaliha i novca, nonšalantno sam obznanio da mi pomoć drugara u donacijama ne treba. A onda iznanađenje. Prijavilo se za podelu preko 130 ljudi. Hehehehehe. Istresem sve što imam i ispoštijem ebebaće. Živa sreća što je bilo kašnjenje sa trening ugovorom inače bih ovaj mesec to preskočio. Bilo kako bilo sve se lepo završilo. Oprema je podeljena, kupio sam i trening ugovor, a onda stiže od ex predsednika Crnog 10K hleba za novu podelu. Svi su se uslovi stekli da uz pomoć ostalih organizujem novu podelu za vikend. Malo ću promeniti način podele i tak po isteku, kada budem video koliko ljudi se prijavi odlučiću koja će količina opreme biti podeljena. Dakle, ebebaći, spremite se da ručkite i prangijate od petka uveče pa sve do nedelje, a vi drugari ko može, neka pošalje opremu za taj događaj. Unapred hvala.



A sada nešto sasvim drugo. Kada je napadao onaj sneg pre neki dan baš sam se oduševio. Naravno da me ona bljuzgavica i snežina nisu naterali na to prijatno osećanje iz prostog razloga što nisam neki ljubitelj ostog. Naime radi se o jednoj slici koju sam video na FB. E to me oduševilo. Slika je koliko jednostavno toliko i moćna, komentar je bio onoooo, baš jak. Bila je to slika one velike lopate za sneg a komentar je glasio: “ E, hajde sada svi vi koji ste željno čekali sneg, lopate u ruke i na čišćenje”. Ko je to osmislio alal mu ćufte. Moj je čovek 100% . Mada realno, ni ovo vreme sa šatro suncem koje brije i tera te da cvokoćeš dok čistiš kola od leda svako jutro u 6 i 30. Osim vikenda. To su mi dani za grejanje penzionerskih kostiju uz kamin.



Sve me ovo podseti na jedan stari vic o onom Rusu u Sibiru, a on ide otprilike ovako: “ Razgovarali Amerikanac, Francuz i Rus, a tema je bila kada se ko najlepše u životu osećao. Pa tako Džon reče kako mu je najlepše bilo kada je boravio u Las Vegasu. Ono, neoni, kocka, provod, ludilo. Pjer naravno reče da je za njega najlepše bilo kada je posetio Pariz i popeo se na Ajfelov toranj. Pogled je bio prekrasan, Pariz na dlanu, okupan svetlošću i uvek mu prija kada se toga seti. Rus reče da mu je najlepše bilo kada je bio vojnik u Sibiru. Jedne zimske noći u spavaonu uđe razvodnik straže i reče: “ Ustaj Sergej, tvoj je red za stražarsku smenu”. Džon i Pjer ga pogledaše zabezeknuto u fazonu šta je tu lepo što te neko tera na minus 60 na stražu, a Rus im reče: “ E, ja se ne zovem Sergej”.



Toliko od mene ovaj put. Pozivam drugare da se pridruže stranci penzionera da cvokoćemo zajedno.


klikom na slicku možete postati član PUPeRS
Дружењем до победе