Moji drugovi - licni dnevnik eRepa

Day 1,023, 00:42 • Published in Serbia Serbia • by Novost

Bleda svetlost optocila je prozorska okna srebrnim odsjajem.
Pogled u prozirnu tamu vasione utapao se u nedokucivost.
Asfalt je bio gladak i podatno je podrzhavao brzinu kojom je prelazila shirok autoput.
Jak ritam elektronske muzike sa CD-a ispunjavao je tishinu oko nje.
Poneki blesak farova iz suprotnog smera nakratko bi je zaslepio i skrenuo pogled na vijugavu belu traku s´desne strane.Zvali su ga "put smrti", zmijugavo se provlachio dolinama Svajcarskih planina, tako izglacan i sirok mamio je zovom trke,iza svake krivine krio se po neki natpis tuge, postavljen za vecnost.. dodala je gas..
Zvuk motora je poskochio, obrtni momenat sile inercije je jache uvukao u udobno kozno sediste boje sampanjca, uzivala je..
Misao je prelazila brzine svetlosti da je dostigne.. pomisao na sebe uz ekran osvetljen eRepom poklonila joj je prvi smeshak te noci.
Boravila je par dana na kanalu lavica i osecala je pripadnost istom. Kulturno su je docekali i prijateljski primili u svoje, daleko poznato,hrabro lavovsko srce. Jednom davno cula je divnu arapsku poslovicu - Smrt se plasi od njega jer on ima srce lava... nisu gresili.
Skazaljka na brzinometru je dodirivala 200, imala je potrebu za brzinom nocas, osetila je prenos te lavovske snage na sebe..Ocekivala je i prizeljkivala borbe uz njih, organizovanost i dosledno pracenje naredbi, uzajamna solidarnost, razumevanje, uigranost..skup tih osobina cinio ih je onim sto jesu, doslednim i pozrtvovanim do zadnje kore hleba, zadnjeg grumena zlata i zadnjeg daha.
Podigla je pogled do vrhova tamnih planina pred sobom.. imale su obrise Lavova


http://www.youtube.com/watch_popup?v=OFruGzuloDM&vq=medium#t=18