Moj početak kraja...Deo drugi :D

Day 2,609, 07:35 • Published in Serbia Japan • by MiroslavBG

Izlazeći iz štaba Autobota odlučan da se tu više nikad ne vratim, gledam okolo kao nekakava zver tražeći kavgu sa bilo kim...
Razmišljam kako bi bilo dobro da me sad neko pogleda onako mrko ne bi li se možda dobro potukli,ali ko da me pogleda u ovoj pustinji kad na ulicama nema nikoga jer je ona prokleta sirena za uzbunu opet svirala vazdušnu opasnost.
Nastavljam da se užurbano krećem ulicama Beograda nesmotreno se sudarih sa njom na ćošku jedne zgrade da to je bila ona u tom trenutku streptomicin koji mi je trebao to je bila sarah_kay koja me mrko pogleda i kroz osmeh reče "Žuriš li negde autobote?"
Autobot kakav autobot prolete mi kroz glavu odakle bi ona znala da sam bio autobot.
Odakle ti to da sam autobot? upitah sarah_kay
"Nosiš njihove oznake odatle" Počeo sam na glas da se smejem pa u svoj žurbi ja nisam skinuo i razdužio svoju uniformu.
Pitao sam sarah_kay ima li možda mesta u njenoj jedinici za još jednog borca.
Ljudi da je pogled smrtonosan pao bi mrtav u toj uličici
Samo me je pogledala komadnovala ljudima pokret i preko ramena doviknu "Probaj u Crvenim beretkama,oni su ovih dana izgubili dosta ljudi u borbama!!!"
Nije mi mnogo trebalo okrenu se i krenu ka štabu crvenih bretki...
Bila je to jaka gradjevina na ulazu su stajala dva stražara mrkog i gvozdenog pogleda sa puškama na gotovs, ma nek ide život krenuh prema ulazu.
Normalno odma sam legitimisan i tek pošto sam im objasnio o čemu se radi propuštaju me u štab
U crvene beretke sam primljen odmah i osećao sam se kao da tu i pripadam brzo i lepo sam napredovao isticao se u većini borbi dominirao na trgovima u raznim debatama jednostavno nisam dozvoljavao da bilo kakva mrlja padne na ime jedinice u kojoj se nalazim.
Sve do jednog trenutka kad sam se u toj jednici osetio kao stranac sve me je gušilo, dok bi prilazio štabu kao 1000 glasova u glavi nekakav pritisak koji vam ne mogu objasniti jednostavno sam prestao da se osećam dobro na mestu koje sam obožavao.
Odlučujem da se ne pojavljujem neko vreme u štabu svi su pokušavali da dopru do mene da pokušaju nekako da reše problem u kom sam se našao ali on je bio ne rešiv i bio je samo moj teškog srca napuštam jedinicu koja mi je bila sve povlačim se u sebe i svoju kuću život mi postaje nešto što je najbolje opisati kao posao-kuća-posao-kuća.
U tom sumornom delu mog eživota koji bi slobodno mogao nazvati zombi life opet nalećem na dobro mi poznato lice opet nalećem na sarah_kay.
E to je već novi period u mom eživotu i ostavljamo ga za sledeći put....




Shout:
Moj početak kraja...DEO DRUGI
http://www.erepublik.com/en/article/moj-po-etak-kraja-deo-drugi-d-2486499/1/20