Miris smrti - Dnevnik jednog heroja III

Day 3,535, 13:37 • Published in Serbia Serbia • by Stargazer89

Ponovo se zacuse povici sa zidina. Straza je uocila kretanje na nemackim polozajima. Dolazili su da nas dokrajce. Njihova artiljerija je opet krenula da tuce po nama. Ponovo je nastala pometnja u tvrdjavi. Pozurili smo da se naoruzamo, dok nas je kasalj sputavao. Neki od nas su iskasljavali delice pluca. U citavoj pometnji, nisam uspeo da pronadjem slem. Mada, to vise i nije bilo vazno. Svi smo bili uvijeni u zavoje i krpe, izobliceni i neljudski. Oprema bi nas samo ucinila ljudima. Niko od nas se vise nije osecao kao covek.

Na par stotina metara od tvrdjave, nasi osmatraci videli su neprijateljske trupe kako se priblizavaju. Cekali smo da jos pridju, kako bi nasa preostala mitraljeska gnezda zastektala. Pred nas je stao jedan oficir. Ni dan danas se ne secam njegovog imena. Secam se samo da je stajao ponosito. Secam se da je poceo da govori promuklim glasom, izmedju kaslja i ostre skripe njegovih pluca prilikom svakog udaha. A njegove reci, surove i pune gneva, urezale su se duboko u srz moga bica.

"Pogledajte nas! Jos uvek zivi, a zeljni smrti. Disemo, a proklinjemo svaki dah. Oni sada dolaze misleci da ce ovde zateci samo duhove. I ne grese puno. Nase prve odbrambene linije su pale, gas je ucinio svoje. Deveta, deseta i jedanaesta ceta su unistene. Dvanaesta je svedena na nekoliko desetina vojnika. Od trinaeste je ostala ruina", zastao je da popije par gutljaja vode i osvezi suvo grlo. "Ovo sto cujete u daljini je pesma nemacke artiljerije. I neka je, marsiracemo u njenom ritmu." Brzim korakom je otisao do urusenog grudobrana i okrenuo se ka nama. "Vi ste vojnici 226. Zemljanskog puka! Zasluzite svoju cast! Podelite smrt sa mnom! Ali neka to bude njihova smrt! Neka se pamti juris utvara iz Osoveca! U slavu junaci!"

Odjednom je potrcao u susret neprijatelju. Odjednom, nasa srca su gorela i povukla nas za njim. Zateturao sam se, ali nisam gubio korak. Trcao sam sa svojom bracom i pokusao da vicem. Iz usta je izasao samo suvi glas pokojnika. Mozda je tako i bolje. Tihi juris nekadasnjih ratnika. Negde sam procitao da je persijski car imao licnu gardu od deset hiljada boraca, i da su u borbu stupali u tisini. Osetio sam iznenadnu povezanost sa tim ljudima. Mi smo sada isli njihovim koracima, koji su odjekivali kroz istoriju. Mi smo sada postajali Besmrtnici!

Jos uvek smo delimicno bili unutar preostalog oblaka gasa. Nemci nas jos nisu primetili. Pogledao sam oko sebe i video jad. Gazili smo po rusevinama i kraterima, lesevi su bili razbacani na sve strane i bilo je tesko ignorisati takav prizor. No, mi smo bili udarna sila sa samo jednim ciljem - silovito zapucati po neprijatelju.

Nekoliko desetina nas je bilo rasporedjeno u siroku borbenu formaciju, kako bi zauzeli siri front. Suma nemackih vojnika sada je bila na puskomet. Sve se odvijalo brzo. Iz trka smo popadali na zemlju i otvorili vatru. Kao po dogovoru, nasa artiljerija, ili bar ono sto je ostalo od nje, pocela je da dejstvuje po prvim redovima nadolazecih Svaba. Nasi mitraljezi su zapoceli kosidbu sa zasticenih pozicija.

Sok za Nemce je bio veliki. Sigurno da nisu ocekivali da vide prezivele, a otpor ruskih vojnika, uvijenih u krvave krpe, bio je nestvaran. Prva linija nemackih trupa pocela je da se raspada. Nemci su ugledali avetinje iz tvrdjave i bez borbe su krenuli u haoticno povlacenje. Mnogi su popadali od naseg oruzja. Nakon urusavanja centralnog dela fronta, neprijatelj je popustio na svim delovima.

Cim smo videli priliku, ustali smo iz svojih zaklona i krenuli u sveopsti juris. Nisam znao odakle mi snaga za to, ali nisam puno razmisljao. Pucao sam u masu, bez konkretne mete. Vise nije ni bilo bitno, uskoro ce sve biti gotovo. Svi mi moramo platiti dug. Smrt dolazi po sve nas. Umreti prilikom gonjenja neprijatelja, dok njegove trube oznacavaju totalni krah, bilo je nesto uzviseno.

Uspeli smo da povratimo sve delove Osoveca. Citav nemacki proboj bio je neutralisan. Njihova artiljerija nije se oglasavala. Noge su me konacno izdale, iako je srce divlje tuklo. Seo sam na obliznji kamen, ostatak nekadasnjeg zida utvrde, i zazmurio. Konacno sam dosao do malo daha. Napunio sam pluca udahom iscrpljenog coveka, i osetio barut, leseve, spaljeno ljudsko meso i ostatke otrovnog oblaka. Znaci, tako mirise smrt...


**Miris smrti - Dnevnik jednog heroja I**

**Miris smrti - Dnevnik jednog heroja II**