Join the new world

http://img525.imageshack.us/img525/8070/supprised.jpg">

Na početku da objasnim čitaocima da već dve nedelje nisam ništa objavio ali ne iz razloga što sam imao neke RL obaveze ili što sam posatao „dvokliktaš“ – upravo suprotno ne postižem da pišem jer previše klikćem u eSerbian Ironu. Iron i dešavanja oko Lionkinga upravo su i razlog da napišem ovaj tekst. Pošto su ovo novine koje pretenduju da imaju čitalačku publiku koju zanima ekonomski aspekt igre članak je posvećen upravo toj strani problema.

Koliki je značaj LK možete pročitati iz nekoliko tekstova. Uputio bih vas na sledeće – heroina i njen tekst Mi možemo sve , gde možete videti par faktografskih podataka o infrastrukturi koju bi izgubili i mogućnostima koje nam isti pruža u smislu jačanja državnih rezervi za buduće okršaje u eRepu.

Drugi bitan članak je Top IRON regions of eWorld koji govori o najvažnijim regionima u eWorld-u sa proračunom njihovog ekonomskog značaja. Metodologija kojom je autor došao do ovih podataka nije objašnjenja u samom tekstu ali u nekim ranijim sam došao do podataka da se koristi sledeća tehnika.

U meniju postoji opcija Rankings – gde možete odabrati opciju – Top companies, iron, eDržavu i region koji vas zanima. Sa ovom selekcijom dobićete kompanije te vrste iz tog regiona poređane po obimu prodaje u poslednjih 30 dana. Objašnjenje se nalazi na sledećoj Wiki stranici . Ove vrednosti su izražene u lokalnoj valuti tako da je za upoređenje različitih regiona potrebno svesti te iznose u gold. Sama metodologija tj. tačnost podataka prilično je upitna (i drugi igrači ukazuju mi za svoje firme da su podaci prilično „frizirani“) ali šta je tu je. Kakva god da je ista je za sve regione tj. sve kompanije i države.

Na kraju treći članak na koji bi vas uputio koji sa strane EDEN-a govori o značaju da uzmu LK od nas je ovaj The economic impact of Liaoning – why capturing it is so important. Vrlo plastično prikazuje uticaj gubitka LK na GDP Phoenix zemalja. Ovaj autor očigledno je računice izvodio na osnovu predhodnog članka koji sam naveo. Sve u svemu koliko god da su iznosi tačni ili ne ipak se daju naslutiti neki odnosi i značaj ovog regiona za zemlju koja ga drži.

Što se nas tiče konkretno kao zemlje mi smo tek počeli da dobijamo benifite od ove regije. Pošto zadnjih 18 dana upravo radim u eSerbian ironu daću vam par faktografskih podataka u vezi aktivnosti države po pitanju korišćenja glavnog raw resursa ovog regiona.

Za ovo vreme država je preko pomenute organizacije eSerbian Irona direktno izvezla više od 95.000 unita irona u protiv vrednosti od preko 930 golda i na ovaj način on je postao naš izvozni artikal koga smo više izvezli i od žita. Pri tome država je kupovala iron sa slobodnog tržišta i stimulisala cenom otkupa u odnosu na cenu izvoza domaće proizvođače u rasponu od 4-7%.


Zašto ovo država radi ?

u ranijim tekstovima pisao sam o prihodima države koji od poreza završavaju u country treasury. Ovaj novac država koristi da bi finansirala svoje aktivnosti tako što se periodično donose zakoni u kongresu o donaciji novca iz tog izvora ka Narodnoj Banci Srbije odakle ih ePredsednik dalje distribuira po Ministarstvima.
Problem je u sledećem: eDržava mnoge svoje bitne aktivnosti mora i isključivo može plaćati u goldu. Ne možete tenkovati sa lokalnom valutom ili plaćati MPP-ove. Ono što eDržava može jeste da kupuje raw za RSD (onaj koji imamo – grain i iron – kroz eSerbian Grain i eSerbian Iron) i da ga izvozi za gold ili da organizuje proizvodnju (plate se takođe daju u RSD) i prodaje (izvozi) gotove manu i const proizvode opet za gold (aktivnosti Vallete). Za razliku od USA naši građani nemaju Visa ili Master kartice i mogućnost da kupuju značajne količine golda. Da je takav slučaj i naša NBS bi mogla kao i Congres Budget office da poziva na direktnu kupovinu RSD od nje i moramo na ovaj način da radimo. Stoga je jako bitno da naši igrači znaju da ukoliko imaju firmu van eSrbije i potrebu da koriste grain ili iron raw da to učine preko ovih državnih organizacija. Navedeni raw će sigurno jefinije nabaviti a na taj način će u mnogome pomoći i svojoj državi.


Upustvo za generalne menadžere u slučaju gubitka LK-a

Mogućnost da npr. izgubimo LK ne treba da bude nešto što nas parališe. Ovo je igra i vrlo moguće je da budemo iznenađeni, možda ne sutra ili za par dana ali nikad se ne zna. Svakako da bi bilo glupo da ga izgubimo a da pri tom ne uložimo sve svoje mogućnosti i resurse. I u slučaju da ga povratimo postavlja se pitanje da li je bilo bolje uložiti polovinu potrebnog novca za ponovno osvajanje nego za njegovu adekvatnu odbranu. Za one koji kažu da je svejedno da li ćemo ga izgubiti ili ne mogu samo da kažem da plitko razmišljaju – ako oni ne znaju da cene vrednost ovoga što posedujemo neka pročitaju šta o tome naši neprijatelji pišu. Pri tome ne pravim razliku između toga da li se radi o običnom radniku u rudnicima LK, vlasniku firme, vojniku ili političaru ove eSrbije. Izgubićemo ga onda kad ne budemo zaslužili da da posedujemo i tačka.

Glavna poenta ovog članka jeste – šta ako se jednog dana probudimo i vidimo da je LK u nečijim tuđim rukama. Poenta je upravo da se ne ponašamo neracionalno. Svi koji se zateknu u LK treba i da ostanu u LK osim ako eDržava ne naredi drugačije. Veoma veliki procenat firmi u navedenoj oblasti drže eSrbi, daleko veći broj naših land workera takođe radi u ovoj oblasti. Ogroman prihod takođe pritiče državi kroz income tax od ove regije. Prvi potez okupatora će sigurno biti drastično povećanje income tax-a. Imajući iskustva sa okupaciom Karnatake od strane USA scenario je bio upravo taj. Porez na plate i dobit preduzeća povećan je na 50% sa jasnim ciljem da se proizvodnja irona učini neisplativom. To primorava vlasnike kompanija da iste jeftino prodaju i zatvaraju biznis. Kasnije jeftino kupljene kompanije (čiji su vlasnici nakon okupacije uglavnom naši igrači) nastaviće da rade kada se porezi dovedu u normalu. Stoga u tom slučaju kupite licencu od 5 golda da bi mogli eventualno nastaviti biznis (a i ako ga ne nastavite lakše će te prodati firmu kad se stvari normalizuju), kontaktirajte radnike putem IGM-a i ponudite im minimalnu zvaničnu platu a ostatak predložite da isplaćujete "na ruke". Na ovaj način zaobišla bi se “ruka” neprijateljske države i uskratio bi joj se prihod od proizvodnje irona. Iron je roba na koju se ne plaća VAT tako da je potrebno da imate samo deo valute okupatora tj. neprijateljske zemlje da bi kupovali iron od svoje firme na marketu donirali ga putem organizacije weapon firmama u eSrbiji. Za novac koji dobijate od donacija irona plaćali bi ste svoje radnike takođe direktno putem donacija. Dakle i u slučaju da ga zvanično izgubimo ne znači da bi bili totalno ekonomski paralisani - uostalom igralo se i kada eSrbija nije imala ovu oblast.

Najbitnije jeste dakle sprečiti državu koja bi nam eventualno otela LK, da ima veliku ekonomsku korist od toga, a nabrojani načini su upravo pravi put da se to uradi dok isti ne povratimo putem RW-a ili napada. Ono što je bitno jeste da radnici koji se zateknu nakon okupacije i dalje primaju platu u RSD a samo nove radnike koje bi ste zaposlili morali bi ste plaćati u novoj lokalnoj valuti.

Sve su ovo stvari koje je dobro znati u slučaju najgoreg scenarija ali potrudimo se da do njega ne dođe. Druga bitna stvar jeste da su najveći resurs u ovoj igri - LJUDI jer bez dobrih i aktivnih radnika i menadžera - firme ne vrede ništa jer same od sebe ne rade - zapamtite to !

Srdačan pozdrav,
http://i43.tinypic.com/16hrtso.jpg">