Kraj jedne sage

Day 1,049, 15:30 • Published in Serbia Serbia • by Arssen




Počelo je toliko davno da izgleda kao da je prošao čitav životni vek. U neku ruku i jeste...

Pre par dana je osvojena Litvanija. John Rambo je pokazao zašto su o njemu snimljeni onoliki filmovi. Empirijskim putem je dokazano da jedan čovek zaista može biti jači od čitave države. Možete sve ovo posmatrati kao film. Postoji nekoliko glavnih glumaca oko kojih se vrti čitava priča. Oni su tu da pokažu svoje neverovatne sposobnosti i moći, a mi ostali smo samo statisti. Mi smo oni likovi iz priče koji odskoče tri metra od zemlje kada padne bomba pored njih, bezimeni bednici koji trče u susret herojevim mecima samo da bi bili pokošeni i time ulepšali scenu. Međutim, odgovorni u ovoj firmi ne uspevaju uvideti osnovni problem, a to je da ne postoji film bez statista, epizodista, ljudi sa sporednim ulogama i onih koji su spremni žrtvovati se kako bi heroj izgledao kao heroj.

Nije ovo WoW, nema ovde lepe grafike, kvalitetnih inovacija (naprotiv), enormne baze fanatičnih fanova spremnih da prodaju kevin nameštaj iz XIX veka kako bi kupili neki über mač, štit, oklop ili šta god. Ovo je igra koja, iako vrlo zarazna i simpatična, ipak predstavlja samo jednu u nizu sličnih ili čak i istih igara širom interneta. Međutim ovako bezobzirno poigravanje sa voljom i željama igrača je već dovelo do osipanja igračke populacije. Neću se sada hvatati za stotine hiljada obrisanih multi i mrtvih naloga jer to i nije mnogo merodavno, ali je svako od nas ko igra ovo primetio manji broj komentara, manji broj glasova na većini članaka. Čak i da nema Bogdanove statistike, to je prosto onaj osećaj da nešto fali, a falila je makar polovina ljudi koji su nekad bili tu.

I nakon administratorske bombastične najave koja je, kada se sve sažme, suštinski sadržala imenice "dupe" i "glava" zajedno sa glagolom "dolaziti", shvatili smo da je sve to bila još jedna u nizu laži kojima su nas obasipali u poslednje vreme. Oduvek su me fascinirali političari iz samo jednog razloga. Ne, to nije volja za moć, to je sposobnost nekoga da te laže u lice i da ne trepne. Toliko odsustvo obraza je definitivno za poštovanje. Ne šalim se i ne, nisam ogorčen, zaista me impresionira sposobnost da se praviš lud, odnosno, kako bi to ovi s engleskog govornog područja reklli "ignoring the pink elephant in the room", a sve s ciljem da se na šibicarski način otme još koji evro od igrača. S druge strane me je uvek nervirao onaj (da ne kažem kakav) mentalitet "bolje da danas ukradem jedan evro nego da sutra zaradim deset".

Ostanite sa mnom još svega par redaka i obećavam da prestajem sa gušenjem. Par reči onima koji će sigurno reći kako i vlasnici igre moraju nešto zaraditi. OK, možda su ljudi neiskusni u vođenju jedne ovakve kompanije, možda im se slučajno desio ovaj uspeh pa se nisu znali izboriti s tim, ali je bilo dovoljno da pogledaju šta radi konkurencija. Uzeću kao primer OGame koji sam prestao igrati pre par godina. I kod njih je, naravno, umalo izbila pobuna kada su rešili da uvedu određene bonuse za one koji plaćaju. Međutim to je bilo jako suptilno (na primer dobijalo se 10% više određenog resursa) i uopšte nije uticalo na balans među platišama i neplatišama. Naravno da onaj koji plaća mora da ima određenu prednost, i to je bila upravo ona, možemo reći, dostižna prednost koju su kupci golda imali i u V1. Međutim ovima to nije bilo dovoljno...

Jedna saga je iza nas. Ono što je dobro kod završetka jedne epizode je to što ste tada slobodni da započnete sledeću. Uvek će tu biti neka nova priča dok god je i onih koji su spremni da je ispričaju.