Kongresmeni Srbije, pazite šta radite! (ili Opet ja o ekonomiji)

Day 932, 08:12 • Published in Serbia Poland • by Stefica

Poštovani gledaoci, opet ja o ekonomiji, ali ovog puta iz drugog ugla.

Gledam zadnjih par dana predložene zakone u srpskom kongresu i krstim se u čudu. Vidim kongresmeni na svoju ruku predlažu promenu taksi na raznoraznu robu. Čas koje procenat gore, čas dole, čas predlaži, pa vraćaj.

Takođe, drugi kongresmeni glasaju, svako prema svom nahođenju i interesu.

Ljudi, to ne valja, a evo i zašto.

- Čestim i nasumišnim promenama taksi narušava se ekonomska stabilnost koja je već ionako narušena ogromnim dugovanjima države i spucavanjem para na odbranu Liaoninga. Privrednici ne mogu na duži rok da planiraju strategiju razvoja svojih firmi, što ne valja ni za njih ni za radnike.

- Čestim promenama, naročito ovim poslednjim povećanjima uvoznih taksi sami sebe uništavamo. Takse od 5%, u ekstremnom slučaju od maksimalno 8%, koje su duže vreme stabilne su nešto što može motivisati stranca ili Srbina koji ima firmu u inostranstvu da odvoji 20 golda i kupi licencu za izvoz na srpsko tržište. Ako se ta taksa nasumično menja, niko normalan neće ulagati u licencu za Srbiju. Jednom izgubljeno poverenje se jako teško vraća, zato se ne traba igrati sa ovakvim stvarima.

Pitaćete se zašto je to bitno? Pa zato što strane firme na našem tržištu služe kao regulator za stabilnost tržišta u slučaju ekstremnih situacija. Pretpostavljam da niko ne želi da za vreme sledeće bitke za Lioning oružje u Srbiji bude najskuplje na svetu, ili da cene giftova odu u nebo. To nikome ne odgovara osim onima kojima ću se pozabaviti u sledećem pasusu.

- Sve priče da se visokim uvoznim taksama štiti domaća privreda su čista nebuloza izašla iz usta ljudi koji nemaju pojma kako se vode firme. Normalna taksa od 5% je sasvim dovoljna zaštita od dampinga iz inostranstva. Sve preko toga dovodi da nema ponuda inostranih firmi, jer cene se u eRepubliku ne razlikuju toliko mnogo od zemlje do zemlje da se nekome isplati da izvozi sa tolikim taksama. Ako bi se sklonile strane firme sa marketa, neminovno bi došlo do kartelizacije.

Dok nisam prestao sa vođenjem Q1 i Q2 firmi skoro svaki dan sam dobijao gomilu porkuka od raznoraznih bizMismena koji me pozivaju na dogovor u vezi cena. Misle da će im pravljenje kartela omogućiti da zaobiđu tržišne principe i na silu nametnu svoju volju. Čak mi se dešavalo da me pojedini vređaju i prozivaju jer ja, eto, nisam ispoštovao njihov dogovor o ceni 😉 Traže način da veštački dignu cene, a nemaju pojma da izvedu najobičniju kalkulaciju.

Svi smo u RL već videli gde to vodi. Ne želim da i ovde raznorazni wannabe eMiškovići odlučuju o ekonomskoj politici. Ne sme se dozvoliti da neki kongresmen koji ima, npr, weapon firmu, krene na svoju ruku da diže uvozne takse na weapon, i da svi glasaju.

Zato, dragi kongresmeni nikako ne predlažite zakone iz ekonomske sferena svoju ruku, a ako je neki takav zakon već predložen, konsultujte se sa Ministarstvom Ekonomije pre glasanja, a ne glasajte na svoju ruku. Samo tako ćete zapravo pomoći stabilnosti srpske ekonomije, a ne nekim kvaziekonomskim kvazipatriotizmom.

Naravno, ako je stav Ministarstva Ekonomije Srbije da treba dizati uvozne takse, voleo bih da čujem jasno i glasno obrazloženje.

I da, pre nego što me neko optuži da ja imam lični interes za male uvozne takse, samo da kažem da su sve moje fime u Srbiji, i da nemam nikakva problem sa konkurencijom iz inostranstva.