Ko je pisao u kadi

Day 1,394, 05:14 • Published in Serbia Serbia • by zlatanaleksic



Vidite korist celave latinice, koji forenzicar ce da utvrdi dal sam mislio na fiziolosku ili literarnu aktivnost. Sve u svemu kretivnost obe aktivnosti zavisi u potpunosti od osobe koja ih vrsi. Neki to rade rutinski jer osecaju potrebu, zavrse s tim i teraju dalje, osecaju se nekako lakse, rastereceno kad se olaksaju i istresu iz sebe to sto ih je mucilo. Ja volim da cekam, ne mogu jednostavno da radim stvari po automatizmu. Nemam odredjeno vreme ni za jednu rutinsku radnju, sve se desava spontano, tako i rutinu pretvaram u spontani dogadjaj.

Za razliku od stvarnog sveta koji nas okruzuje ovde covek moze u potpunosti da fleksibilizuje svoje aktivnosti, nista nije pod MORA. Medjutim, mnogi od nas stvari rade rutinirano, na silu, imaju tu potrebu da obave nesto i nakon toga se ne osecaju lakse. Vidi se to po njima, tek sto zavrse nesto osecaju potrebu da to ponove na drugaciji nacin. Mazohizam, svakako, ali oni sebe ubedjuju da im ne smeta mada osecaju da lazu sami sebe.
Koliko puta ste pokusali da uradite nesto na silu, samo zato sto osecate da treba to da uradite? Koliko puta vam se to obilo o glavurdu? Neka cura koju ste hteli da izvedete i toliko insistirali na tome da vas je na kraju odbila na najcrnji moguci nacin. Nakon toga joj vise ni pozdrav niste u stanju da uputite jer znate da ce samo da okrene glavu i izblamira vas pred sobom samim.
Ovde nema blama, ti koji pritiskaju same sebe da rade nesto protiv svoje volje iz proste zelje da objave nesto uvek upadnu sami sebi u usta svom duzinom. Grcaju se i balave nije im ni malo prijatno dok zadovoljavaju svoje potrebe.
Vreme ne zeli da bude uokvireno, vreme je vecno, oduvek je postojalo i uvek ce postojati. Samo plitki umovi koji su optereceni pojmom pocetka i kraja robuju vremenu umesto da gospodare njime. Taj lazan osecaj slobode koji imaju kreiranjem rasporeda, ubacivanjem samih sebe u kolotecinu, samo pomaze njihovu misiju samoporobljavanja. Tamnica sacinjena od potrebe za vremenskim okvirima.
Kako postovati poruku nekoga ko je rob samoga sebe? Kako verovati u reci koje izlaze svakog prokletog dana, ne zato sto nose nesto posebno vec zato sto je neko sebe programirao da ih iznese pred nas. Satroinformacije, kvazibunt, malogradjansko moralisanje i vecite potrage za pravdom i istinom koje nam svakoga dana plasiraju isti ljudi na potpuno isti prazan i programiran nacin samo zato sto osecaju prokletu potrebu da svakoga dana kazu nesto ma koliko neinspirisani bili. Ljudi cije dizgine drzi potreba umesto da oni kontrolisu nju.

Probajte da sami izvedete zakljucak.