KO JE KRIV ZA LETARGIJU U KOJU SMO UPALI?

Day 1,190, 12:22 • Published in Serbia Serbia • by mikagrubinen
Pre nego počnete da čitate ovaj članak želim samo da vas obavestim da u njemu nema slika pa ga iskreno ne preporučujem onima sa slabijom koncetracijom i manjom željom za čitanjem


Posle duze vremena i namernog odmaranja od čitanja novina uzoh malopre da prelistam za početak Top 20 naših novina, pre svega sa ciljem da se malo informišem, da vidim šta se dešava u ovom našem malom virtuelnom eSvetu. Kad tamo.........ništa.........(možda je prejako da kažem ali)..........tuga (uz, naravno, čest izuzetcima).

Ovde neće biti reči o tome šta sve tamo možete da vidite i pročitate (namerno sam stavio ovo "vidite" prvo) već samo o nekom mom pogledu, ne na stanje na našem medijskom nebu, već na stanje u našem društvu koje se direktno reflektuje i na ono malopre pomenuto nebo.

Ono što me je zaprepastilo i nateralo da napišem makar nešto o tome, kao društveno odgovoran pojedinac, je za sada nepotvrđena činjenica da komandanti jedninica, neki od naših najvećih vojskovođa i vojnika žele da prodaju svoje naloge. To znači da žele da napuste igru. Pošto se ne radi samo o jednom pojedincu već o više ljudi, za nas veoma bitnih, pitanje naše odgovornosti je ono što je ovde bitno. Šta je to što ih je toliko smorilo i nateralo da da krenu čak i da razmišljaju u tom pravcu? Sama igra, mehanizmi tj. nova pravila vezana za ratovanja, za ekonomiju? NE, nešto je drugo u pitanju. DA, ali šta? E pa odgovor je letargija. Letargija u koju smo kolektivno zapali. Otud i odgovornost nas svih kao pojedinaca.

Nisu bitna politička prepucavanja, toga je i ranije bilo i to je nekima jedan od najzanimljivijih delova igre. Nije bitno to što ima refunda, nema refunda pa onda opet ima refunda, ne! Tako je bilo i ranije pa smo opet svi bili nekako življi, agresivniji u ratovanju, željniji igre, željniji osvajanja.

Šta nam je sada bitno? Nemam pojma! Ciljevi su se promenili ili su nestali. I ne pričam ovde o nekim veliko-strateškim državnim ciljevima, pričam o ciljevima nas "malih", običnih ljudi. Nas od kojih na kraju ipak sve zavisi! Zapamtite ovo dobro i utuvite to sebi u glavu. Ti si kao pojedinac veoma bitna karika u funkcionisanju jedne države i tvoj doprinos je mnogo veći nego što ti možda u prvi mah izgleda i stoga je i tvoja odgovornost za ovu učmalost i letargiju velika. Aktiviraj se malo.
Otvori novine, piši članke (ali molim te smislene, ne neke kao što je ovaj moj) 😛 komentariši članke, davaj predloge,
učlani se u stranku, ali nemoj samo da budeš samo nemi posmatrač, pokušaj neke stvari da poboljšaš, da promeniš,
zacrtaj sebi cilj da postaneš predsednik neke partije ili čak eSrbije i potrudi se, radi aktivno na tome,
uđi u neku vojnu ili paravojnu jedinicu, budi dobar vojnik, poslušan, bistar, vredan, udaraj po naređenjima,
zaradi velike pare 😃 (zar svi to ne želimo) ali ne troši ih uzalud i na jurenje potpuno beznacajnih BH medalja u nekim nebitnim bitkama, udari mnogo i jako za eSrbiju,
dođi na čet, komuniciraj sa ljudima, raspitaj se o stvarima o dešavanjima o svemu, upoznaj nove ljude,
organizuj neko okupljanje, popijte koje pivo ili već ko šta voli, zapevajte.... 😃 (ovo čak i meni sada zvuči previše patetično)

Ajmo ljdi da se malo aktiviramo, da se pokrenemo, da vidimo šta nam je činiti da se izvučemo iz te........LETARGIJE.

Nema novih igrača tj. ima novih igrača ali nema novih novinara, političara, vojskovođa, stratega, spamera, trolova i svih onih koji ovu igru čine zanimljivom. Jednostavno stari su dosadili i hoćemo nove......zato POTRUDI SE, POSTANI NEKO ILI NEŠTO ILI "NEKO I NEŠTO" NA TEBI JE IZBOR!!!