Join the new world

Bio sam mlad,kapetan tek,dobih zadatak da branim svoj rodni grad,svoje rodno selo,grobove svojih starih...

Posto sam bio u rodnom kraju,odlucih da navratim do kuce djedove u selo oklen su moji stari...Ratno je vrijeme nema se vremena za razgledanje prirodnih ljepota...Bio sam kapetan u jednom pjesadijskom bataljonu,koji je bio rasporedjen na nekih 7-8km od sela mojih predaka na planini prelepog imena,a selo ko selo malo i rastrkano po okolnim brdima samo dva prezimena u njemu...Brajici i moji,pusto selo nidje nikog od mestana samo odredi vojske koja pljacka,pljacka svoje zemljake,svoju bracu i sestre...Taj prizor me pogodilo vise nego bilo koji metak od onih 16 koje posle dobih na Korcanici onomad u godini kad se vrsilo zito i kad se pjevalo o slavi i pobjedama...

Nadjoh i kucu mog pradjeda Mitra,odmah iza nje kucu svog djeda Milana,kuce djedove brace Petra i Stojana...
Gledam zidine,krov sve je tu,samo nigde ljudi nema,mislim na djeda,babu gde li su sada...Pogled mi pade na prozor sa kog jedan bradonja viknu:"Jovane daj dajca ovamo,ima svega"...Hitro utrcah u kucu svog djeda i videh strasan prizor dva covjeka koji se grabe za ono malo stvari sto je preostalo u kuci...Pogled mi se prikova za razbijene ramove fotografija na podu,na jednoj moj otac s djedom jos iz vremena dok je bio na Akademiji...Krv mi udari u glavu i dobih neku snagu koju nisam ni znao da posjedujem navalih da tucem tu dvojicu,dva jadnika bez casti i morala...Stao sam tek kad me moj vozac povuce za ruku,pogled mi tad pade na krvava lica i preplasene oci te dvojice prostaka...Bio sam bjesan i ljut na svu tu raspustenu vojsku kao na bandu...Pitao sam se sta bi moj otac sad ucinio,pogledao sam kroz prozor i video staru krusku na kojoj sam proveo najlepse dane djetinjstva...Sjetio sam se svoje brace i sestara koji su negdje daleko...Sjetih se da me ceka zena sa moje cetvero djece,negde ko zna gdje...Zivi su cuo sam od Mladena Garonje...

Trgoh se iz sjecanja...Naredih svom vodniku Brki da pohapsi bandu po selu i da ih sve dovede kod crkve u centar...Posle nekih 15 minuta sva vojska je bila tu u centru sela,nekih 30 ljudi iz raznih jedinica,i mojih 15 momaka iz cete...
Odlucio sam da ih pitam za pomoc,trebao mi je svaki covjek.Dobio sam tezak zadatak,da sa sacicom ljudi zauzmem kotu 1965 na kojoj je ostao citav arsenal nase tehnike i naoruzanja...I ako se vis nemere odrzati da sve to unistim i pocnem da se povlacim nazad ka glavnini koja je dolazila...
Gledam lica ljudi koji su neispavani,pijani,razocarani,pogledi im se gube negdje u daljini...Cuju me al nerazumiju da od njih trazim da predaju svoje zivote u moje ruke...Da daju jedino sto im ostaje za neki davno izgubljen cilj...Sta da im kazem?!Da sam dobio poslednji zadatak od svog komandanta. Da se cjeo grad nasao u skripcu,da sve okolo pada kao kula od karata,da nase kuce,stale i sume gore u plamenu rata...Da su zene,djeca i nasi stari u kolonama koje gadjaju nasi neprijatelji...
Odlucio sam im rec cjelu istinu...Skupio sam ono malo snage i rekao sam im istinu i da ako imaju jos malo casti i snage da podjemo na taj poslednji put,da damo i zivote samo da spasimo narod...Vecina je cutke slusala,neki pognutih glava,neki pogleda uprtih u nebo il negde u daljinu...Naredih pokret svojim momcima,a pocese se prikljucivati i ostali iz svih grupica....Onu dvojicu sto sam tukao,previse i dadose im rakije da zaborave na bolove...
Krenusmo ka datom polozaju i stigosmo posle nekih 30 minuta voznje,nigde traga od neprijatelja..To me obradovalo mnogo,sve je tu tenkovi,samohotke,artiljerija,municija,samo nema nikoga da to koristi...Naredih da se sve minira i da me povezu sa nekim iz komande...Noc je ubrzo pala,tmina je pokrilo sve...Negdje iza prvog sata dobih naredjenje od komande,povlacenje nazad do sela,ukopaj se i cekaj pojacanje koje je na putu...
Povukosmo se al u silnoj zurbi izgubismo onu dvojicu sto sam ih tuka...Nisam znao gdje su,niko od ljudi niej znao...Oko 3h poce silna pucnjava,dolazila je s visa,culo se nekoliko oruzija i mitraljeza vika i galama...Vec sam pomislio da je vis pao i da su onu dvojicu sredili..Al borba se nastavi do jutra,tacno u 6h stize i to nase pojacanje...Kratko ih izvestih o stanju...Potpukovnik naredi da se krene,ja na celu sa mojim vodnikom...Slusam tisinu i muk,krecemo se pognuti i prebacujemo se od zaklona do zaklona cekam da neko raspali po nama...Sve smo blize i blize nema ni traga ni glasa od neprijatelja...Pomislih da se igraju s nama...Kad odjednom vodnik me zaustavi i pokaza ka jednom od tenkova, nisam isprva video al posle nekoliko trenutaka primetih onu dvojicu kako sjede i piju rakiju iz neke pletare...Potrcasmo ka njima brze od vjetra,osmeh mi ozari lice,bijade mi drago za tu dvojicu pijanih budala...Pitasmo ih za neprijatelja oni se samo nasmijase...Rekose da su se napili toliko da im je bilo mrsko da se vracaju do sela pa ostali cjelu noc i pucali iz svega sto su dohvatili i tako sacuvali vis...Izvestih gons potpukovnika da je sve cisto i da smo zaposeli kotu...On se kratko nasmeja i naredi da se vojska odmori i da se saceka rucak koji ce stici ako sve bude po planu...
Gledam onu dvojicu i vidim djele jednu cigaru...Pridjoh i dadoh im po kutiju cigareta,jer sam dobijao i ja sledovanje a nisam pusac...Oni mi se zahvalise...Okrenuh se da idem,al me zaustavi jedan i rece:"Izvini za kuce i selo,njesmo znali sta radimo,rakija je uradila svoje"...Zaustih da mu odgovorim,al me prekide rafal..Potrcah ka mjestu odakle se culo puskaranje,tad poce borba...Nasli su nas...Poce da gruva na sve strane,krenuh nazad do svog vodnika Brke al nesto zazvizda oko uziju i prasina se dize oko mene...Nesto je skocilo i ujelo me za ledja i ruku,pomislih pogodjen sam...Mrak mi pade na oci,tisina ko u snu...

Prosao je rat i prezivjeh sve to,danas se sjetih one pijane dvojice...Dal su zivi?Ako jesu cime se bave?Gdje zive?
Pitaju me djeca da im pricam o ratu,vole da cuju te price...Vole jer neznaju sta je to rat i pakao koji rat sa sobom nosi...Nadam se da nece ni osjetiti tako nesto na svojoj kozi...Dovoljno je sto su bili gladni 4-5 godina na pekmezu od sljiva na hlebu i masti...

Dok god ima ljudi bice i ratova


P.S."Bez Voska" Admiral Ska Molohov