Join the new world

Opšti izgled

Na posao dolaziš kao da ti je stalo do istog. Obrijan, ako se to traži. Opeglan, ako baš mora. Sa njega odlaziš znojav, raščupan i podnabuo, kako bi odao utisak čoveka koji je svojih osam do deset sati na poslu proveo gajeći čir na debelom crevu, a sve u ime boljitka preduzeća. Znojavost se postiže drkanjem u WC-u, najmanje dva puta po pet minuta, te nenošenjem ikakvih anti-perspiransa ili sličnih izuma gej lobija. Podnabulost se postiže nošenjem čokanja sa dva deci vinjaka u unutrašnjem džepu sakoa, te njegovim dopunjavanjem iz flaše skrivene u zaključanom ormariću ili kod čistačice. Druga opcija nije posebno preporučljiva jer i čistačice oće da popiju kao Gidra na snimanju Žikine dinastije – bolje da za tajnu flašu znate samo ti i tvoj izmišljeni drug Petar.

Količina posla

Nikada oni tebe ne mogu malo da plate koliko ti malo možeš da radiš. Ali to ne mora svako da zna. Sve što uradiš predstavljaš kao podvig, sve što te mrzi da uradiš predstvaljaš kao nerazrešivu zagonetku na kojoj ćeš morati da radiš nedeljama. Nemilosrdno koristi činjenicu da šefovi u fotelje dolaze preko partijske i rodbinske veze te da nikada nisu radili posao koji rade njihovi podređeni. Laži bezočno i besramno kao student DIF-a koji baroniše ćaletu da je opšta sociologija kod njih gotovo neprelazan ispit. Laži šefa kako je tebi teško, a drugima lako, ali nemoj biti jaje i imenovati druge – radni narod mora da bude solidaran iako su kolege obično hulje i probisveti koji gledaju kako da ti spakuju u rč. Često izgovaraj nedefinisane rečenice poput: „Projekat ima obećavajući razvoj, elaboracija zahteva malo više vremena“, ili „Kolege su loše proračunale, morao sam to prvo da ispravim. Nema, bolje čovek sve sam da uradi nego da veruje neznalicama.“

Računar

Cela filozofija leži u geostrateškom položaju računara – radni sto mora da bude postavljen tako da ekran vidite samo ti i Petar. Ostalo je improvizacija, a improvizacija je majka svake predstave, reče jednom Zoran Radmilović, između osmog i devetog štoka u bifeu Ateljea 212. Pred računarom navlačiš zabrinutu facu, kao da je upravo vrednost preduzeća ne berzi pala za 0,3 odsto i kao da ti to baš ide na kurac. Razrogačene oči kada na lajvskoru vidiš da je Kašiva uvalila gol Nagoji u nadoknadi govore ostalim kolegama da si upravo u važnom poslu, da si itekako zabrinut i da je bolje da te niko ne prekida. Kad na Fejsu vidiš da te mala Maja izbrisala iz prijatelja i ubila tvoje nade da ćeš joj jajima močati u usnu duplju, preporučljivo je da ispustiš ozbiljno „ccc“ i srkneš malo onog vinjaka iz šolje za čaj.

Telefon

Pričaj često i mnogo – ako si u državnoj firmi, na svakih pet minuta zovi kuma da proveriš šta radi – kum nije dugme, svakodnevno zovi druga iz osnovne koji se pre 20 godina odselio u Australiju, jednom sedmično okreni sve bivše devojke i razmotri mogućnost kombinacije. Razgovore sa pravim kolegama o pravom poslu prekidaj u drugoj sekundi rečima: „Ej imam drugu liniju, mislim da je generalni!“ Ukoliko se vade listinzi brojeva ili u kancelariji ima više ljudi, onda isključivo razgovaraj sa izmišljenim drugom Petrom koristeći se rečenicama poput: „Ne zanima me, druže Pero, fakture neka budu na mom stolu do podneva!“ ili „Pobogu, par desetina hiljada evra gore-dole, meni je bitno da radnik bude zadovoljan!“ Profesionalci pričaju istovremeno sa dva telefona, ali se amaterima to ne preporučuje.

Hodanje kroz hodnik

Brzo i odsečno. Analiziraj hod i gestikulaciju poštara – on sve poznaje, sa svima je dobar, ali ni sa kim ne priča duže od 20 sekundi. Kroz hodnik prolaziš kao nevreme, kolegama mašeš rukama, dobacuješ rečenice u stilu: „Pozovi me posle, sad sam u nekoj frci, ne znam ‘de mi je dupe, a ‘de glava!“ uz posebno često apostrofiranje mogućeg odlaska na kafu (Ej moramo na kafu posle) što se, naravno, nikad ne desi osim ako je u pitanju jedra koleginica čiji su kriterijumi poremećeni tako da se čak i ti visoko kotiraš. S vremena na vreme ubaciš koju šaljivu dosetku: „Markoviću, kako tvoj rak prostate? Hemoterapije bile opet, a? A dobro, zamisli da nije rak nego škorpija hahahah, žurim sad!“ Jednom dnevno protrčiš kroz hodnik kao da od tvoje sekundaže zavise opstanak preduzeća, životi dece na Rogu Afrike i populacija plavih kitova.

i naravno cica za kraj 🙂