Join the new world

Bio jednom jedan kralj kojeg je njegova tašta izludеla. Tašta uvek na kraju izludi ljude. Taj je kralj naredio da sagrade hram u jednom od vrtova njegove palate, a unutar hrama dao je postaviti svoj kip u lotosovom položaju. Svakog jutra nakon doručka kralj je išao u svoj hram i pao bi na kolena pred svoj kip kako bi obožavao samog sebe. Jednog dana odlučio je da vjera koja ima samo jednog sledbenika i nije neka vjera. Tako da je pomislio da mora imati još obožavalaca. Donеo je dekret da svi vojnici kraljevske straže moraju barem jedanput dnevno pasti na kolena pred kipom. To su isto morali činiti sve sluge i ministri njegovog kraljevstva. Njegovo je ludilo raslo kako je prolazilo vreme i kako nije bio zadovoljan pokornošću onih koji su ga okruživali, jednog je dana naredio da kraljevska straža ode na pijacu i dovede prva tri čovjeka na koja naiđe. Njima ću, pomislio je, pokazati snagu vere u mene. Tražiću da se poklone pred mojim likom i ako su mudri, učiniće to, a ako nisu, ne zaslužuju živeti. Čuvari su otišli i doveli intelektualca, sveštenika i prosjaka, prve tri osobe koje su našli. Sva trojica odvedena su u hram i predstavljena kralju. ,,Ovo je slika jedinog ispravog Boga”, rekao im je kralj. ,,Kleknite pred njega ili će vaši životi biti ponuđeni kao žrtva.” Intelektualac je pomislio: Kralj je lud i ubitće me ako se ne poklonim. Ovo je očigledno slučaj više sile. Niko neće moći osuditi moje držanje budući da to činim bez ikakvog uverenja, kako bih spasio život, a u službi društvu za koje radim. Zatim je kleknuo pred kip. Sveštenik je pomislio: Kralj je poludio i ispunitće svoju prijetnju. Ja sam izabranik pravog Boga i stoga moja duhovna dela posvećuju svako mjesto na kojem se nalazim. Bez obzira pred kojim likom. Pravi Bog biće onaj kojeg ja počastim. Onda je nared došao prosjak, koji se nije pomerao.


,,Klekni”, rekao je kralj.
“Veličanstvo, ja ne služim narodu, koji me u većini slučajeva izbaci na glavce sa svog praga. I nisam ničiji izabranik, osim one nekolicine ušiju koje žive na mojoj glavi. Ne znam nikoga osuđivati i ne mogu posvetiti nijedan lik. A što se tiče mog života, sumnjam da je to tako vredno i dobro da bi vredilo praviti budalu od sebe kako bih ga sačuvao. Stoga, moj gospodine, ne nalazim nijedan razlog zbog čega bi vredilo kleknuti.”



Kažu da je prosjakov odgovor toliko ganuo kralja da se ovaj prosvetlio i počeo preispitivati svoje stavove. Samo zbog toga, kaže legenda, kralj se izlečio i naredio da hram zamene fontanom, a kip golemim posudama za cveće.

Vote, subscribe, shout...

Nemam uslova da pravim podele jer još sam nov u eRepubliku, ali obećavam dobre članke!

Za shout:

Kada je prosjak mudriji od kralja
http://www.erepublik.com/en/article/kada-je-prosjak-mudriji-od-kralja-2259797/1/20