Kad bih mogla da vratim vreme...

Day 1,298, 02:28 • Published in Serbia United Kingdom • by Khaleesiii

Proslo je tacno godinu dana,a kao da je juce bilo... Posle skole sam odjurila u bolnicu da te vidim cim sam saznala. Poslednjih par dana si bas bio bolestan, a ovaj odlazak u bolnicu mi nimalo nije slutio na dobro.
Posmatrala sam te izgubljenog kako kazes mom ocu:,,Goki, sta cu ja ovde,hajdemo kuci..'', a do pre par dana si se salio da ti sipaju i malo piva u infuziju. Tvoj humor je nestao. Ozbiljniost se videla na licima svih prisutnih u toj bolnickoj sobi.Slutila sam tvoj kraj..
Bol je poceo da steze moje srce,a suze da naviru na oci. Sa knedlom u grlu trudila sam se da tata ne primeti moj plac i da smireno razgovaramo iako sam htela da te zagrlim i kazem ti ,,Deko, volim najvise na svetu,nemoj nikada da me napustis!'' Ali nisam... Nisam zbog drugih, a ni zbog tebe, da te ne rastuzim. Eh...kad bih mogla da vratim vreme...

Sutradan sam jurila iz skole na autobusku stanicu. Imala sam neki los predosecaj. ,,Mama da dodjem odmah posle skole u bolnicu kod dede?'' ,,Dodji pravo kuci, dedu smo odvezli kuci.'' Suze pocinju da se kotrljaju jedna za drugom niz moje lice, a bes polako pocinje da tinja u meni. Zasto bi ga odvezli kuci kad mu je sinoc bilo jako lose?...pitala sam se u sebi.. ,,Mama,reci mi istinu,molim te! Deda je umro? Nemoj da me lazes. ,,Miko znas da je deda star i bolestan. Dovezli smo ga kuci jer je na samrti. Nemoj da places vise smiri se. Ajde dodji kuci. '' ,,Dobro ,dolazim.'' Mada sam osecala da je sve to laz... Posle najgorih i najduzih pola sata puta u suzama i sa svakakvim mislima konacno sam stigla. A na prvoj banderi umrlica sa imenom i slikom mog dedaca kao strela me je pogodila............................
Bilo mi je jako tesko,a jos teze mi je sada kada shvatam da si stvarno otisao i koliko mi nedostajes. Nijedan rodjendan ni praznik nije isti bez tebe. Nisi bio tu da me vidis na proslavi mog punoletstva, na mojoj maturi...A tako mi je falio tvoj savet i zelje koje su uvek bile iskrene i drugacije od ostalih...

Uvek si bio pricalica. Jeca i ja se uvek sa smehom setimo kada ste pricali telefonom. a njoj se slucajno otkacila slusalica...i dok je posle 5minuta konacno namestila ,ti si i dalje pricao ne primetivsi nista 🙂 Mnogo si voleo da nam objasnjavas kad god bi te pitale nesto. ,,Dobro deda, shvatile smo...'', govorile bi kroz smeh obe u glas. ,,Pa ja da vam ispricam, da znate...'' Sada bih sve dala da mi pricas ma i od kulina bana pa do danas samo da ti cujem glas.

Cesto te sanjam i to su uvek najlepsi snovi. Ponovo me ucis da vozim bajs i krijes moje nestasluke od mame. Volela bih da mogu da vratim vreme...
.
,,Cesto mi se ucini da vidim te u gradu,svi starci bele kose lice na tebe..
" Kazu,prva smrt je najteza i najbolnija, svaka sledeca se lakse preboli. Nikada pre nisam izgubila nekog koga toliko volim.
Kazu, zivot ide dalje, prirodna je stvar to. Ja idem dalje, guram nekako sizifov kamen, ali secanja i uspomene na tebe ce ostati zauvek.
Ucio si me pre svega da budem dobar covek,delim drugima, postujem i volim roditelje i sestru najvise i jos mnogim drugim stvarima. Deko, hvala ti na svemu! Tvoje mesto u mom srcu nikada nece izbledeti! Pocivaj u miru...

Bio sam klinjo kad si se razboleo,sad ti saljem 1000 belih golubova,da ti kazu da sam te voleo..Al' me zabolelo kad sam shvatio da nestati sve ce,onih dana kad na grob sam ti spustao cvece..Cale nikad nije preboleo..One noci,s' tobom do jutra u bolnici,sto mora da se nastavi,al' na srcu jecaju oziljci..Zivot u gradskoj kosnici,svako na svoj nacin dolazi do meda,nedostajes mi deda.
JA SAM LJUT NA SMRT JER S' NJOM OTISAO JE DEDA!!