Join the new world

Pozdrav!

Hteo bih sada da podelim s vama jednu dužu pričicu. Počinje kao onaj otrcani vic, ali nije to.

Sede Srbin (seljak u duši) i Englez (kao, gospodin) u kupeu voza. Englez ne želi da priča. Nakon nekoliko sati Englez ogladni i uzme mali zaobljeni nož da namaže neki hleb.
Na to Srbin uzviknu: "U, bre, vidi koliko ti je mali i beskoristan taj nožić. Ovo je prava stvar!" I na to on izvadi ogromnu sataru.
Onda Englez izvadi malu suvu zemičku, manju i od dlana. Srbin ponovo počne: "U, bre, vidi koliko ti je majušan i loš taj hlebić. Ovo je hleb koji ja jedem!" I izvadi ogromnu veknu hleba mase 3 kilograma.
Na kraju Englez izvadi omanji komadić neke kobasice da stavi na hleb. I naravno Srbin po treći put počne: "U, bre, vidi koliko ti je malecna i bljutava ta salama. Ovo je meso koje ja jedem!" I izvadi ogromnu šunku od najfinijeg mesa, džinovsku mortadelu prepunu maslina i pistaćija i delikatesni štap kulena dugačak pola metra.
Engleza uvredi ponašanje tog "balkanskog teroriste" i smisli sjajan kambek. U rancu potraži još nešto hrane i nađe jedan od onih majušnih čeri paradajza. Srbinu je prvi put da vidi tu neobičnu hranu i upita Engleza:
"Šta li je to? Ja ovakvu voćku nikada nisam video, mada me na nešto potseća."
Englez na to pobedonosno uzviknu: "Pa to je potpuno obična ribizla koju ja jedem!"
A Srbin zapanjeno povika: "AU, ALA JE MAJUŠNA!"