Jedna kratka priča o čovekovoj prirodi...

Day 1,162, 06:53 • Published in Serbia Serbia • by Jagodinska pivara

Današnji članak je kratak. Nije čak ni moj tekst, na priču sam naleteo pre nekoliko godina čitajući neki forum. Nisam želeo da ovo objavim u mojim novinama, da zarad par rečenica uništim nečiji trud i izbacim ga iz top vesti. I ovako će članak naći svoju publiku, a nadam se i put do nečijih misli...


Jedan stari Čiroki Indijanac pričao je jednom prilikom svom unuku:

"Sine, u ljudima se vodi neprekidna bitka. Unutar čovekove duše se neprekidno za prevlast bore dva vuka.
Jedan je Zlo. To je strah, zavist, ego, samosažaljenje, pohlepa, krivica, laž, krađa, gnev, preljuba, mržnja, patnja.
Drugi je Dobro. To je ljubav, mir, poštenje, prizemnost, nada, radost, istina, vera, dobrodušnost, dobronamernost."

"I koji vuk pobeđuje?", pitao je unuk znatiželjno.

Stari Čiroki ga pogleda osmehujući se blago i reče: "Onaj koga hraniš, sine."

Priču tumačite kako vam volja. U tome je lepota narodnih mudrosti. Ne hranite namerno crnog vuka i ne ponosite se njegovim pobedama. Svi smo rođeni kao prazni listovi hartije, sami biramo svoje staze. Nismo rođeni loši, loši smo ako tako o sebi mislimo i ako se tom osećaju prepustimo. I nema potrebe da dokazujemo jedni drugima ko je mudar, prava mudrost je starija od svih nas.

Pozdrav,
Lunatic2903