Japanski fudbal i srpska posla

Day 807, 11:36 • Published in Serbia Serbia • by dr.doom


Japanski fudbal
Čuo sam da kada su odlučili da uvedu fudbal u Japan da je to zahtevalo veliku organizaciju. Japanci su poznati po tome što su znatiželjni ali i oprezni pa vam se lako moglo dogoditi da uložite veliki novac u taj projekat koji može da propadne. A, ako propadne gubite novac.

Elem, uradili su oni veliko i temeljno istraživanje tržišta, organizovali na stotine fokus grupa i na kraju odlučili da se vredi oko toga pomučiti. Kontaktirani su investitori, gradonačelnici da obezbede zemljište za stadione, građevinske kompanije i sve što je potrebno da možete da organizujete fudbalski meč. TV je već nekoliko godina prenosila mečeve iz Evrope tako da su Japanci imali ideju o toj najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Kao što možete da pretpostavite, temeljni Japanci nisu ništa ostavili slučaju. Izuzev jedne stvari.

Nekoliko dana pre prvog fudbalskog meča između dve japanske ekipe, organizatori su shvatili da pravi fudbal nije ništa bez navijača. Kako možete da imate navijače dva tima koja su tek osnovana? Lako.

Pri ulasku su posetioci dobijali zastavice: oni sa Juga crvenu, a oni sa severa plavu. Tako su dobili prve navijače a mediji su potom učinili svoje.



Srpska posla
I ovde na eRep-u, mnogi od nas kad ulaze u neku stranku se opredeljuju po sličnom principu. Ok, nemamo zastavice, ali neko odlazi u najbrojniju stranku, neko voli vatrene tekstove, treći vole treš tv serije, opet tamo neki se zanose idejom rada, pameti i uvažavanja. Svako ima neki svoj fetiš.

Ono što ja ne razumem jeste naboj negativne energije i ostrašćenosti prema onima koji ne navijaju za tvoju ekipu. Dok Japanci tapšu svojima, ne zvižde suparnicima. To je za njih nekulturno.

Mi se dokazujemo tako što ćemo se utrkivati da drugu ekipu naružimo, da ih nazivamo pogrdnim imenima i pronalizimo najgore epitete, od "kafanskih četnika", preko "čedista", "lopova" i "rasformiranih prevaranata". Frustracije i fobije iz RL na najgori mogući način prenosimo ovde.

Ne bih više da pametujem, ali imam potrebu da kažem da mi je malo dosta. Sve više i više kada kliknem na eRep bookmark u Safariju, počinjem da pravim grimasu kao kad me boli stomak. Prvo sam gutao cigarete čitajući članke a sada se trudim da ih izbegavam. Ovo polako postaje sado-mazo način da utrošiš i ono malo vremena koje imaš.

E, ja se ne primam na sado-mazo fazon. Ne mogu da tamo nekog čoveka koji ne deli moja uverenja zalepim nekim sočnim uvredljivim komentarom. Ne mogu da pokažem koliko mi je stalo da moja ekipa pobedi tako što ću da spamujem novine druge ekipe uzvikujući ime mog kandidata. Pokušavam da se ponašam prema drugima kao što bih voleo da se oni odnose prema meni.

Smeta kada neko nazove Arčija "kafanskim četnikom". Pre svega je ružno. Smeta mi kada i Arči moju ekipu nazove "čedistima" jer je to za njega pežorativ a recimo ja nikad nisam glasao za tu opciju u RL. Međutim, neću sad ja Arčiju da vraćam nekom drugom uvredom, ružno je i glupo.

Najbolja stvar oko ovog eRep-a je što sam virtuelno i lično upoznao mnogo dobrih ljudi. Znam da kada jednog dana prestanem da igram eRep, da ću se potruditi da ostanemo u kontaktu. Da ponovo odemo na pivo i zezamo se.

Jedan tim
Ovu priču o Japancima sam napomenuo i Darku 206 dok smo zajedno radili na njegovom programu Vlade. On, kao i ja, neizlečivo pati od pomisli da je moguće učiniti da i virtuelno društvo ne bude sazdano na mračnjaštvu, ego-tripu i pljuvačini. Rekao mi je da ako postoji i najmanji promil šanse da kada timovi završe sa mečom pa pobednik i onaj koji nije imao baš toliko sreće zajedno stanu ispod jedne zastave, zastave državnog tima, onda ima smisla to što toliko ulažemo sebe u sve ovo.

Japanci su to uradili, možemo li mi?





dr.doom