Istorija eSveta: Počeci(strip)

Day 777, 06:45 • Published in Serbia Serbia • by dr.staja

Na početku ne bi ničega. Ni eMaterije, in eEnergije, in eProstora, ni eVremena, samo jedno beskrajno eNišta.

A onda, odjednom, niko ne zna, ni kako, ni zašto, desio se eBIG BANG.



Iz eBig Benga nastade eProstor i eVreme, pa zatim, eZvezde i ePlanete i ceo eUniverzum. Ko zna, koliko je eZiliona godina prošlo, pre nego što se formira eZemlja i na njoj se zače eŽivot. Posle duge evolucije, eŽivot izrodi eMajmuna. U nekom trenutku, eMajmun se uspravi i postade eČovek.

Tako je počela praistorija eSveta.













Prvi eLJudi su živeli u bagovitoj i nestabilnoj BETA verziji. eGodine su se pretvarale u eVekove, ovi su se sabirali u eMilenijume. Oni odozgo su ispunili svoje obećanje. eSvet je postao veći, mnogo veći. Nastupilo je

Antičko doba eSveta.





















U ovo vreme, desio se jedan veoma važan dogadjaj. Kao i mnogi važni dogadjaji i ovaj je ostao potpuno ne primećen.

Na eSvet je došao prvi eSrbin. Igrom slučaja, čovek je bio iz Crne Gore.









Prvi eSrbin: Čim sam doša na ovaj svijet, odma sam vidio što ne valja. Nijesam bio lenj, no sam uzeo ePapirus i ePero, pa sam sastavio molbu za ove gore na Cetinju... ovaj na eOlimpu.



Neidentifikovani eČovek: Pa, jesu li ti odgovorili?
Prvi eSrbin: Ma jok. Znaš kako ti je to, kad pošalješ molbu administraciji? Odgovor čekaš do penzije, ako ga uopšte dočekaš.
Neidentifikovani eČovek: Od čega živiš, kad ništa ne radiš?
Prvi eSrbin: Ima ovijeh eHumanitarnih organizacija. Bog ih poživio. Sa svima sam se sprijateljio. Mene mnogo ne treba. Malo eHlijeba, eSira i ePršute. Mene to dosta. Moram da ti se požalim. eSir je i djene, djene, može da prodje. Ali ePršuta im ništa ne valja. Ni prinjeti nije domaćoj. Sve se nadam da će doći još neko iz mojijeh krajeva. Valjda će se sjetiti da mi ponese malo domaće pršute.
Neidenitfikovani eČovek: A zašto ne treniraš?
Prvi eSrbin: Ko će trčati i vježbati! Vidješ kako je upeklo ovo eSunce. Šjutra ću.
Neidentifikovani eČovek: A ratuješ li?
Prvi eSrbin: Vala, tamo oklen ja dolazim, svaki čas, neki rat. Dosta mi je rata za sto života.
Neidentifikovani eČovek: Pa kad ne radiš, ne treniraš, ne ratuješ, šta radiš po ceo dan?
Prvi eSrbin: Gledam eRumune, kako haraju i pljačkaju. Čak sam ih i u pjesmu stavio. Oli čuti?
Neidentifikovani eČovek: Kasnije…





Pitate se, šta je bilo sa prvim eSrbinom, gde je on sada? Ne mogu vam pomoći. Ne znam. Nestao je u vihoru eIstorije. Možda se smorio, jer mu eBogovi nisu izašli u susret. Možda su se eHumanitarne organizacije smorile od njega i prestale da mu šalju hranu. Možda ga je eSudbina odvela u neku daleku i egzotičnu eZemlju, gde se svi eSnovi ispunjavaju. Ko zna? Verovatno, nikada nećemo saznati.



Do sledećeg broja Q1 Magazina, AJD, ŽIVELI!