Isto to, samo malo drugačije

Day 839, 15:16 • Published in Serbia Serbia • by HCN.CyaniDe

Kao i veliki broj eBeba, ja sam jedna od onih koja je, nakon što je došla do nešto zlata, odlučila da otvori svoje novine. Da li će biti kvalitetne? Potrudiću se. Da li će me ljudi čitati? Nadam se. Za početak, mogu da počnem. Ako me ljudi ne budu čitali i ako ne dobijem barem nekoliko pozitivnih komentara, to će mi biti znak da ja nisam za ovo i da se manem toga. Dva zlata odletoše u nebo, ali zar je važno? Iovako je to samo eZlato. Kamo sreće da je pravo...

O čemu pisati u novostečenim eNovinama, odmah na početku, nakon samo nekoliko dana igranja? Možda o početku, o pogledu na eRep i na eSrbiju, o stečenim kontaktima i pozitivnim stavovima, kao i o prepiranju, svađanju i previranju oko određenog broja vitalnih eStvari.

Rodio sam se 686. dana Novog Sveta (iliti 06.10.2009.) međutim, istog dana sam i odustao od igranja, jer nisam bio zaintrigiran. Tek nakon saznanja da jedan moj ortak "vodi" svog eGrađanina kroz virtuelni i, kako sam kasnije saznao, nimalo naivni eSvet, odlučih da se i ja okušam u svemu tome.

Objašnjavajući mi pobliže igru, prvo sam pomislio da je teška, imajući u vidu silan nivo organizacije koji postoji u okviru same igre. Ipak, nepokolebljivo sam odlučio da nastavim, pa ako shvatim, shvatio sam. Ako ne shvatim, pa... onda možda i nisam za samu igru. S početka sam shvatio da igra, barem na tom samom početku, nije toliko teška. Nekad, štaviše, dosadna, ali za sve je potrebno strpljenje. Stprljiv bejah.

Šta se dalje desilo? Pa, kako sam inače nervozne prirodne (posebno u trenutnom periodu), nije mi trebalo dugo da se iznerviram i odlučim da napustim igru. O čemu se radi? Prevario sam se misleći da ću pobeći od RL prepucavanja u domenu politike, od koje mi se ovih dana diže kosa na glavi. Smatrao sam da ne možemo biti toliko sujetni da se i u jednoj online igri prepiremo oko nekih stvari kojima je mesto u RL. Pogrešio sam. Naleteo sam na mnoštvo prepiranja, svađa, previranja, laži, korupcije i prevara, a zbog čega? Zbog zlata, zbog fotelje u eKongresu, neke pozicije u eMinistarstvima ili... zbog čega? Pomislih u prvi mah da ovo nije za mene i da ne želim da bežim od RL politike da bih se pronašao u jednom maniru Vuka Stefanovića Karadžića "isto to, samo malo drugačije". Iznervirah se, opsovah i istresoh. Previše? Možda. Nisam se kajao. Očekivao sam ban. Umesto toga, dobih 0.5 FP. Dobro... međutim, kraj nije tu.

Javilo mi se nekoliko ljudi koji su shvatili da je moj ispad ništa više do iskaz nervoze zbog situacije u kojoj se nalazi eSrbija, a koju ja, kao eBeba, ne želim da trpim, a ne samo bezobrazno i razmaženo vikanje jednog neobrazovanog eGrađanina. Trebao bih da im se zahvalim što su napravili razliku između ta dva. Nakuckah i iskuckah se ja preko privatnih poruka sa svima njima, te mi bi lakše. Odlučio sam da ne posustanem i ne odustanem. Ta, ne može biti loše, zar ne?

Paaaa, ova poslednja mi je relativna, isto kao i Ajnštajnova teorija relativiteta. Nekad je dobro, nekad je loše. Sve zavisi u kakvom ste vi raspoloženju i u kakvom su raspoloženju ostali igrači. Da li ste po prirodi mirna ili nervozna osoba. Ja sam prgav, priznajem. Kažem dosta pametnih reči ... ali, (eh, ali...) se i istresem toliko da kasnije sam pomislim "A zašto? Šta si time postigao?" Umesto da sam kulturno i fino napisao tekst sa kojim se drugi ne bi slagali, ali ne bi mogli da mi kažu da sam bio nekulturan i drzak, ja sam se odlučio za ovo potonje, pa tako i nastanu rasprave u koje ja često ulazim bez sopstvene smirenosti. Greška, velika greška. I svi koji mi to zameraju, imaju pravo na tome.

Ono što želim da izvučem iz ovog mog debitantskog članka jeste to da, iako ćete u prvi mah naići na mnoštvo nekih negativnih stvari, to ne mora da bude i jedino na šta ćete naleteti. Da, postoje negativne strane ovoga, ali postoje i pozitivne. Nemojte biti obeshrabreni, zadržite smirenost i uronite u virtuelne vode eSrbije, ukoliko to zaista želite.

Kako je ovaj članak već odavno prešao granice zanimljivosti (ako je takav uvek i bio, zanimljiv tj.), izvućiću ukratko šta sam želeo sa ovim člankom da kažem, a to će najkorisnije biti za eBebe.

1. Igra nije teška, na početku, ali ne smete da odustanete kada postane dosadno.
2. Igra je teška onoliko koliko vi želite da bude teška, u zavisnosti od toga za koju karijeru ćete se opredeliti (politika, vojska, biznis, novinarstvo).
3. Ako ste se nadali da ćete pobeći od RL prepucavanja, pogrešili ste. Kakvi smo Srbi, takvi smo i eSrbi, nažalost.
4. Ako se ne iznervirate odmah na početku i ne odustanete od igra, dalje vam ostaje da se izborite za sebe i vidite šta VAMA najviše odgovara.
5. Ako se iznervirate odmah na početku i odustanete od igre, nekima od vas će to možda biti i najpametnije da uradite.
6. Ne shvatajte igru onoliko ozbiljno koliko je ostali shvataju. Igrajte se i razonodite se. Budite ozbiljni u granicama. Ne prelazite ih.
7. Ne mešajte RL sa igrom. Ne mešajte igru sa RL-om.
8. Upoznaćete mnogo osoba koje vas nerviraju i od koje ćete čupati kosu na glavi.
9. Upoznaćete mnogo osoba koje su vas svojom kulturom, zalaganjem i dobrotom zadržali u igri i doneli vam kakvu-takvu nadu da ćete se razonoditi, ostvariti kontakte i imati podršku kad god vam je ista potrebna.

C'est la vie.

Spisak ljudi koji su mi se obratili preko privatne poruke i učinili da zbog njih ostanem u igri, čisto iz dobrote njihovog srca i želje da mi pokažu da stvari nisu toliko crne koliko su se meni činile na početku, kao i da mi ukažu na to da ima dobrih, pristojnih, pametnih i tolerantnih ljudi.

vukio - za podršku
Simeona - za podršku
EmptySD - za podršku
panjdeha - za podršku
demokrata - za podršku
Balegar - za podršku i donacije, odmah s početka, iako me nije ni znao
Pokac - za podršku i tekstove
Viktoria1994 - drugar zbog kojeg ovo igram i koji mi dosta pomaže
Lala Banatski - za podršku i tekstove
Nessko - za podršku i tekstove

Pozdravljam i sve ostale i ... nadam se da se čitamo u mom narednom članku 🙂.

Ja sam bluz Crnog Macka - http://www.youtube.com/watch?v=7eag4E27xOU - Black Cat Blues