Hvala

Day 1,898, 05:26 • Published in Serbia Serbia • by momars

Iako sam svestan da dugački članci jednostavno ne piju vodu u erepu ovaj će biti upravo takav i odlučio sam se na taj potez jer imam toliko toga da vam saopštim. Najpre, veliko HVALA svim mojim čitaocima i drugarima koji su mi pomogli da dođem do prve MM medalje. Prethodni članak je bio “ vikan “ kako u eSrbiji, tako i u eGrčkoj a posebnu zahvalnost dugujem drugarima iz eHrvatske koji su ga i tamo gurali iako se poklopio sa tragičnim događajem njihovog igrača, eTomislava i njegove porodice. Bilo mi je veoma drago kada sam gledao uzvike svojih drugara u obimu koji je poprimio u jednom momentu karakteristiku epidemije.




No da se vratim u istoriju. Ovu igru igram preko tri godine uz jednu pauzu od godinu dana, a na početku čitajući razne članke na ondašnjem novinarskom prostoru i od takvih novinarskih ala se nisam usudio da započnem novinarsku avanturu, stoga dugo nisam imao čak ni svoje novine iz jednog prostog razloga, a to je da su tadašnji članci bili daleko kvalitetniji i uspesi autora nisu zavisili u tolikoj meri od raznih MM akcija, već od lične sposobnosti i umeća novinara. Vrhunski novinari su objavljivali vrhunske tekstova, a ja se nisam bavio tim stvarima još od srednje škole ( a to je davno, davno bilo ) stoga sam se zadovoljavao čitanjem tuđih. Kako je vreme prolazilo kvalitet novina je opadao i u jednom trenutku revoltiran činjenicom da se kvalitet više ne ceni već MM medalju dosežu ljudi koji nisu čak ni jedno slovo teksta napisali odlučio sam se da iz revolta uplovim i u te vode. Odlučio sam da do svoje MM medalje dođem na častan način i nisam kupovao pretplate, nisam delio puce i hranu za to. Bilo je slučajeva kada sam dobijao poruke gde mi pojedini igrači traže protivuslugu subovanja koju sam prihvatao iako je to kod mene proizvelo nedoumicu u korektnost postupka. Kako god bilo eto ja stigoh do preko 1k pretplata zahvaljujući Vama.



Sam stil i odabir tema koje sam koristio u svojim tekstovima je ustvari produžena ruka mog stila igranja i misije koju sam sam sebi namenio igrajući eRep. Naime, ko me imalo zna što sa četa, što kroz novine lako može dokučiti koja je to misija. Za one koji to do sada nisu uočili i za one koji me ne poznaju, to je širenje tolerancije među igračima bez obzira na naciju i veroispovest, epolitičku pripadnost,razumevanje drugog i prvenstveno isticanje osobina koje mogu dovesti do nerazumevanja i konflikta. Sa jedne strane sam isticao pozitivne stvari, dok sa druge strane sam upozoravao na one negativne koje nam svima mogu pomrsiti konce. Sve te stvari su bile upakovane i ispričane najčešće u formi anegdote, jer mislim da je taj način najrazumljiviji, a pošto sam u životu pregrmeo mnogo toga, to mi je bio i najlakši način. Neretko se dešavalo da objavim tekstove šaljive prirode gde sam umeo da se našalim kako na tuđi tako i na svoj , ali i na račun stranke kojoj pripadam. Daleko da sebe smatram nekim preterano talentovanim piscem, ali sa ovakvom konkurencijom to izgleda i nije tako teško. Bez obzira koliko i kako pišem nije mi još uvek jasna jedna stvar, a to je da mi se dešava da pojedini tekstovi za koje smatram da su mi ponajbolji kod čitalaca prođu skoro neprimećeno, dok drugi sasvim neočekivano uđu u orbitu. Primer za to je tekst skoro sa početka moje novinarske karijere “ Šano i Lulo “ koji mi je veoma drag, a nije privukao neku naročitu pažnju.



Za one nestrpljive kojima su simpatične ljubavne muke malog Pichonje imam jednu ne baš lepu vest. Pichonja je juče otišao na Zlatibor, međutim Tea je u poslednjem momentu odustala, verovatno zbog prehlade, tako da će mališa morati da izdrži nedelju dana bez nje. Kako li će to pregrmeti to ni Interpol ne zna. Znajući ga, opsada će biti po dolasku još veća. Srećno maleni.




Dovoljno je bilo priče na ovu temu, pa polako prelazim na sledeću i poslednju u ovom tekstu. Pošto do sada nisam delio opremu za pretplatu, to neću ni sad uraditi već ću to učiniti shodno starom srpskom običaju zarad čašćavanja zbog osvojene medalje. Ko želi neka u komentaru ostavi “ druženjem do pobede “ i takođe koju vrstu opreme treba ( hrana ili puce ), a ja ću na osnovu toga donirati koliko budem smatrao da treba. Prednost će imati igrači slabijeg nivoa bez obzira kojoj državi i kom savezu pripadaju.

Дружењем до победе