Hiperprodukcija – bolna istina

Day 673, 00:56 • Published in Serbia Serbia • by Bora111
Pre nekoliko dana igrač Zelenkooo je u svojim novinama objavio jako dobar članak na temu hiperprodukcije. Pošto vidim da ima mnogo razočarenja među proizvođačima žita koji su kivni na državu što ne rešava ovaj problem, želim ovim člankom da im razjasnim pojedine stvari vezane za ovu temu.

Sve češće se u novinama pojavljuju članci u kojima se predlažu mere za rešavanje ovog problema. Neke od njih su nerealne, druge bi bile samo kratkoročne. Nažalost ovo je bolna istina vezana za poljoprivrednike – nema vam pomoći. Nema vam pomoći, a biće još gore. Koje su mere dosad najčešće predlagane?

Uspostavljanje jedinstvene tržišne cene žita i dogovora između proizvođača. Uz svu dobru volju proizvođača žita, ova mera ne bi mogla da se održi ni pet dana. Problem je što Srbija proizvodi žita mnogo više nego što se potroši. To znači da i ako bi svi fabrikanti prodavali po isplativoj ceni i u ravnomernim količinama, oni bi prodali žita samo onoliko koliko bi pekari otkupili. Što znači da bi svima počele da se stvaraju zalihe. Gubitci se sada ne bi stvarali po prodatoj jedinici proizvoda, nego po ukupnoj količini prodate robe. Na kraju najslabiji opet ne bi mogli da podnesu gubitke i one zalihe koje bi im se do tada nagomilale bi izneli u ogromnim količinama na tržište i prodavali budzašto.

Otkup viškova od strane države. Država neće otkupiti žito od proizvođača jer ona ne zna šta bi radila sa njim. Koliko uostalom ona i može da otkupi jedinica žita. Ako recimo država ima 20 organizacija, ona bi mogla da otkupi 400 jedinica Q1 žita, to je otprilike vrednost 2.4 zlatnika. I kako bi se rešila ovih zaliha? Ako bi recimo ministar ekonomije imao kombinaciju da ga prosledi nekoj stranoj pekari, logično bi bilo da otvori sopstvenu firmu i prodaje svoje žito. Zašto bi se neko mučio da drugome zarađuje novac ako može da ga zaradi sebi?

Licenciranje i apgrejdovanje. Davanje kredita za licence i unapređivanje kvaliteta kompanija može da reši problem samo onim kompanijama koje dobiju ove kredite, dok ostali nastavljaju da plivaju u problemima. Ako bi se pribavio dovoljan broj licenci da se rastereti domaće tržište i počelo na njemu da se ostvaruje profit, vrlo brzo bi se pojavile nove firme na srpskom tržištu (što ugašene, što novootvorene) koje bi opet stvorile zagušenje.

Šta će se na kraju dogoditi? Dogodiće se to da će masa poljoprivrednika početi da zatvara svoje firme jer neće više moći da trpe gubitke. Posle nekoliko nedelja-meseci će prodavaće svoje firme pune zaliha za 18, 17 pa i 16 zlatnika, samo kako bi se rešili kompanija koje im mesecima ne služe ničemu i drže u sebi zarobljeno uloženo zlato. Na svaku zatvorenu firmu će se aktivirati barem po jedna nova i rasterećenje se nikada neće desiti.

Moj savet poljoprivrednicima (kada već država nema nameru da ga da):

- štedite zlato i ulažite u firmu, zaboravite na donacije i kupovinu oružja za rat protiv Hrvatske (ne možete biti i vojnik i privrednik u isto vreme), šaljite pozivnice, to je najlakši način da dođete do zlata
- podignite nivo svoje firme na Q2, time ćete povećati proizvodnju za 80%
- kupite licencu za državu koja ne poseduje high grain regiju. Dok skupljate zlato ispitujte koja država bi bila najpogodnija za izvoz. Obratite pažnju na uvoznu taksu, broj stanovnika, postojeću konkurenciju, tržišnu cenu i ovome slično
- vašim mukama ovde nije kraj jer zagušenje već postoji i na Q2 nivou, razmišljajte kako da unapredite kompaniju na Q3. Potražite partnera, kada se troškovi podele na pola sve se mnogo lakše podnosi
- uspešna kompanija traži mnogo ulaganja, razmišljajte o promenama koje bi mogle da se dese na tržištu za mesec, dva dana i kako da im se prilagodite.

Inače moje lično mišljenje je da mi imamo trenutno dobro razvijen grain sektor, a vi ostali (tj. svi 😃) me slobodno napadajte. Trenutno je naša grain industrija jača od indonežanske, a pošto ne posedujemo ostale high resurse, uveren sam da ćemo prestići i mađarsku, naravno na štetu naših proizvođača žita. Ono što je neophodno da se u Srbiji desi je smanjenje broja land radne snage. To će povećati potražnju za ovim radnicima i podići plate u ovom sektoru. Kada plate land radnicima porastu, proizvođačima će biti još teže da opstaju na tržištu i brže će zatvarati svoje kompanije.

Žao mi je ljudi, dok jednom ne smrkne, drugom ne svane 🙁