From eRussia with love!

Day 930, 16:35 • Published in Serbia Serbia • by dzova

“Gledaj onog’!” - rećićete sigurno, otišao u Rusiju, pa nama soli pamet odande… Još ima i eFilipinsko državljanstvo?!

A nisam ja otišao jer ne volim ovu našu napaćenu (e)Srbiju, već sam otišao jer me je muka naterala. Zapitaćete se - kakva muka?! Pa muka od silnih političara što obećavaju bolje sutra (svaka sličnost sa stvarnim životom je namerna); večitih “boraca za pravdu”, koji stalno prave hajke i optužuju kojekakve tajkune i izdajnike; gomile “dobrotvora” što prave akcije za podelu “mačaka u dzaku” samo za trunku eSlave i njima sličnim.

A šta nama običnim ljudima ostaje? Imaju samo nekoliko opcija.

Prva i najpopularnija je da prestanu da igraju uz obaveznu javnu podelu svoje eImovine (kako bi, naravno, opet ispali veliki humanisti). Naravno, posle par primljenih poruka i shoutova, igrač bi se vratio, ali sa istom količinom eMržnje i eGađenja prema istim stvarima zbog kojih je na prvom mestu i želeo da napusti igru.

Drugo, ali čini mi se, ne toliko uspešno rešenje je tzv. dvoklik mode. Bezuspešno, jer eRep i zavisnost koju stvara, mogu porediti sa cigaretama. Ako smanjite broj na po 5 cigareta dnevno, posle izvesnog vremena ćete se sigurno vratiti na prethodnu “dozu”, a možda čak i poželite više.

Po meni najbezbolniji način da se na neko vreme distancirate od prepucavanja i ostalih “lepih momenata”, je da proputujete malo sveta. Prihvatite onu Ekremovu: Kuća - poso, poso – kuća, i ove tople dane provedite na nekom mestu gde ćete “ohladiti glavu”, ali znajte jedno:

“Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat k'o što ovo grije;
Gorki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije. “

Malo pre objavljivanja mog članka, izašao je jedan koji upravo govori o istim stvarima... S' tim' da se on odlučio da ode u dvoklik. Ne daj se ipipro, nadamo se tvom brzom povratku

Do sledećeg čitanja