Drugari su sve (posebno nakon bezveze dana)

Day 1,283, 13:12 • Published in Serbia Serbia • by dr.doom


U sredu ujutru sam se probudio sa manjom glavoboljom i mrzovoljan. Naime, prethodni dan sam radio od 9 pa sve do 19 sati kada su me odveli na neku večeru gde smo, naravno, ponovo govorili o poslu. Rusi su mi objašnjavali kako se vodka aaaaapsolutno pije naiskap i nikako ne gasi vodom već komadom ražanog hleba i nekom salamom. E, onda sam ja kao pratio njih da ne ispadnem šonja i to je trajalo i trajalo i trajalo. Još sam uzeo i neki kolač što se pokazalo kao izuzetno loš izbor jer šećer i čisti alkohol ne idu zajedno. Kasno sam stigao u hotel gde sam morao da se spakujem jer sam se u sredu vraćao kući za Beograd.


Vodka, ne znam koja po redu


Dobra ilustracija

Vraćam se na manju glavobolju i mrzovoljno stanje. Takav sam otišao ponovo u kancelariju i ponovo radio do 15h. Skoro sam navukao osmeh na lice kad je došao onaj isti taksista koji barata samo ruskim koji ja ič ne govorim. I tako smo se nas dvojica družili skoro dva sata probijajući se do Sheremetyevo aerodroma uz neku rusku pop-rock stanicu.

Naravno, nisu žurili da otvore čekiranje pa sam ponovo čekao u zagušljivom predvorju jer ne daju da izađeš napolje zbog sigurnosne kontrole i Čečena valjda. Ok, čekin završen, prolazim brzo pasošku kontrolu, izuvam se još jednom zbog skenera, vadim sve laptop, ok uključiću ga da vidite da je to zaista laptop a ne mini nuklearna bomba, jeste to je gel za brijanje, samo 100ml tako da mogu da nosim u plastičnoj providnoj kesi, jurnjava u duty free, dve flaše vodke, tri magneta za frižider i jedna babuška, mnogo je to para brate, hvala mastercard-u.


Čini mi se je ovaj lik kriv za sve

Gejt 43, super, let je odložen za sat vremena, nemam gde da sednem, poslednje rublje (70) trošim na flašicu vode i pokušavam da se nakačim na jedan jedini besplatan wi-fi. Normalno, kao i svaki paćenik idem na eRep, vidim moj prethodni članak oko 80 glasova, super, znači kao što sam i mislio, nema šanse da upadnem u kongres. Onaj moj org je rasformiran pa ne mogu da vidim kako stoje stvari a zbog užasno sporog neta ne mogu na čet. Pored mene neki klinac se kači na kevu i samo govori: “Kad će da nas puste, eeeeee, kad će da nas puste, eeeeee, kad će da nas puste, eeeeee, kad će...” Brrrrrrrr.

Upadam u aeroplan, dva reda iza mene su ista keva i isti klinac. Već sam gladan, skoro je 20h, Jat nas časti bajatim sendvičom sa sirom i nekoliko molekula šunke. Može kola nema leda. Dva sata i trideset minuta kasnije smo skoro u Beogradu, zalazi sunce (kod nas je 21h) slikam to jer izgleda skoro nerealno.


Nebo nad Beogradom

Prolazim jednako namrgođene cajkane na pasoškoj kontroli, odmah krećem kući, vidim padala kiša ali je toplo, super, jedva se diše. Upadam u stan, odmah palim cigaru i trčim na čet.

Na moje “kako stojimo?” Nessko kaže da nije loše a Cuković mi kaže “ti si razbio”. Molim? Kako to misliš. “Preko 200 glasova. Treći si u eSrbiji po broju glasova.”

Stvarno, ali stvarno ne verujem. Znate šta, još ono pre, ja sam se uvek mučio na izborima. Jedva sam prolazio. Ne znam, nekako je to jedva išlo. Ako se dobro sećam, nikada nisam imao više od pedesetak glasova što mi je bio faaaaaaaaantastičan rezultat jednom.

Mis’im, nije da mi je zinulo dupe za kongres (demos mi je poslao sms dok sam još bio na putu da se kandidujem) ali mi je mnogo, mnogo, mnogo, mnogo, mnogo drago što ste me podržali.

Meni retko fale reči, ono, znam da sam kao dobar u pisanju ali stvarno ne znam kako da na pravi način vratim taj tako dobar osećaj za feeling (hvala Ceci na inspiraciji) svima vama. Mnogo hvala i na porukama koje ste mi poslali, na kliku pored mog imena i izvinite na ovom trabunjanju, samo sam hteo da što vernije prenesem kako mi je bio usr*an dan i kako ste mi ga ulepšali.

Drugari su sve.