Join the new world

Kada sam se pre dvadesetak godina doselio u sadašnji stan prvo što mi se desilo je da me na ulazu sačekao meni nepoznat čovek. Bio je to lik srednjih godina izuzetno krupan i sa osmehom na licu mi poželeo dobrodošlicu u novi dom. Tako sam upoznao Dragančeta, divnog komšiju i prijatelja. To je od one sorte ljudi za koje niko, ali i slovima niko ne možei reći pola ružne reči. A i kako bi kada je ta slota od čoveka vodio izuzetnu pažnju da ni mrava ne zgazi. Gorostas od čoveka je izuzetno vodio računa o svojoj porodici i svojim bližnjima. U poslednju kategoriju smo se svrstali moja porodica i ja kroz mnoge godine drugženja. Godine su prolazile, moja porodica se uvećavala a Draganče je sva njhova odrastanja doživljavao kao da su mu rođena deca. Kada bi se vraćao sa posla prvo što bi pitao ukućane je šta ima novo kod Marije, Kaće, a posle i Marka. A deca su ga obožavala. Ne samo moja, već svako dete koje je video. A deca su kao kučići. Namirišu pozitivne osobe bez problema. Voleo je da se šali , više na svoj nego na tuđi račun.



Draganče se oženio Desom, ženom koja je živa vatra. Energična, a ume i da ponekad pretera pa je ona najbolji košarkaški trener, pravnik, lekar, ali u suštini veoma poštena osoba. Imaju dvoje dece, koje sam gledao kako odrastaju okruženi velikom pažnjom roditelja. Posebno se Draganče isticao i kome ništa nije teško bilo da učini, posebno deci. Godine prođoše i Draganče dočeka da mu se sin, koji se zbog košarke već sa 16 godina otisnu u beli svet, oženi. Snajka iz Zrenjanina, bivša reprezentativka u atletici. Po venčanju su se desile dve bitne stvari. Sin se preselio u Zrenjanin a Dragančetu otkriše lekari onu bolest koju izbegavamo i po imenu da izustimo a kamoli da napišemo.

Bilo je to pre tri godine i tada je krenula velika borba za njegov život. Njegova žena je kao lavica probala sve da učini kako bi mu pomogla. Sve moguće medikamente za koje je čula je nabavljala. Istina uz pomoć devera iz Kanade. Na početku terapija se videše pozitivni pomaci. Svi smo se obradovali, ali kako je vreme odmicalo opaka bolest je bila sve više jača, a Draganče sve slabiji. Čovek od preko 100 kg je spao na manje od 70. Zbog velike požrtvovanosti ta borba je ostavila posledicu i na njegovu ženu koja se prepolovila i ponekad je bila mrtva trka između njih dvoje ko je lošije izgledao. A ona je iz godine u godinu, iz dana u dan bila uz svog muža da mu se nađe pri ruci i da mu olakša muke koliko je tobilo u njenoj moći. Mrva od žene je bukvalno nosila svog muža gde god je bilo potrebno. U toj velikoj borbi desile su se i tri mnogo lepe stvari. Dobio je najpre jedno unuče, pa mu se ćerka udade u Vrscu, a potom i drugo unuče pre nekoliko meseci. U to vreme ga je i posetio i brat iz Kanade, Zoća- Hebi ga. To mu je nadimak a evo i zašto. Kad smo se videli rekao mi je : “ Malopre sam, hebi ga, stigao , hebi ga u Valjevo, hebi ga i monogo se , hebi ga promenilo .”



Pre desetak dana Draganče je u 5 sati ujutro krenuo da pije vode i onako pažljiv nije hteo da budi Desu. Pao je na sred sobe. Komšinica mi je posle rekla da ga je sama podigla i odvela u krevet. Takođe je rekla da me je zvala telefonom ali nisam čuo. Pogledao sam telefon i njenog poziva nije bilo, u onoj panici ko zna koga je okrenula. Tog dana počeli su da pristižu njegovi najmiliji. Najpre sin sa porodicom, a popodne i ćerka sa porodicom. Nebrojano puta je tog dana pitao kada mu ćerka dolazi i konačno kada je stigla i kada su svi bili na okupu njemu je bilo sve lošije. Kada su ga upitali da ga odvezu u bolnicu prvi put je potvrdno odgovorio. Do tada je uvek tvrdio kako mu je dobro iako smo svi znali i videli da nije tako.

Sledećeg jutra Draganče je sklopio oči poslednji put. Otišao je na definitivno lepše mesto od ovoga uspevši da samo nekoliko sati ranije bude sa svojima na okupu. Ostala je tuga. Svi koji su ga znali su bili veoma potrešeni iako se znalo koliko je bolestan. Još je sve sveže pa i sad očekujem da mi se pojavi na vratima i da popijemo pelinkovac i kafu. Mnogo mi nedostaje.

P.S: “ Ovaj tekst je omaž jednom divnom čoveku i iskren da budem, nema veze sa eRepublikom, osim što širi pozitivne vibracije. Ako se ipak desi neki Ilija Čvorović i popijem bananu, neka mu je prosto “.
P.P.S. I apologize for the text does not have an English translation. it is about a friend who died and the translation would be a big problem for me at the moment. Thank you for your understanding ..

Дружењем до победе