DON`T MESS WITH THE DRESS! (TEORETSKI SVE TO LEPO ZVUČI, MALČICE JE…)

Day 1,071, 15:24 • Published in Bolivia Serbia • by Pokac

Proteklih nedelju dana je eSrbija oživela. Ne zato što je poboljšan kvalitet igre, ne zato što je neko napravio baby boom, ne zbog nekog velikog osvajanja ili pobede, već prosto zato što smo se sa povratkom u v1 – tj. neku iščašenu verziju istog, vratili i svom najomiljenijem hobiju u ovoj igri – epolitici.

Tačnije, epolitičarenju, pošto politika označava procese i načine na koje se donose odluke u okviru jedne grupe ljudi. Doduše, površno gledano, eglasači zaista biraju na osnovu toga „ko se kako ponaša” – pa biraju edesničare, elevičare, ecentraliste ili ezajebante. Ipak, ako se zagrebe ispod površine, malo toga se realno menja od jednog do drugog izbornog ciklusa, pa ma ko pobedio. Jer samo pravi politički pacijenti veruju da u igri u kojoj politička orijentacija nije bitna za funkcionisanje bilo čega, ta podela zaista postoji. Sama igra vam ne pruža mogućnost za tako nešto.

Naime, dok sam bio član SDF, zastupao sam tezu da je broj stranačkih članova u Kongresu eSrbije, jedna potpuno nebitna stvar – kao i broj samih članova stranke. Po meni, jedino je bitno koliku podršku neka ideja ima. Jer sam eKongres, realno, nema ama baš nikakvu funkciju u ovoj igri osim u dva slučaja – u slučaju zahteva za smenu epredsednika/ce (impičmenta) i u slučaju političkog preuzimanja (čuvenog TO). U svim ostalim stvarima, pokazalo se do sada, potpuno je irelevantno da li nam u eKongresu sedi Ekrem ili Uroš Petrović (pošto sam ubeđen da ovog drugog ne znate, radi se o (po MENSINIM merilima i rezultatima) četvrtom najinteligentnijem čoveku na svetu – inače, piscu jako dobrog epa „Usudi Balkana”).

Ovo mišljenje je uglavnom i preovladavalo među „iskusnijom i viđenijom” epopulacijom, do ovih izbora. A onda se desilo čudo. Pojavila se nova stranka – delom od bivših članova SZR, a delom od nekih novih igrača koji tek traže svoje mesto na političkom nebu eSrbije. Svojim agresivnim nastupom i naglim skokom u prvih 5, oglasili su zvono na uzbunu prvo u SDF i u UeS, a zatim i u SNO. Svi koje to interesuje su pratili bitku stranaka i konačni rezultat, a postoje i „analize” koje pokazuju koliko je ko mesta osvojio, te samim tim i ko je pobednik, a ko poraženi u celoj priči.

Sve to nam je donelo neke pozitivne stvari, neke negativne i gomilu pitanja na koja ćemo, možda, dobiti odgovor za desetak dana. Ili mesec dana, ili do kraja godine.


JEDNA JE SRBIJA, A KURVI JE MNOGO 🙂

Pozitivne strane borbe pet(lova)

Mnogi eSrbi su se „reaktivirali” – eoživeli. Ne samo kao MikicaV ili Ledeni npr., već i u smislu da su bili živi, ali ”vegetirali” – jer im je motivacija za igru splasnula. Hiljade pisama i silna energija koje su estranke i pojedinci u njima uložili u to da se izbore za to tako privlačno pravo da njihovi članovi budu kandidati za eKongres su prosto preplavili eSrbiju i njenu dijasporu. Moram priznati da me taj trud raduje i nadam se da će se ta energija i dalje javljati u pristupu igri u narednom periodu.

eKongres je dobio konačno i malo ozbiljniji ton – barem po mišljenju mnogih. Sem „zvučnosti” imena ekongresmena (i da ne kažem ekongresvimen-a – izvinjavam se, ali tako se čita) ne vidim da će se tu sad nešto bitno promeniti. Iskreno bih voleo da grešim. No, svakako je dobro što su eglasači imali sada i mogućnost izbora „ljudi”, a ne samo „stranaka”.


Negativne strane borbe svih protiv sviju.

To je prva – borba svih protiv sviju.

Druga je povećana količina vudu rituala koji su na esvet doveli one eduše koje su stalno u nekom Čistilištu. Tačnije, admini ih sa vremena na vreme i počiste uz lepljenje one crvene trakice na profil, ali ih generalno tolerišu daleko više nego što je to, po meni, normalno. Sve stranke su imale učešća u tome, što u nekim bednim procentima dokazuje i rad admina u poslednjih nekoliko dana. Eh, kad bi sve svima očistili, ali ne bojte se – neće.


A ŠTA DA RADIM KAD ODU PRIJATELJI MOJI?

Dvoumio sam se da li da pozovem Milana Tarota ili da pokušam da posvetim nešto više vremena ovoj analizi. Znam da bi ona pametnija većina odabrala Milana, ali ja ni u RL nisam pametan čovek. Zato sam malo „prelistao” eštampu, pregledao karte, vojne poteze i sl. To je doprinelo da jedna Koka Kola nestane iz frižidera obližnjeg diskonta, ali sve za majku eSrbiju – i tatin veliki stomak.

MONEY MAKES THE WORLD GO ROUND !

EDEN igra istu igru kao i u jesen/zimu prošle godine. Naravno, sada im i „money makes the eWorld go round” pravila dodatno pomažu. Kao i činjenica na koju sam upozoravao još sa pojavom mini-rundi – sada je prisutnost u toku dana daleko bitnija. I tu EDEN ima ogromnu prednost, jer imaju više aktivnih država, koje su bolje rasapoređene po vremenskim zonama.

Dakle, njihova strategija je slična kao i pre, recimo godinu dana. I tada, i sada, kružili su oko „mesa” i udarali ekonomske stubove protivničkog saveza – ali bez pravih napada na najjače države. To im je donelo veliku prednost. Onda su se osilili, pogotovo posle pada HeloKitija i pomislili su da su pobedili – što je dovelo do toga da i u v1 i u v2 izgube sve bitke u LK. I silne pare. Sada su se ponovo opametili. Guše Feniks, držeći eSrbiju i eMađarsku u pat poziciji, a pravi napadi su usmereni na slabije protivnike. Dok ne skupe i ne operu pare. Koliko čujem, lep fond je već skupljen od strane ePoljaka, a žurka će uskoro početi. Tipovao bih sledeći vikend, ali tada je i Noć Veštica, pa ko zna. Možda pomere za novembar.

Feniks je standardno apatičan i u odbrani. Uz dužno poštovanje baby boom programima u eMakedoniji i eTurskoj, trebaće vremena, a i znanja da se te ebebe zadrže i da postanu značajan faktor u igri. Svi ostali, sem nas i eMađara, trenutno postoje samo virtuelno u već virtuelnom svetu. Možda i grešim. Umeo je Klules i pre da me iznenadi nekim dobrim planom.

Tokom protekle nedelje najuaktuelnije su bile priče o TO/ATO novih i starih edržava. Naravno, da li je u pitanju „spašavanje” ili „pljačka” zavisi isljučivo od toga ko piše o tome. I jedan, i drugi savez to rade već evekovima i nema nevinih. Samim tim, iako dugo vremena nisam bio pristalica tih priča – ako ne možeš da ih pobediš – a ti uči od njih.


DOLAZI ZIMA, DUGA I HLADNA...

eSrbija se definitivno nije snašla u najnovijem kvazi-modulu. Iako se mnogi neće složiti sa mnom, to nije toliko greška sadašnjeg rukovodstva koliko svega onoga što su donela nova pravila. A opet, ko je kriv, ako ne oni koji nas vode?

Realno, krivi smo svi mi. I tu je Balaš skroz u pravu. Do sada sam u dva slučaja video da je neki epredsednik/ca imao neki plan na početku, javno ga izneo/la i na kraju ostvario/la. Radi se o Krikan/ki i Efof-u. Ona je obećala Slavoniju, on baby boom. Nisu slagali. Ostali su davali razna obećanja, ili nikakva, imali dobre ili loše rezultate, ali nisu imali jasno određene i ostvarene planove. Osim onih opštih mesta. Radićemo na tome i tome, ali kako tačno – to retko kad vidim. Možda ne umem da čitam ta obećanja.

Situacija u eSrbiji je trenutno takva da smo u iščekivanju opšteg napada, i u nekim pokušajima izgradnje. S jedne strane, Feniks, dakle i mi, gubi skoro na svim frontovima. Ne postoji ni jasna savezničk, ni jasna državna strategija. O nekoj dugoročnoj ne vredi ni pričati – jer se svakog meseca promene timovi na vlasti, što je opet i dobro, i loše. Monopol vlasti je jako zajebana i opijajuća stvar, ali isto tako ne znam ni jedan fudbalski klub koji stalno menja trenera i stalno pobeđuje. Mora se napraviti neki dogovor, sporazum, šta god, između vodećih stranaka i eživim za taj dan kada će se to desiti u ovoj igri. Čini mi se da ću dugo epoživeti čekajući 🙂.

Jedan pokušaj je učinjen ovog meseca, okupljanjem nekih istaknutijih eSrba, ali je usled ove divne prošle nedelje verovatno sve vraćeno par koraka unazad. Klasično. Strpljivost i dalekovidost su dve osobine koje ni kao narod nemamo, pa smo to, sasvim logično, preneli i u igru. A i svi volimo da smo generali, predsednici, i neki „mnogo bitni gari”. Evo, ja prvi.

Zato nas čeka duga i hladna zima. Ima nas svuda po belom eSvetu, ali nismo povezani. Neki koraci su učinjeni u tom pravcu, ali i ja sam lično zakazao u svojim očima jer usled povećanog upliva stvarnog života u ovaj virtuelni, ne stižem da se posvetim Palim Anđelima onoliko koliko sam u startu zamislio.

Kao kratak izveštaj našeg delovanja u proteklih 15 dana moglo bi se navesti da smo svojim „radom” napravili direktnu štetu eneprijateljima od nekih 70g, izvukli im oko 130g sa tržišta (od toga na org http://economy.erepublik.com/en/accounts/3969833 prebacili skoro 22g), i učinili još gomilu sitnih zvrčki koje su im sigurno zagorčale život. Sa prvobitnog spiska meta, koliko vidim, skoro svi su pretrpeli značajnu štetu, a neke su i ugašene. Sve to, naravno, nije mnogo, ali i nas je malo i dobrovoljci smo. I, najviše zbog mene, još uvek nedovoljno organizovani.

Zato hvala svima koji su učestvovali ili učestvuju u radu Palih Anđela. Ovo je dugotrajna akcija i uvek se možete priključiti ili je napustiti, ili modifikovati tako da je „obavljate” u raznim edržavama. Bitno je da i time damo svoj doprinos našoj virtuelnoj zajednici zvanoj eSrbija. Što se mene tiče borba protiv sistema – korišćenjem svih dozvoljenih sredstava koje taj sistem pruža – je i dalje aktuelna.


I AM ALWAYS HERE

Pošto je svako „poglavlje” ovog teksta imalo neki muzički naslov – kao i ceo tekst uostalom, onda sam ovaj morao da ostavim za kraj. Ne samo zbog činjenice da je to istina, već i zbog toga što je pomenuta pesma predstavljala temu nekada popularne serije THE BAYWATCH. Sećate li se onih s..., određenih delova ženskog tela, koje su harnonično poskakivale dok su njihove ponosne vlasnice trčkarale po plaži? Eh, to su bili dani... Uvek mi se vrati osmeh na lice kada pomislim na tu TV špicu. Šta ćete, jedna je Pamela.

Iz tog razloga sam i tekst hteo da završim sa osmehom. Jer mi ostaje nada da će se silna energija prikazana proteklih dana možda iskoristiti na neki pametan način. Ako želimo da negde stignemo, prvo moramo znati gde smo krenuli. I kako mislimo do tamo da dođemo.

Budite mi lepi i debeli i uživajte u igri. Tačnije, učinite je takvom da uvek imate razlog da u njoj uživate. Samo od vas zavisi koliko ćete u tome uspeti.

Sve ostalo su esitnice.