Crna Gora za vrijeme Napoleonskih ratova (Manje poznati dio Istorije CG)
Orao007
Nakon propasti Mletačke Republike Petar I želio je da vrati Boku u granicama crnogorske države. U to vrijeme veliki vojskovođa Napoleon harao je Evropom, dok se sjeverno od Crne Gore prostiralo moćno Austrijsko carstvo a na jugu i istoku podjednako moćno Otomansko carstvo. Crna Gora je bila u sendviču, okružena sa svih strana bez saveznika, što možete i vidjeti na mapi sa početka 19 vijeka.
Balkan 1800 godine, Crna Gora u gornjem lijevom uglu
Godine 1796. Boka pada pod Austrijsku vlast i sve do 1806 ostaje kod njih. Tada 1806 u Boku stižu Francuzi, Crnogorci nemoćni na moru traže pomoć od Ruske ratne mornarice. Car Aleksandar I šalje flotu admirala Senjavina u Jadransko more radi sprečavanja daljeg širenja Francuske vojske. Godine 1807 Petra I Petrović pravi plan o proširenju države Crne Gore koja bi zauzimala velika područja okolnih slovenskih država koje su tada bile pod osmanskom i austrijskom vlašću. Ta država bi bila na kraju imala neku vrstu vladavine koja bi uključivala i Rusiju (vrhovnu riječ vodio bi sam car Aleksandar). Glavni grad bio bi Dubrovnik.
Neka proizvoljna slika velike Crne Gore pronađena na internetu, zapravo granice koje su prikazane su granice nekadašnjeg Dukljanskog kraljevstva
Crnogorci pomognuti od strane ruske braće, dugo vremena su ratovali u Dalmaciji, i poćerali Francusku vojsku sve do Dubrovnika. Oslobodili su Kotor, Herceg Novi, Boku... Crnogorska osvajanja po kopnu omogućila su Rusima da učvrste svoj položaj na Jadrasnkom moru. Nakon proćerivanja Francuza, Rusija traži od Crne Gore da preda Boku Austriji što Crnogorci ne dozvoljavaju. Nakon toga car Aleksnadar mijenja stav prem Crnoj Gori i pomaže joj u daljim osvajanjima. Međutim Rusija biva napdanuta na Jonskom moru i povlači se da brani Jonska ostrva, godina dana kasnije potpisan je mir između dvije države Crna Gora opet bez saveznika nije mogla mnogo da učini i Boka je posle 1807 Boka predata Frnacuskoj.
Nema fotografija iz toga perioda ali evo jedna Crnogorske vojske uopšte.
Na kraju planovi o velikoj državi se raspadaju. Crna Gora nakon toga biva napdanuta od Osmanskog carstva koje je podpomognuto od strane Francuske. Međutim snažnim otporom Crnogoraca ni Turci ni Francuzi ne zauzeše Crnu Goru. Konačno 1813 uz pomoć Rusije i Velike Britanije Crnogorci uzimaju Boku od Francuske. Dvije godine kasnije 1815 na Bečkom kongresu Boka je uzeta od Crne Gore i Crnoj Gori nije priznata nezavisnost. To će se tek desiti 1878 godine na Berlinskom kongresu.
Sve je prolazno samo je Crna Gora vječna! o7
*Podaci su preuzeti sa Montenegrine
-http://tinyurl.com/bqloha2
-http://tinyurl.com/bt2p4ua
-http://tinyurl.com/c5bu3xz
i Wikipedije
http://tinyurl.com/coq7cn7 (srpska o Petru I)
http://tinyurl.com/cqqpyd8 (hrvatska o Petru I)
Comments
Za shout:
***Istorija Crne Gore za vrijeme Napoleonski ratova***
http://www.erepublik.com/en/article/istorija-crne-gore-za-vrijeme-napoleonski-ratova--2252075/1/20
o7
😃 Jesi li ti ozbiljan ? P Rusi i Francuzi su bili manje vise saveznici do 1812 . Ruska flota 😃 oni nijesu Karadjordju htjeli da pomognu ,a ne nama . Odakle ti ovaj izvor ?
bez ikakvih rasprava ovđe, pazio sam dobro što postavljam, najveći dio podataka uzet je sa montenegrine kao i wikipedije
daj mi link te montenegrine da se presmijem malo 😃 izvini ali ovo su budalastine za svakoga ko ista zna o tome periodu..cus ruska mornarica 😃
http://montenegrina.net/
Тек што трудна црногорска
бјеше мишца крв престала
на мегдане с Турцма лити
за свободе сјајно име;
тек што бјеху јатагани
сјајни мачи и анџари
од крви се црне турске
очистили и отрли,
и јаросни улећиват
у бојничке прси турске
неколико оставили, -
док ево ти нове силе,
новог чуда нечувена.
Ајакчио бич свијету,
дух Атила, Александра
у својему роди сину,
кога Гала дух немирни
к себе узе и пригрли,
и метну му властољубном
својом руком своју круну
на главу му крвожедну.
Бонапарте мача замах
све Европе круноносне
троне горде и престоле
у витешку крв задави;
све њих круне са грабљивом
руком Париз к себи узе,
те их тури на поносну
владаоца свога главу.
Али тврду трону Славе
Славјанина мишца не да
поклекнути ни паднути
пред Паризом надутијем,
већ ђе гође син Славенства
са свободе родним духом
пофаћаше и дисаше,
свуд мач голи против Гала
ненасита, завидљива
из ножнице своје трже,
и бојеве крволитне
на све стране с њим запали
својом мишцом бојељубном.
Док с' одједном помолише
и спрам српске Горе Црне
Ските хитри галебови
на невтунска сјајна поља,
којијема непостојни
Еол бјеше брза крила
раширио, растрептио
да се брже стану с браћом
једнородном Славјанима
ћерат Гала племе гордо.
Тек виђеше Црногорци
да им сјевер, глава скитска,
са помоћу иде ћерат
прелакома, човјечества
страшна врага ненасита,
одма брже са границах
полећеше огњевито,
на приморске шест градовах
насрнуше соколовски,
и с помоћу бојељубне
родне браће Приморацах
све шест брже с крволићем
на јуришу освојише,
и противне неизбројне
врхом свога остра мача
војске много и главарах
изгубише, посјекоше;
а остаци из градовах
спасоше се стидним бјекством
пут Рагузе древне знатне.
...
Шест годинах тако међа
црногорска и француска
све једнако своје знаке
са витешком крвљу кваси,
док се роди у бесмртне
Олимпове владаоце
божествена всемогућа
воља, миса и хоћење
узвисити род Славјана
више људског сваког рода,
и док сузе, крв народња
и неправда неизбројна
обратише гњев и љутост
Титанове шћери свете
на француско племе гордо,
те га справи под русијски
мач и копје и стријелу,
да славенска мишца свети
крв просуту ријекама
правог људства по свој земљи
славољубном руком Гала.
Црногорско племе храбро
тек што зачу и разумје
да Бонапарт силу крену
помрачити вјечно сјајну
унучади Рурикове
славу ником непомрачну,
тада брже црногорски
соколови налећеше
на градовах шест Приморјем
с Приморацах припомоћу;
са људскога много меса
све шест брже на јуришу
од Француза уграбише.
Опета се сва мегданска
по Рагузи равна поља
по првоме обичају
сташе црном крвљу топит;
шанцеви се свуда стари
много тврди обновише,
а мраморја смртни знаци
хиљадама сташе ницат
од Француза и Србина.
Но кад горди скиптар, круна
славе жедна Бонапарта
паде у прах стрмоглавце
пред романским громометним
и високосјајним троном
и када се скиптроносни
Париз, горди неприклони
сави главом стопи свога
великога побједника,
Павловога вјенценосна
храбра сина и бесмртна, -
Париз, мира разрушитељ,
мира поста обновитељ.
По паришком миру знатну
Александер важном речју
баш владици, Црногорцма,
храброст њину похваљујућ,
наредио и рекао
да предају све Приморје
аустријском двору древну,
а да с' они храбри врате
у свободни предјел њиов.
То владици и главарма
врло мучно, тешко било,
ал' иначе не имали
штогођ друго урадити,
већ славенску главу брже
послушали по ње вољи.
Оставише листом Боку
и Приморје свеколико;
отидоше у витешки
Црне Горе предјел дични,
те се моле великоме
свободе им хранитељу.
Ко им трне у њу свету,
свак им крвљу врућом плаћа.
И то ће бит док устраје
Гори Црној име дично,
и Европа док џамију
на храм прави неба, људства
преокрене и обрати.
cool...
gledaj te kako su u evropu pisali o crnogorcima http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_od_20vij_do_1_svj_rata/montenegro_zemlja_ratnika.htm
a ovo je puskin napisao o crnogorcima
Bonaparta pitao je:
"Crnogorci - što je to?
Zar se zbilja sile moje
Ne boji to pleme zlo?
Kajaće se - objavite
Nek` vojvode puka tog
pištolje i sablje vite
kraj koljena bače mog".
I na nas on, evo, krete
Sto topova uz njin huk,
Oklopnika kršnih čete
I memluka svojih puk.
Do predaje nama nije,
Crnogorska to je ćud;
Od konjice, pješadije,
Krš nas brani odasvud.
Zasjesmo u stijenje naše
Da vratimo gostu dug;
U planinu gost nam jaše
Pustošeći sve u krug.
Pored stijenja vojska ide,
Namah zbrka! pršte stroj!
Francuzi nad sobom vide:
Crveni se kapa roj!
"Stoj i pali! Nek` ukloni
Crnogorca svaki svog
Ne mole za milost oni
ne štedite nijednog!"
Grunule su puške - spale
Kape s grana dignutih,
I u grmlje na nas pale
Pritajene ispod njih
Plotunom smo uzvratili
Francuzima. "Što je to?" -
Oni su se začudili:
"Nije l` eho?" - "Ne, već zlo!"
Pukovnik je njihov pao
S njim sto ljudi i njin stijeg,
Puk se smeo sav i dao
Kako ko zna u lud bijeg.
Stog Francuzi mrze tajno
Naš slobodni, kršni kraš,
I crvene kad slučajno
Crven kalpak vide na
"Черногорцы? что такое?-
Бонапарте вопросил: -
Правда ль: это племя злое,
Не боится наших сил?
Так раскаятся ж нахалы:
Объявить их старшинам,
Чтобы ружья и кинжалы
Все несли к моим ногам".
Вот он шлет на нас пехоту
С сотней пушек и мортир,
И своих мамлюков роту,
И косматых кирасир.
Нам сдаваться нет охоты,-
Черногорцы таковы!
Для коней и для пехоты
Камни есть у нас и рвы......
Мы засели в наши норы
И гостей незваных ждем,-
Вот они вступили в горы,
Истребляя всё кругом.
. . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . .
Идут тесно под скалами.
Вдруг, смятение!... Глядят:
У себя над головами
Красных шапок видят ряд.
"Стой! пали! Пусть каждый сбросит
Черногорца одного.
Здесь пощады враг не просит:
Не щадите ж никого!"
Ружья грянули,- упали
Шапки красные с шестов:
Мы под ними ниц лежали,
Притаясь между кустов.
Дружным залпом отвечали
Мы французам.- "Это что?-
Удивясь, они сказали:-
Эхо, что ли?" Нет, не то!
Их полковник повалился.
С ним сто двадцать человек.
Весь отряд его смутился,
Кто, как мог, пустился в бег.
И французы ненавидят
С той поры наш вольный край
И краснеют, коль завидят
Шапку нашу не взначай.
ovo je originalna verzija
Ako su Osmanlije u to doba bile jednako moćna sila...
Eagle Smart aj mi samo reci na koju foru vjerujes tome sto je napisla ta montenegrina , tj. na tome sajtu , jesu li to neki istoricari napisali ili ko zna ko ,mogu ja otvorit sajt i da bulaznim , ne velim da ovo mozda nije istina , pojma nemam
naravno da su istoričari pisali, pogledaj one linkove gore što sa postavio
Bravo o/
Kako im na onu sliku veli: "idite i jebite!"
bez tebe osta' bas im je to rekao
ne mlati balavac