BOLJE BICIKLOM U ŠVALERACIJU – NEGO MERCEDESOM NA POSAO!

Day 1,018, 14:34 • Published in Serbia Serbia • by Pokac

Drugim rečima, ko god da bude predsednik eSrbije u septembru moliće Boga da oktobar što pre dođe. Dokaz tome leži u činjenici da, uz uvažavanje svih ostalih kandidata, samo jedan od njih ima neku reputaciju u eSrbiji. Dobro, ima i Max, i to na svetskom nivou, a ima i Dražicinu podršku, tako da je on pritajeni pretendent na fotelju. Indikativno je odsustvo 3 od 5 najjačih partija u ovom izbornom ciklusu, i mada je logično da dođe do zamora materijala, kao i da postoje RL obaveze, ovo je jasan pokazatelj da je SeS-u i SDF-u uvaljen veoma vruć krompir na ovim izborima. Nadam se da ga, ako pobede, neće hvatati golim rukama.

Međutim, od starta v2, eSrbija lagano tone. Postoji za to sijaset razloga, ali dominira uticaj admina, hakova i bugova sa jedne strane, kao i činjenica da je za mnoge igrače novi tip ratovanja nerazumljiv, preskup, a i previše vremenski zahtevan. Iako se držimo najbolje od svih, eSrbija odumire. Sve je manje ebeba, a mnogi igrači odlaze. Prvo što čeka novog predsednika je posao na tome da preokrene ovaj trend.

Nažalost, sve to, je preneto i na nivo Feniksa, koji još uvek traga za jasnom strategijom i načinom borbe. EDEN je svoju strategiju pronašao. Ne zato što su nešto posebno pametni, već jednostavno zato što su shvatili da, kao što sam i tvrdio pre 2 meseca, ne mogu da nas pobede samo na kreditne kartice. Oni danas koriste ono što im je velika prednost – raspored članica po vremenskim zonama. Očekujem da će u septembru sve članice EDEN-a napadati u 3-4 ujutro. Uz kombinaciju jakog večernjeg udara od strane evropskog dela EDEN-a, posao će završavati SAD, Kanada i Kina – čijih oko 200 vojnika ipak nema adekvatnu protivtežu na našoj strani terazija.

Feniks i eSrbija moraju da se spreme za to. Jedan od komentara na moj prošli članak, u kojem sam između ostalog želeo i da pokažem da imamo sasvim pogrešan pristup rešavanju „ruskog pitanja“, je bio taj da se pomoć saveznicima ne naplaćuje. Tačno tako. Ali to mora važiti za obe strane. Ono sa čim se eSrbija suočavala u avgustu, pored bezobrazluka od strane kreatora igre, je neverovatan nedostatak razuma od strane vođstva eRusije. Na kraju v1 su bez ikakvog razloga aktivirali silne MPP-ove protiv sebe, a u v2 su to samo nastavili. Potpuno neracionalno trošenje sredstava, nedostatak volje i ideja, i na kraju neverovatna ideja da „čim cela eRusija bude slobodna – eSrbija nije više ništa dužna“ dovela je i njih i ceo savez u situaciju u kojoj smo sada.

U avgustu smo vodili gomilu bitaka za spas eRusije, trošili sve svoje potencijale do besvesti (uključujući tu i vreme i živce) samo da bi gledali kako oni nastavljaju sa neracionalnim potezima. Nadam se da će čovek koji je i doveo eSrbiju do vrha – Clueless – uspeti da prelomi i ovu situaciju. Zbog eRusije smo izgubili i eDalmaciju i eBalokistan (doduše nakratko), a danas-sutra ćemo možda izgubiti i neke puno važnije teritorije. A i dalje ćemo biti dužni eRusiji. Nesporno je da su ruske teritorije koje su okupirane, zapravo kičma Feniksa, ali kad vam je povređena kičma, onda se ide na rehabilitaciju i LAGANO pokušavate da osposobite jedan po jedan deo svog tela. Danas sam bio svedok razgovora u kojem nas pitaju kako da organizuju baby boom. Pola Rusije pod eneprijateljima, a oni nemaju ideju kako to da iskoriste?

Budućeg predsednika čeka i veoma teška vojno-ekonomska situacija. Nije nerešivo, pogotovo ako konačno uvedemo sistem da na tim mestima u vladi nije nužno postavljati stranačke vojnike već one koji imaju vremena, volje i znanja da se bave tim stvarima. Od 13. avgusta sam bio pridruženi član MoD tima i mogu reći da sam, pored Hrčka koji se zaista maksimalno trudio ovaj mesec, još jedino primetio Ipiproa i Srećka Ilića da se trude i da nešto rade. Nešto kasnije se pridružio i Velja Kralj i uradio odličan posao, ali to je to. Moj predlog budućem ministru vojnom je da obavezno pruži šansu igračima Nemaanjaa i Urquelly jer su obojica pokazala da imaju puno potencijala da predvode svoje jedinice, a i da strateški razmišljaju na mapi, I obojica imaju i želje i volje da pomognu. Vreme je da vojsku počnu da vode oni koje ratovanje zaista zanima, a ne političari i oni kojima je džep dubok i troše tone zlata u borbama. Ista priča je i sa ekonomijom. Nadam se da će se njome baviti samo oni koji to umeju, a voleo bih da u tom ministarstvu vidim i neka „stara“ imena poput Monga.

Na nama ostalima je da se zapitamo zašto smo još ovde. Uprkos svemu što je doneo v2, uprkos neverovatnim „sudijskim“ odlukama, uprkos našim RL obavezama – mi ostajemo i opstajemo. Kada je već tako, bilo bi lepo da u mesecu koji predstoji i mi uradimo nešto malo i pomognemo eSrbiji. Ne mora to biti ništa epohalno. Može to biti neka Taidina pesma, članak forest_marshala, može biti Mudasheva, Vukova, Kisch-ova akcija, može biti nešto sasvim deseto, ali bi bilo lepo da ne bude svedeno na golo prepucavanje čiji je duži i ko ima jačeg tatu.

Kao i u stvarnom životu od prošlosti se ne živi, osim ako prodajete antikvitete ili se bavite arheologijom. Ako želimo i dalje da se igramo u ovoj našoj virtuelnoj zajednici, vreme je pronađemo neki novi motiv, novi cilj. I razlog da idemo ka njemu. Meni lično je dovoljan razlog kada vidim natpise po američkim novinama nakon što ih potučemo u nekoj bici. Vi pronađite neki svoj.

I zapamtite jednu stvar. Ako nas sutra i sto puta pobede, uz pomoć admina ili hakovanog i multijaškog zlata, i ako nam uzmu sve teritorije koje imamo – ne mogu nam uzeti činjenicu da smo mesecima bili broj jedan u ovoj igri, i to kada je u njoj bilo par stotina hiljada igrača, a ne kao neke „imperije“ koje su to bile kad je u celom eSvetu bilo manje igrača nego danas u eSrbiji.

Ne mogu nam uzeti radosti pobeda u LK i Hrvatskoj. Ne mogu nam uzeti činjenicu da smo od porobljene edržave došli do vrha eSveta. Da smo imali sve Pokemone, pa makar nam ih i „pravedno“ uzeli samo par dana kasnije.

Ne mogu nam nikada uzeti činjenicu da smo se smejali i svađali zbog gluposti, da smo imali najblesavije akcije i najsmešnije parole („WE ARE NEVER SURRENDER“) i ne mogu nam uzeti činjenicu da se i dan danas više šalimo na svoj račun, nego na njihov.

Zbog svega toga, kao i zbog mnogih ljudi koje smo ovde „upoznali“ vredi igrati ovu igru, pa ma šta uradili sa njom.

Zato glavu gore eSrbijo i spremno dočekaj septembar. Ima dupe da oznojiš, ali Bože moj, da je lako, ne bi ni vredelo.