Balkanska posla

Day 465, 03:10 • Published in Serbia Serbia • by Nemanja Ciric

Nasuprot uvrženim mišljenjima postoji nešto čemu su balkanci mnogo vičniji od ratovanja - bavljenju politikom. Teško da ima još nekog regiona u Vaseljeni gde je svaki izbor biti ili ne biti, gde maltene svaki čovek, žena i dete ima svoje političko mišljenje, gde tako lako može da nastane opšti haos ili padne krv kao posledica političkog diskursa. Lično, smatram da je bolje da je stanovništvo u velikom delu politički angažovano, pošto je to jedan od aksioma funkcionisanja demokratskog društva. U tom pogledu imamo veliku prednost u odnosu na razvijenije zemlje gde vlada biračka apataija. Problem je u odsustvu političke i opšte kulture koja sprečava mnoge od naših supoluostrvljana (tm) da formiraju racionalne i logički korektne stavove i da ih na prikladan način izraze. eBalkanac je stvoren sa idejom da se neke od ovih stvari promene. Za promenu je potrebno mnogo truda i vremena, te vas molim da budete strpljivi i pročitate ovaj poduži članak do kraja.

U eRepubliku svoju sklonost ka političkom angažovanju stanovnici Balkanskih eDržava imaju priliku da pokažu svakih 10 dana. Prethodni izbori u eSrbiji su bili izuzetno uzbudljivi. Hrvatski igrači su došli u velikom broju i otvorili svoju stranku sa namerom da osvoje većinu mandata u kongresnim izborima. Većinska vlast u parlamentu pored očiglednih "poena" u Srpsko-Hrvatskim odnosima nosi mogućnost pražnjenja državne kase što bi Hrvatima donelo 1000 dukata (eng. gold) i preko 40.000 srpskih dinara (RSD). U slučaju krajnjeg sadizma, mogli bi i da donesu zakone koji bi u roku od par dana u potpunosti uništili eSrbiju. Dizanje minimalne plate na 1000 RSD i dizanje svih poreza na 99% su samo neki od predloga koje je Hrvatska strana iznela u parlamentu ovih dana. S obzirom da ovi izbori stvarno jesu bili Biti ili Ne biti, emocije nisu nedostajale, čak se može reći da ih je bilo previše.

Pre nego što nastavim dalje želo bih čitaoce da podsetim na jednu veliku istinu - sve se uvek vrti oko para. Sve počinje sa parama i sve se uvek zadržava na parama i na interesu koji se može pretočiti u pare. Oduvek je tako bilo. Sve ostalo su priče za decu.

Iskreno verujem da je glavni (ali sigurno ne i jedini) motiv ovog krajnje nedobrosusedskog pokušaja pun državni trezor eSrbije. Na kraju krajeva, trebalo je otvoriti par organizacija, političku stranku i novine. Trebalo je otvoriti i firmu u kojoj će posao privremeno imati ljudi koji moraju biti u eSrbiji radi organizovanja pokušaja preuzimanja. Trebalo je verovatno i platiti poveći broj karata da bi se dovukli kandidati i birači. Letimični račun kaže da su potrošili minimum 80 dukata. U svakom slučaju trebalo je odvojiti dosta vremena za sprovođenje svega ovoga i nisam siguran da bi se upuštali u ovo da ne postoji realna šansa da se investicija višestruko vrati. Naravno, ne znamo šta bi bilo kad bi bilo, ali možemo da predpostavimo. Dodatni motivi su svakako i Srpsko-Hrvatsko rivalstvo, geopolitički odnosi (svakako da eHrvatskoj više odgovara devastirana država nego stabilna i jaka, pogotovo ako je neprijateljski nastrojena) i još jedan veoma bitan delić slagalice. Vratićemo se na taj deo slagalice kasnije.

Pogledajmo još jedan, malo stariji aspekt hrvatskih intersa u eSrbiji: ekspolatacija novonastale države. Kada nastane nova država, ona nema kompanija koje proizvode nove proizvode. Nove eDržave podrazumevano imaju građansku taksu (eng. citizen fee) od 50 jedinica lokalne valute. Ove činjenice privlači investitore - špekulante, koji otvaraju kompanije i drže vrlo niske plate i vrlo visoke cene, praveći veliki profit za veoma kratko vreme. Veliki priliv novih građana koji uvek postoji u novim eDržavama neminovno znači da oni ne znaju da je 50 dinara mnogo para i da nije u redu da budu primorani da ih sve potroše sa 10-ak dana pošto ne zarađuju dovoljno za život. Druga, ovaj put nelegalna, prilika za zaradu u eSrbiji je stvaranje višestrukih naloga (sleng multija, od eng. slenga multi koji je skraćena verzije pojma "multiple account"). Sa tako velikom građanskom taksom, neko ko zloupotrebljava sistem zarađuje mnogo više para (50 jedinica lokalne valute, umesto 10-20 što je norma u eRepubliku) ako ih donira sebi iz nelegalnih višestrukih naloga. Ove dve kombinacije mogu i da se spoje u jednu tako što "investitor" otvori firmu, drži nenormalno visoku cenu hrane, zapošljava svoje višestruke naloge, i sa njima kupuje sopstvenu precenjenu robu.

Kako je reagovala privremena vlast eSrbije? - Onako kako je znala i umela. Stvorila je popis svih građana i firmi, objavljivala liste u kojima je preduzetnike delila na naše i njihove i ubeđivale građane da ne kupuju od stranaca. Takođe su otvarane privatne firme koje su nudile bolje plate i/li normalne cene. Ovo je dobar potez bez kojeg bi ekonomija eSrbije u prvim danima bilo u MNOGO gorem stanju. Dakle u pitanju je bio klasičan sukob (ekonomskih) interesa. Sve bi bilo savršeno OK, da priča nije spuštena na iracionalni nivo, da prokletstvo nacije nije uvdeno u celu priču. Naime, razumljivu frustraciju i osećaj nepravde zbog pokušaja eksploatacije stanja u kojem je bila eSrbija mnogi ljudi su verbalizovali na veoma neprlikladan način. Počele su prozivke u novinskim člancima, preko PM-ova i SHOUT-ova. Krenule su priče o nama i njima, o četnicima i ustašama (organizacijama koje ne postoje van detinje mašte već punih pola veka). Krenule su psovke i krajnje nedostojanstveno i nekulturno ponašanje.

Ono što se mora razumeti je da je kao rezultat divljeg nacionalnog buđenja koje su doživele bivše Jugoslovneske države dobijanjem samostalnosti dovelo do mnogih nepoželjnih posledica. Sa svih strana se javlja floskula kako se pod komunistima ćutalo dok je naša nacija ćutala i bila tlačena i upropašćavana i kako se ne sme više ćutati. To se veoma često dalo čuti na televiziji 90-tih kada je postajanje nacinalne svesti kanalirano ka podršci za ratove tako da ne čudi to što danas ljudi to ponavljaju kao papagaji. Mit o planskom i sistematskom uništavanju jedino sopstvene nacije pod jarmom komunizma je tek jedan u moru nacionalnih mitova koji su zajednički i Hrvatima i Srbima i Bošnjacima.

Ono što današnji ljudi, koji su '90-tih bili deca, nisu imali prilike da čuju od odgovornih čika na televiziji (prevashodno zato što odgovorne čike ne puštaju na televiziju) jeste da i ako je tačno da svaki protest treba oglasiti i boriti se za svoja ubeđenja, nije tačno da ne treba obuzdati emocije i protest izvesti civilizovano. Civilizovani protest neće ubediti oca da da sina jedinca u vojnike da ubija dušmane i brani otadžbinu, tako da je odsustvo etikecije pri izražavanju protesta tada shatljivo. Problem su posledice takvog neodgovornog ponašanja vlasti i manipulisanja ličnim identitetima koje i dan-danas dovode do incidenata.

Opšte je poznato da Mržnja rađa Mržnju. Ono što je mene fasciniralo e da mnogi Srbi, Hrvati, Bošnjaci ili Slovenci kao odgovor na pitanje "Zašto mrzite Srbe, Hrvate, Bošnjake ili Slovence" davao odgovor "Zato što i oni mrze nas". Tezu sa početka ovog pasusa možemo dokazati empirijski! Ustanovili smo kako je govor mržnje počeo - pogledajmo kakve je posledice imao. U susednoj nam eHrvatskoj su se pojavila dva veoma interesantna člnaka: dobrosusjedski odnosi ( piknik u srbiji ) i dobrosusjedski odnosi ( piknik u srbiji ) drugi dio. Nasuprot svim očekivanjima i predviđanjima, neko iz eHrvatske se osetio prozvanim govorm mržne upućenim Hrvatima i reagovao isto tako agresivno u suprotnom pravcu (Zakon akcije i reakcije se izgleda može primeniti i u društvenim naukama). Dakle i sa jedne i sa druge strane se našao neko, ko je neprimerene ispade ekstremista koji su u svakom društvu manjina izvukao iz konteksta, generalizovao i reagovao preterano emotivno i agresivno.

Dakle tako je došlo do toga - ovo je prvo javno spominjanje preuzimanje vlasti ovde, ali teško da je ideja tu i zato nastala. Kao što rekoh, pare koje u novoj državi čekaju na preuzimanje su najverovatije mnogo ranije, možda i pre postanka eSrbije dala i više nego dovoljno motiva da se to sprovede u delo. Ali sigurno je da su organizatori pokušaja osetili veliko oduševljenje što je njihov poslovni poduhvat počeo da dobija popularnu podršku i da bude viđen kao opšti interes. Još jedna veoma bitna stvar je igrala ulogu u pridobijanju podrške napadu na eSrbiju.

U pitanju je nešto što malo ljudi van vlade i kongresa, pa i neki pripadnici ova dva tela znaju - prijava predsednika eHrvatske administratorima zbog korišćenja višestrukih naloga. Naime, neko je stvorio veliki broj višestrukih naloga i sve njihove pare donirao hrvatskom predsdniku - Split1700 i potom prijavio slučaj administratorima. Ovo je očigledan napad na poredak eHrvatske, ali ostaje nejasno ko ga je izveo. U eHrvatskoj vlada mišljenje da je ovo izveo neko iz eSrbije, navodno su za stvaranje spornih naloga korištene srpske IP adrese. Ukoliko prelistate balkanske novine i komentare u njima, videćete da je mnogo Hrvata koji su dobrovoljno došli ovde da bi pomogli preuzimanje vlasti bilo motivisano ili ovim napadom na Hrvatsku vlast ili izlivima mržnje usmerenim prema Hrvatima prvih dana postojanja eSrbije. Ako malo razmislite o vremenskm sledu stvari, zaključićete da je vrlo verovatno da je neko u eSrbiji izvršio taj napad na Splita kao poremećeni akt odmazde za invaziju hrvatskih lihvara. Podjednako je moguće da je to nameštaljka koja je uz upotrebu proxy-ja potekla iz eHrvatske, kako bi se Splitova partija destabilizovala pred njihove izbore.

Kada su izbori počeli u eSrbiji, nastao je totalan haos. Izborna trka je bila veoma tesna, i upadice su se služile taktikama koje su bile na ivici pravila. Bili su jako blizu da uspeju u svojoj nameri i to je izazivalo strah, frustraciju i bes. Mržnja je nastavljena. Ispadi na forumima, u novinama, shout-ovima, komentarima i IRC četu su postali sve učestaliji i nekulturniji. Moram da primetim da je sa Hrvatske strane bilo mnogo manje tih ispada.

Šta smo dobili ovakvim postupcima? Lihvarski potezi i pokušaj preuzimanja vlasti su bili neizbežni. To doživi svaka nova mala država zato što je lak plen. Ako se malo informišete o eSvetu dalje od eHrvatske i eSrbije videćete da to ne rade samo Hrvati Srbima, i još manje zato što žele da ih unište i zato što ih mrze (mada ima i toga). To rade i Indonežani Maležanima, i Rumuni Pakistancima i svi ostali koji mogu onima koji ne mogu. To je bezobrazan, ali vrlo racionalan i vrlo čist i sračunat čin - u prirodi kapitala je da teži da se uveća, a u ljudskoj je prirodi da sluša kapital. To ne treba opravdavati i ne treba se sa time slagati, ali treba razumeti. Da nije bilo izliva mržnje kojih je bilo u eSrbiji, mnogo manji broj Hrvata bi dobrovoljno došao u eSrbiju da učestvuje u ovome i organizatori upada bi ili ubedljivije bili poraženi ili bi morali da plaćaju ljudima da dođu. Oni među nama koji stvarju tenzije i mržnju upravo izazivaju tu mržnju u drugoj strani koju mrze i ultimativno su nam najveći problem.

eHrvatska ima oko 1500-2000 igrača sa pravom glasa, možda čak i više. Hrvatski takeover pokušaj u eSrbiji je dobio 217 glasova. Tako mali odziv nisu dobili zato što je bila tesna izborna trka u eHrvatskoj - izlaznost je bila svega 15.42%. Iz priloženog se da videti da eHrvatima malo stalo do domaće politike a još manje do naše. Mnogi u eSrbiji neće zaboraviti ovaj pokušaj i doživeće ovaj napad kao volju svih Hrvata i eHrvatska je tu u katstrofalnom diplomatskom gubitku. A eSrbija je mogla da bude uništena ili barem opljačkana i pre nego što je čestito zaživela. Mešanje baba i žaba i nepotrebno dramatizovanje prostih konflikta interesa je koštala i mogla da košta obe eDržave mnogo.

Moramo da shvatimo da ekstremista ima svugde, ali da su oni manjina. Ne smemo da dozvolimo da budemo uvučeni u njihov lanac međusobne mržnje, jer kao što vidite samo nam šteti i kada se jednom pokrene, izuzetno teško ga je zaustaviti. Još jednom apelujem da smirivanje strasti povodom izbora, uspostavlanje zvaničnih diplomatskih odnosa i vraćanje normalnom životu.

Hvala na pažnji!