Autostoperski vodič kroz eGalaksiju *** I deo

Day 1,301, 20:10 • Published in Serbia Serbia • by The Other One

Nekoliko trenutaka nakon što je Lady_Shadow konačno shvatila svrhu postojanja eRepublika, negde kada se navršilo dve godine nakon što su Titan_Look-a razapeli na virtuelni krst samo zato što je ljudima govorio da budu dobri, upravo dok je čitala Vulentijev omaž, eRepublik je izbrisan sa servera.

Nekih sat vremena ranije našao sam se sa Cvijetinom, za kojeg sam oduvek sumnjao da je sa drugog eSveta, a on me je požurivao da krenem, kako je hitno i buncao nešto o smaku eRepublika, te kako moramo da požurimo na svemirski brod i da odletimo na planetu Cyber. Znao sam da je maštovit i da posle teških pijanstava ume da bude konfuzan, ali pošto sam i sam bio u tom stanju nije mi ništa preostalo osim da ga sledim. Žurno smo otišli na obod šume i ja sam ostao zapanjen kada sam ugledao pravi svemirski brod. Moje stanje se pogoršalo kada su se kroz otvorena vrata pojavile dve glave sa jednim telom. „Ovo je Neodoljiv Neumoljiv“, reče mi Cvijetin, „objasniću ti kasnije, ulazi sad, šta si se ukočio!“. Mislio sam da su to halucinacije prouzrokovane sinoćnom preteranom količinom alkohola koji sam konzumirao sa Vegijem i Deda Obradom, ali sam shvatio da to nije tačno kada sam čuo dva glasa koja su govorila nepovezane stvari. Jedna glava, Neodoljiv, je stalno govorila o kerovima, parku, detinjstvu, a druga glava, ona leva – Neumoljiv, stalno je dozivala nekoga: „Breskviceee, breskviceeee, breskviceeee!“... Bukvalno hipnotisan zapanjujućim prizorom ušao sam u svemirski brod. Dok su se pomenute dve glave udarale međusobno, čineći neki meni nepoznat ritual, Cvijetin je seo za instrument tablu sa bezbroj dugmića, ukucao neke koordinate, dovukao me do sedišta i vezao mi sigurnosni pojas. Dok sam razgledao detalje oko sebe naprasno mi je sevnula nekakva svetlost u oči – i tad se otreznih... Poleteli smo!

Ubrzo, kroz prozor sam mogao videti eRepublik planetu, ali i ogroman Serverski brod koji mu se približavao. Uskoro, taj brod je počeo da emituje neke snopove svetlosti ka eRepubliku, u vidu brojeva 1 i 0... eRepublik je nestao ubrzo. Pitao am Cvijetina šta se dešava, a on mi je rekao da mi je već objasnio – što ga nisam slušao! Rekao je da moramo što pre stići na Cyber planetu, da se organizujemo i da vidimo šta ćemo dalje.

**********

Na Serverskom brodu, u vreme poletanja našeg broda „Crndžino pozorište“, komandant flote moderatona (bića sa planete M) Suhy pozvao je vojnika BlackEye sev Vuk. Vojnik je dao izveštaj: „Planeta eRepublik, slabe razvijenosti, sa čestim maintenansom, naseljena čudnim nerazvijenim bićima, sa mnogo klonova, stoji na putu izgradnji hipergalaktičke magistrale na internetu. Mora biti uništena. Preuzimam na sebe odgovornost.“...

**********

Nisam znao šta me je snašlo. Nisam ni stigao da razmislim o događajima, ali već smo bili na planeti Cyber. Sleteli smo u improvizovano parkiralište za svemirske brodove. Već na prvi pogled učinilo mi se da je planeta Cyber potpuno ista kao eRepublik planeta. Jeste... Ali loša improvizacija iste...
Odmah smo izašli iz broda i uputili se u obližnji restoran. Tu sam mogao da vidim nekoga ko me u potpunosti podseća na Daničica, mog školskog drugara. Isti histerični pokreti i isto lice. Bio sam sve zbunjeniji...

Cvijetin mi tada počne pričati i objašnjavati situaciju, dok se Neodoljiv Neumoljiv igrao loptom, dobacujući je sam sebi sa glave na glavu, na opšte nezadovoljstvo prisutnih. Rekao mi je Cvijetin o hipergalaktičkoj magistrali, o modernatorima koji je prave, o maintenansu, bezglavoj kokoški, serverima, spominjao priču o eBogu, te kako moramo da ga nađemo i da pokrenemo veliki intergalaktički maintenans, kako bi smo vratili našu planetu eRepublik. Pokušao sam da shvatim sve, štipao se, ne bih li se probudio iz sna... Ali uzalud... Ovo je bila stvarnost. Ubrzo smo se vratili u brod i ja sam zaspao najčvršćim snom.

Nakon buđenja uz kafu i cigare Cvijetin mi je rekao da moramo da krenemo dalje po zalihe i sredstva za veliki put koji nam predstoji. Rekao je da idemo prvo na Pustinjsku planetu gde žive hrčci po gold koji nam je neophodan.

**********

* Ovo je prvi u nizu članaka serijala „Autostoperski vodič kroz eGalaksiju“, inspirisan jednim od mojih omiljenih romana „Autostoperski vodič kroz galaksiju" od Adamsa Daglasa. Nadam se da će Vam se svideti i preporučujem da pročitate ovaj naučnofantastični roman. Znam neke sa eRepublika kojima je ovo omiljena knjiga, pa se nadam da će se njima posebno svideti 🙂 . Serijal će biti pun komike, satire i zanimljivih dešavanja.



Vaš eArtur Dent
The Other One