Join the new world

Ovo je priča jednog sprskog vojnika, koji je prošao sav pakao treninga i gorčinu rata. Njegovo ime nikad nije napisano u njegovom dnevniku, a oni koji su bili sa njim nisu hteli da iko zna ko je on. Svima je poznat samo kao "novajlija". Svaka sličnost sa stvarnim događajima i likovima je slučajna i namerna. Ovo je njegova priča.

" Dan 21. Argentina, linija Cuyo

Danas je bilo mirno, bar što se tiče napada...ali verujem da noćas neće biti tako mirno. Nisam mnogo razumeo šta nam je ispričao major, ali izgleda da će večeras biti neka akcija. Nervozan je...naročito zbog toga što smo izgubili direktnu vezu sa eSrbijom i ministarstvom odbrane. Nešto su pričali oko nekakvog satelitskog telefona. Znao šta je to, ali nisam znao o čemu je ovde bilo konkretno reč.

Ali sve to nije kraj današnjih vesti. Takođe sam saznao od ljudi koji su čuli razgovor da šalju i Elitnu jedinicu ovde. Verovatno će je rasporediti kao nas, mada narednik i nije nešto presrećan. Rekao nam je da mu se ta vest ne sviđa...ne šalje se Elitna jedinica da ide negde ako nešto baš nije važno. Međutim ni to nije kraj...ovaj deo je danas najviše uplašio našeg poručnika. Izgleda da su poslali i Jedinice. Izgleda da naša komanda očajnički želi taj telefon čim šalje i Jedinice."

Drugo jutro u Argentini...sveže je i mirno. Izvidnice su stalno u pokretu i češljaju predeo. Počela je i vojska da se budi, neki sami a neke su oficiri budili. Umesto redovnog doručka dobili su tanjir, hranu pa su sedeli gde su stigli. Da nije bilo rata, možda bi i uživali u predelu. Celokupan pogled sa brda jedino je kvario prizor ostataka tenka koji su uništeni prošlog dana.

Major je dobio hitnu poruku od veziste. Znao je već da su sve moguće komunikacije sa eSrbijom prekinute. Na sreću telegrafska pošta je još uvek bila aktivna.
- Gospodine majore - poviče vezista - dolazi poruka, Morzeova azbuka..
- Šta kaže? - upita
- Poruka...minkom....suncica.... - poče polako vezista da priča kako je prevodio
- Ministarstvo komunikacija? - iznenadi se poručnik - zašto nam oni šalju?
- Verovatno su blokirane druge frekvencije - zamisli se pa nastavi - šta dalje kaže
- Boj...potvrde....3..8..1..5..7..1..5..8. .0.....
- Potvrda je tačna... - potvrdi major - dalje...?
- Stiže....Elitna...jedinica.... - nastavi vezista - Jedinice...su...već...u Argentini....donose....dalje....instrukc ije...kraj poruke gospodine - završi
- Jeste zapisali kapetane? - upita major
- Jesam gospodine majore - potvrdi kapetan Uroš i dade mu papir.
- Hmmm...da....potvrda je tačna. Šta li su sad smislili..- zamisli se major - moraćemo da čekamo.

Novajlija je čuo malo o tome, samo nešto od ljudi koju su "slučajno" čuli razgovor. Nije se previše brinuo, nije ni želeo. Što manje zna to je bolje...to je lekcija koju je naučio prvo. Podne se polako bližilo, dan je postao vreo. Uteha je bila u šumi koja je pravila veliki hlad, držeći topove temperaturi dovoljno hladnoj da se ne opeče neko ako ih dodirne. Moglo se raditi sa rukavicama...ali ko je lud da ih stavlja po ovom vremenu.

Mirno je...nema nadolazeće vojske. Vojska je napeta jer znaju da mogu u svakom trenutku da očekuju napad a okolne šume su samo pogoršavale stvar ranog otkrivanja. Izvidnice su raširene i stalno javljaju kampu svoj status. U daljini su se začula nadolazeća kola, bila su tačno iza kampa...Argentinski kamioni uz pratnju džipova. Verovatno je to bila Elitna jedinica.

Međutim danas je bio dan iznenađenja. Došao je i general....šta će on ovde...Polako je ulazio u kamp uz pratnju nekolicine iz Elitnih jedinica.
- GENERAL PRISUTAN - uzviknu jedan od pratnje, svi koji su čuli odmah su stali mirno
- Polako sinko - reče general vidno uplašen - ja jesam malo gluv ali nisam toliko - reče smešući se
- Izvinite gospodne generale - pozdravi
- Lunatic je dobar vojnik, ali ima nezgodnu naviku da se dere - reče general prilazeći majoru - pobogu zašto još stojite? Voljno
- Gospodine generale.... - poče major - izvinjavam se... zašto ste došli? Ovde je već bilo bombardovanje a očekujemo...
- Znam znam Jovane - reče mirno general - a šta sam trebao da radim? Da sedim u onom kampu i ostavim svoje ljude da sami ovde sede? Radije ću da provedem ovde nego tamo gde samo zuje oko mene. O da, Lunatic reci svom komandantu da njegova jedinica bude na koti... - uze jednu svesku i stavi naočare - hmm....5... i neka tamo čekaju dalja naređenja.
- Razumem gospodine generale - reče i pođe sa ostatkom jedinice

General je cela dva sata slušao raport o dolasku vojske i njenoj akciji. Iako je bio već star, pamtio je kao slon...ništa mu nije promaklo. Gledao je dugo u mapu regije Cuyo, razmatrao sve mogućnosti napada i gde treba posebno gledati. Ubrzo se ponovo čuo zvuk kamiona...
- Aaaaa stigli su - reče zadovoljno. Oficiri su samo gledali zbunjeno...ko je to došo. Iz kamiona je izašao major Matija, odmah iza njega su pošli kapetan Liky i kapetan Subseven...izgleda da je došla Jedinica.
- Gospodine generale... - pozdravi Matija
- Verujem da je put prošao dobro - upita general - aaa, vidim da si napredovao. Sad si major
- Da gospodine, još od oslobođenja eSrbije, kad smo se odvajali od Bugarske - doda Matija
- Bilo bi mi draže da si ostao u VeS - reče general - bio bi dobar oficir
- Modža, ali sam svoj poziv našao ovde - takva su vremena gospodine. VeS se bori na svoj način za eSrbiju, a mi na svoj.
- Da da... - nasmeši se general - i dobri ste u tome. Jesi li se čuo sa ostalima?
- Beli orlovi su trenutno u Francuskoj. Oni će doći tek iduće nedelje avionom. Padobranci....nikad nisam voleo visinu... Sa nama je stigao i jedanj njihov vod. Nego kakav je plan gospodine?
- Čuo si da su komunikacije u eSrbiji prekinute?
- Jesam gospodine...mislite da su eHrvati? - upita
- Možda - reče mirno general - možda je neko drugi, ne možemo biti sigurni. Imam misiju za tebe. Major Jovan mi je raportirao da je Čileanski kamp na oko 10 km odavde.. Izvidnice su ga našle noćas skriven u šumi. Još uvek je samo izvidnički kamp, ali odatle se prenose sva naređenja. Sumnjamo da imaju satelitski telefon.
- Zbog čega je on toliko važan gospodine generale? - upita Subseven
- Mislimo da bismo mogli da prisluškujemo njihova naređenja preko njega i da lakše odredimo odakle počinje napad i gde im je glavnica.
- Nije problem gospodine - doda Matija - krenućemo još večeras.
- Da to bi bilo najbolje. Krenućete sami.
- Da gospodine idemo mi i vod Belih orlova. Nećemo imati nikakvih problema.
- Verujem Matija - dodeliću ti i jednu četu od 50 za svaki slučaj.
Matija samo podiže obrvu, iznenađen. Hteo je za ovu misiju da krene sa profesionalcima.
- Gospodine generale uz svu dužno poštovanje...
- Matija, znam da si sa trenutnim vodom i sam dovoljno sposoban, ali ne želimo da rizikujemo. - Matija samo pogleda u vojsku koja je bila u kampu...nije bio previše zadovoljan.
- Gospodine generale - reče namršten - oni su....deca..... tek su uzeli oružije u ruke. Ne mogu da garantujem za njihovu sigurnost.
- Biće oni dobro - reče general - kapetan Uroš kaže da su se odlično pokazali juče. Biće oni dobro, uostalom ovo je naređenje...bio si u VeS, znaš da se naređenja ispunjavaju.
- Razumem... gospodine generale - pozdravi matija pomalo ljut

Novajlija je gledao u Jedinice koje su došle. Mislio se zašto su uopšte tu...verovatno je nešto važno ali nije znao šta. Bio je i do bolničkog krila da vidi vojnika kojeg je izvukao...dobro se oporavljao, za nedelju dana biće kao nov. Bio je malo ponosan...ipak je izvukao čoveka koji bi sigurno bio laka meta...

Predveče....sve je tiho. Vašduh je postao sveži, podnošljiv. Kamp je i dalje bio budan iako nije bilo napada na vidiku. General je razrađivao plan za večerašnju akciju. Rekao je oficirima da se odaberu 40 najasposobnijih vojnika koji će krenuti. Novajlija je upao tih 40...a želeo je da nije. Nešto ga je odbijalo, teralo da ne veruje Jedinicama, iako im se divio zbog svoje discipline i posvećenosti. Vojska se poređala...
- Šta mislite majore - upita kapetan Liky Matiju
- Mislim da ćemo da izginemo. Ovoliko vojske ima samo da nas koči. Uzećemo 20 gospodine generale - obrati se generalu
- Heh... - nasmeši se - i dalje si tvrdoglava mazga kao pre. U redu, ako misliš da je to dovoljno...
- Biće dovoljno sa nama...

Još jedna sreća pa je novajlija upao u tih 20 koji su krenuli. Bilo je skoro 10 časova i jedinica je krenula ka tom kampu. Izašao je mesec, nebo je vedro...novajlija je samo pratio kolonu koja se probijala kroz šumu. Pored njega su bili Miroslav i još jedan pripadnik SAJS-a. Nije više mogao da izdrži...morao je da pita.
- Mislio sam da vi ne primate naređenja od bilo kog oficira VeS-a - okrenu se ka pripadniku Jedinice
- I ne primamo - nasmeši se vojnik
- Pa kako onda da ste pristali na ovu misiju?
- Matija se dobro zna sa generalnom. Služili su zajedno jođ u Austriji, onda u eSrbiji kad je bila ona tarapana oko gubljenja naših teritorija. Taj je general bio pukovnik. Matija ga poštuje, zato je i pošao na ovaj zadatak.
- I kada završimo, vratićete se u eSrbiju? - upita novajlija
- Ne verujem - reče vojnik - auuu...mrzim niske grane....ostaćemo ovde sa vama. Vremena se menjaju, treba da sarađujemo.
- A Beli orlovi?
- Prijavili su se dobrovoljno da pođu sa nama. Normalno uzeli smo jedan njihov vod. A posle videćemo... u svakom slučaju...
- Tišina - naredi major Matija gledajući oko sebe. Nešto je tražio ili je nešto čuo.
- Šta je bilo? Šta si čuo? - upita kapetan Liky
Umesto odgovora Matija je samo skinuo pušku i repetirao, što su uradili i ostali...nešto je bilo tamo...

Nastaviće se...