Join the new world

Ovo je priča jednog sprskog vojnika, koji je prošao sav pakao treninga i gorčinu rata. Njegovo ime nikad nije napisano u njegovom dnevniku, a oni koji su bili sa njim nisu hteli da iko zna ko je on. Svima je poznat samo kao "novajlija". Svaka sličnost sa stvarnim događajima i likovima je slučajna i namerna. Ovo je njegova priča.

"Dan 20. Argentina, linija Cuyo

Danas je bilo gusto. Narednik kaže da onog ko nam je ovo dojavio treba zlatom pokriti. Čileanci su krenuli upravo prema liniji koju smo zauzeli juče. Bitka je počela rano izjutra...prvi put sam video naše Nore na delu...veličanstveno oružije... sva Argentinska brda i doline su se tresla od silovitog pucnja.... Major je registrovao da su u prvom napadu Čileanci izgubili 3 tenka i to sve zaslugom naše artiljerije. Kažu da je ovo bila samo izvidnica... nije ni blizu punog napada kako ume da bude.

Danas sam i ja prvi put iskusio gorčinu borbe. I nije nimalo slavno niti časno koliko neki misle ili žele. Nema ovde heroja, svi su jednaki, svi smo smrtnici...jedino je razlika u tome ko je brži i ko je spretniji....ti ljudi žive duže"

Jutro se budi...sunce polako izlazi i obasjava daleka brda Argentine. Iako je dan bio vruć, ovde je noć bila sveža...a to je svima prijalo. Većina vojske još uvek spava..ko bi rekao da putovanja vazduhom, pa morem a onda i truckavim putem može toliko energije da uzme čoveku, pa makar on bio i vojnik.... Međutim sav taj mir će uskoro biti poremećen....
- Gospodine majore - priđe jedan zastavnik teško zadihan - gospodine....izvidnica.... se vratila u kamp
- Polako zastavniče, diši. Ajde još jednom udahni duboko - reče major - ajde sad reci vesti.
- Čileanci....dolaze...približavaju se - reče i dalje zadihan.
- Jesu li oficiri budni? - upita
- Većina, gospodine
- Probudi one koji nisu, neka svako probudi svoj vod tiho i bez buke i jurnjave, vojska odmah na noge i spremna za akciju.
- Razumem gospodine majore - reče zastavnik i otrča

Narednik je ušao u šator svog voda i počeo da budi vojsku. Truba bi ih razbudila odmah, ali pošto nije smeo da pravi buku koristio je druge načine. Metode su mu bile veoma radikalne ali efikasne. Prvo bi ih protresao, ako to ne bi uspelo, usledio bi šamar....to je uvek uspevalo da vojnika potpuno razbudi. Na sreću njegov vod je spavao kao zečevi...kratko i sa lakim snom.
- Ajmo ljudi, brže - reče narednik - vojska nadolazi...uzimajte oružija i spremite se. Ajde ajde, ovo nisu vežbe. BRŽE!!!

Novajlija je uspeo da brzo prigrabi svoj šlem i oružije. Istrčao je napolje i stao pored svog voda. Svi su ćutali dok su major i kapetan gledali kroz dvogled. Novajlija je samo stajao, zadihan...situacija ga je već pomalo plašila, ipak je prvi put u direktnoj borbi...smirivao je sebe u mislima "Kao na vežbama, kao na vežbama...". Da ali sada su mete uzvraćale udarac, i to silan...

- Šta mislite kapetane? - upita major
- Po mojoj proceni.... -zastade za kratko, i namršti se - rekao bih 7200...
- Mmmm...da - doda major
- Vaša naređenja... - nastavi kapetan
- Puni na 6900 - uzviknu - sačekaćemo da se još malo bribliže, da izađu iz te šume. Jesu li haubice i tenkovi spremni?
- Jesu gospodine majore - tenkovi su spremni i čekaju u podnožju brda. Haubice su stacionirane na onom brdu - pokaza rukom na jedno gusto prikriveno šumom brdo - čakaju vaša naređenja.
- Poručniče Stojane - doviknu major
- Izvolite gospodine majore - pozdravi poručnik
- Uzmite svoju četu i krenite u podnožije brda, tamo se spremite za odbranu
- Razumem gospodine.... TREĆA ČETA POKRET!!!!
To je bio znak da krene i narednikov vod...Novajlija je krenuo. Probijali su se kroz šumu trčeći da stignu u podnožije pre nego što topovi zapucaju. Kretali su se brzo i spretno, sve što je novajlija naučio o kretanju po neravnom terenu se ovde isplatilo do maksimuma. Stigli su na položaje i spremili se za akciju. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su se začuoli topovi. Major je izdao naređenje za paljbu...
- Mirno momci - dodao je poručnik - još nije vreme...

Artiljerija je i dalje nemilosrdno udarala po Čileancima, major je bio ponosam preciznošću...mudro je gledao kroz dvogled pokušavajući da nađe na glavnicu. Vojska se i dalje opasno približavala liniji...
- GOSPODINE MAJORE - uzviknu kapetan - tenkovi....
- Gde? - upita brzo
- Tamo malo desno - pokaza prstom - izlaze iz šume...
- Pomeri za 5 stepeni desno - reče major
- PET STEPENI DESNO - uzviknu kapetan ljudima na topu
- Podigni na 7300 - doda major
- TEMPIRAJ NA 7300 - ponovo uzviknu kapetan - PLOTUN !!! PALI !!!!!

Topovi su ponovo ispalili granate...ponovo se osteio strašan potres od silne eksplozije.. uništen je jedan tenk.
- Još jednom - ponovo reče major
- 7300 !!!! PLOTUN !!!! PALI !!!!! - uzviknu kapetan. Sada su uništena dva tenka koja su ostala. Major je i dalje gledao gde je glavnica....
- U redu - reče major i odmahnu rukom
- PREKINI PALJBU!!! - ponovo viknu kapetan
- Ostali su ušli u šume, tu nećemo moći da bombardujemo efikasno. Ali i dalje je napad slab. Možda je samo prethodnica.
- Mislite gospodine? - upita kapetan
- Da, poslali su samo da provere da li imaju slobodan put. Ali sad znaju da smo ovde.
- Naređenja...?
- Sad čekamo

Dole je Čileanska vojska i dalje napredovala kroz šume. Vod se raširio i sakrio što iza drveća, što po velikim žbunovima. U daljini su se čuli glasovi i zvuci teških koraka po zemlji...
- Mirno momci - reče tiho narednik. Novajlija je samo stegao svoj automat. Srce mu je kucalo ubrzano...stao je iza drveta i čekao da se pojave Čileanci. Nije se mrdao, samo je jednim okom gledao iza drveta. Usta su mu se osušila a znoj mu je prekrio lice...i dalje je čekao... odjenom se čula pucnjava...prva četa je bila napadnuta.
- SAD, JURIŠ - uzviknu narednik.
Svi su izleteli iz svojih zaklona i krenuli ka Čileancima....čim su ih dobro videli počeli su da pucaju. Pao je prvi, drugi....treći... bili su okruženi ali nisu se davali, uzvraćali su paljbu jedako žestoko. Novajlija je otvorio paljbu, uspeo je da pogodi jednog pre nego što su pripucali ka njemu. Pogodili su drvo iza kog je stajao. ponovo je izašao iz zakolna i pucao. Video je da više nije mogao da pogodi precizno... morao je da priđe. Izašao je iz zaklona i počeo da trči... Našao je novi zaklon iza drugog drveta. Ponovo je izašao toliko da može da puca...oborio je još jednog. Začuo je krik pored sebe...jedan od njegovih saboraca je pao pogođen.
- NOVAJLIJO - uzviknu narednik i baci rulnu bombu- IZVLAČI GA ODATLE!!!!
Novajlija ga je uhvatio za ruke i pomerio u stranu, iza drvega gde se sakrio...
- AAAAAAAAA.... - samo je stenjao vojnik
- Gde si pogođen - upita novajlija, brzo trežeći ranu
-....noga.... - reče vojnik i dalje stenjajući
- Drži se .... - gledao je okolo - BOLNIČAR!!!! Drži se samo - gledao je unakolo
- PREKINI PALJBU - uzviknu narednik - povlače se.... - reče zadihano i obrisa znoj - jesu svi tu?
- Naredniče - uzviknu novajlija - imamo povređenog!!!!
- BOLNIČAR - podere se narednik. Odmah je došao jedan vojnik sa torbom lekova i zavoja.
- Dobro je nije strašno, promašili su ti arteriju - reče i poče da vezuje gazu - još malo. Dobar si, dobro si prošo. Možeš li da hodaš?
- Mogu...- ustade ali odmah izgubi ravnotežu od bola - ...mislim da ne mogu.
- Ovde narednik Pošaljite jedna nosila na poziciju 4, imamo povređenog - reče narednik kampu preko radija
- Šaljemo ljude...- čulo se sa radija.

Kada su stigla nosila, svi su krenuli gore ka kampu. Bilo je napeto...novajlija je još bio pod teškim uzbuđenjem. Prvi put je bio pod živom vatrom i to veoma blizu, delom je bio is srećan što je preživeo. Gledao je u vojnika koji je bio pogođen...preživeće ali neće moći da se bori narendne nedelje...srećna budala....

- Gospodine majore - reče poručnik majoru kad su stigli u kamp - raportiram...
- Kakvo je stanje? - upita major
- Četa 1 ima tri povređena a četa 3, jednog povređenog...bez gubitaka..
- Odlično, a Čileanska vojska?
- Desetkovana gospodine majore - doda poručnik - ostali su se razbežali
- Mhmmmm. Dobro, dobro....- reče major - ovo je bila samo prethodnica, možemo da očekujemo da će se uskoro vratiti sa glavnicom. Kapetane Uroše...!
- Izvolite gospodine majore - pozdravi kapetan...
- Hitno javite prvom bataljonu da pošalje svoju artiljeriju na koti 4, 2 km severno... kažite im da očekujemo žestok napad uskoro.
- Razumem gospodine majore - reče kapetan i ode.
- Mislite da će se vratiti ponovo ovim putem, gospodine - upita poručnik
- Vratiće se - potvrdi major - da nas zaobilaze ne mogu jer će ih tamo dočekati Argentinski puk. A sada ako vrate onda će da dođu sa svime što imaju u ovoj regiji. A onda... - napravi dugu pauzu
- Onda...gospodine? - upita kapetan
- E onda ćemo da ih bijemo kao volove u kupusu - nasmeši se major.

"Bilo je burno...ovoliko pucnjave nisam nikad video. Major je zadovoljan ovim rezultatom, a kaže i da ima povoda. Iako je ovo bila samo prethodnica, nismo izgubili nijednog čoveka. Imalo smo nekoliko ranjenih, ali će i oni ubrzo ponovo krenuti u bitku. Trebalo mi je dva sata da se smirim od one drhtavice koju sam dobio posle bitke dole u podnožiju brda. Bilo je blizu... čak sam uspeo da oborim i nekoliko čoveka... narednik kaže da smo se dobro držali...kao pravi vojnici... Možda, ali i dalje to ne znači da ćemo uvek da imamo ovakvu sreću...zasad mogu da se malo odmorim...."