Akustika belih bubrega

Day 1,537, 13:05 • Published in Serbia Pakistan • by Dio Deda Obrad


Poštovano građanstvo,

kao stariji čovek prirodno je što sam zainteresovan za sve pretnje po zdravlje, kako stvarne tako i umišljene. Zato sam odlučio da posvetim ovaj članak bolesti modernog eRepubikanca - Belobubrežnoj akustici (acustica testicularia, lat.).

Premda kao osvedočeni hipokondar i sam posedujem dovoljno znanja o svim vrstama zdavstvenih hazarda, zarad kredibiliteta članka u goste sam pozvao jednog od najuvaženijih stručnjaka u ovom polju dr Goldmana. Zato ostatak članka ide u formi intervjua.

Ja: Doktore, molim vas da date našim čitaocima objašnjenje o kakvoj se zapravo bolesti radi.
Dr Goldman: U pitanju je jedna endemska pojava od koje oboljevaju samo igrači erepublika. Postoji i njen pandan u stvarnom svetu ali ovde je bolest definitivno mutirala u jedan oblik koji posmatramo kao zasebnu bolest.

Ja: Kažete da bolest ima svoj pandan?
Dr Goldman: Upravo tako. U stvarnom svetu ova bolest predstavlja veliki taboo i "ozbiljni" lekari izbegavaju da pišu o njoj pa nećete naći mnogo toga u stručnoj literaturi, ali zato je u usmenom predanju poznata od davnina po svom narodnom imenu ŠIŠTANJE JAJA.



Ja: Koje je poreklo te bolesti? Koliko dugo se već širi po erepubliku?
Dr Goldman: Većina modernih bolesti ima tzv nultog nosioca, onog od koga sve počinje. Međutim, ovde svo ustanovili da bolest kreće da se širi iz dva izvora! U pitanju su dva rezus majmuna, jedan je iz zoološkog vrta u Bukureštu a drugi je iz jedne francuske laboratorije.

Ja: Da li je bolest skorijeg datuma? Kojom se brzinom širi?
Dr Goldman: Period inkubacije je prilično dug i bolest se teško otkriva zbog te osobine. Vešto se prikrada čoveku i uvlači se pod kožu gotovo neprimetno, menjajući ponašanje obolelog iz dana u dan. Sam oboleli ima najveći problem da primeti simptome sve do trenutka kada mu jaja zašište toliko da se to ne može sakriti. Tada je najčešće i prekasno za terapiju.

Ja: Kako prepoznati osobu obolelu od ove pošasti?
Dr Goldman: Pored karakterističnog reskog zvuka koji se niskim intenzitetom širi iz skrotuma, obolelog je lako prepoznati po ponašanju koje je prikriveno asocijalno i samoživo.

Ja: Možete li dati neki primer?
Dr Goldman: Mogu nekoliko. Oboleli od acustice testicularie čita samo tri vrste članaka:
1. Podele oružja
2. Podele golda
3. Podele hleba,
dok mu za sve ostalo, pogađate, šište jaja da se smara.



Ja: Da li oboleli učestvuju u ratovima?
Dr Goldman: Da, učestvuju, ali samo u bitkama od kojih mogu izvući neku korist. Tu mislim pre svega na DO i bitke u kojima se mogu osvojiti medalje.

Ja: Pretpostavljam da mu za nacionalni interes šište jaja?
Dr Goldman: Upravo tako. Naime, rezus majmuni, od kojh je sve krenulo, su imali nizak prag tolerancije na epičke bitke. Zato danas imamo prezasićenje epičkim bitkama koje je dovelo do toga da zaraženi više ne može da oseti uzbuđenje koje je nekada osećao u zajednici već isključivo samostalno. Nagrada je samo lična a za kolektivne uspehe mu šišti znate-već-šta.

Ja: Ima li leka? Terapije?
Dr Goldman: Bojim se da za sada ne postoji dogovor za erepubličku kugu, kako mnogi nazivaju acusticu testiculariu. Stanje postaje do te mere alarmantno da će uskoro svima koji ne napuste erepublik šištati jaja!

Ja: Znači intervju zaključujemo u mračnim tonovima?
Dr Goldman: Iskreno bih voleo da mogu da kažem nešto optimistično za kraj ali to bi bila laž. Kada jednom stvari globalno krenu nizbrdo, kao što je reč u slučaju ove pandemije, samo dva puta ostaju pred čovekom: odlazak ili šištanje. Budućnost donosi samo opstanak za prilagođene, jer sa šištanjem jaja se danas živi! To je možda još danas bolest a od sutra će već biti norma i prihvatljivo drušveno ponašanje.