Ajmo veselo!

Day 1,298, 12:59 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI

Ajmo ljudi, živo, bre. Smorili smo se kao neke babe ispred zadruge dok gledaju svoje jače polovine kako ispijaju još jednu turu onog brkatog jagodinskog... Nisu se smorile bake što njihovi šmekerii piju, već što ne piju kao nekada, a samim tim ni ostale obaveze ne ispunjavaju kao nekada...

A mi se smorili zbog raznoraznih stvari. Te smara nas mir sa Hrvatima, te smaraju nas bradonjine promene, te smaraju nas dugački člankovi, a neke smara sub za sub akcija i reakcija. Pa nas smaraju nepismeni ili prepismeni novinari, onda nas smara što Makedonci postaju veća sila od nas. Pa kukamo za svetim, vekovnim srpskim ognjištem, Dalmacijom, i što nam je Makedonci otimaju od Hrvata... Ma, svaku sitnicu nađemo da zakukamo, zaplačemo i zahejtujemo... Hejtovati, stara srpska reč, knez ili car Lazar, kako vam volja, je rekao sledeće - "Srblje moje, ne bi ja išao u boj sa Turcima, ali mnogo ih HEJTUJEM, bre!", na šta mu je Srblje odgovorilo - "LOL! OMG! WTF?" dalji tok istorije svi znamo... Držali smo zid iznad 50 % veći tok bitke, sve dok Bajazit nije postao BH umesto Murata... Tad se sve preokrenulo... na našu štetu... 🙁

Elem, da krenem od sebe i mog članka, koji je obrisan, da, da, onog prepatetičnog. 🙂

Evo, ja navijam za Zvezdu, svi znate to, naravno. I ove sezone ovi drugi sve uzeše, sunce im kalaisano. Ali ja ne kukam, šta da se radi? Idemo dalje, vazda je tu sledeća sezona, znam da će Grobari zbog ovih boldovanih reči da ejakuliraju, ali volem to da napišem. 😛
I dalje se radujem odlascima na Sever, i dalje se nadam nečem boljem, i dalje se nadam klempavom na Marakani, ponovo... 🙂
Ne, ne kukam, ni sekunde, za mene će Zvezda uvek biti najbolja, kako god da okreneš, kao što je i Grobarima Partizan bio najbolji, te davne 1991. Čak je nekima i Vojvodina najbolja, a da li jeste, ne znamo, možda da su ostali do kraja meča, možda bi i dokazali da su najbolji... 😉

************************************************************************************************

Ili onaj jučerašnji članak... Prerano sam digao ruke od ljudske dobrote... Danas mi je jedan od vas dokazao da nije sve tako sivo, što bi rekao Mile Kekin, i ulio mi nadu u čovečnost. Tako da mi je i drago što je bagoviti erep izbrisao onaj moj članak... 🙂
Neću mu se ovde zahvaliti, neću ga ni imenovati, zahvaliću mu se kada se ponovo vidimo... A rećiću samo da je moj Borčanac... 🙂
Uglavnom, prerano sam počeo da kukam... ne treba kukati, samo verovati u bolje sutra.

************************************************************************************************

I danas sam trebao da odem na piće sa Maki Marojom, Nesskom i dr. doomom... A nisam mogao zbog nekih problema, jednostavno, uvek kada nešto mnogo želiš, ispreči se nešto preče. I bilo mi je žao što nisam otišao, ali... Moj ostanak kući se ispostavio kao dobar potez. 🙂
Ne zato što se nisam video sa njima, za to ima vremena, nismo preko sveta, već zbog nekih mnogo lepših stvari. 🙂
Njih troje trenutno ne znaju šta se desilo, ali ću im prvom prilikom objasniti i oprostiće mi ispalu. 🙂

************************************************************************************************

I eto... Mi kukamo, a nema potrebe za tim. Od kada je ova igra postala sr*nje? Još od uvođenja V2, bar što se mene tiče, i onda je svakim danom postajala sve gora i gora, zar ne? Mi smo malo kukali posle svake promene, ali ostajali u njoj, kao što narkomani kukaju na kvalitet belog, ali ne odustaju od daljnje upotrebe istog...
I što koji moj kukamo? Tu smo da se družimo, da popijemo koju mudru reč, da se eSvađamo, a RL mirimo... Pa pogledajte Deserta i Strahinjića! Do juče jedan drugog bi po kratkom postupku, a kada su popili po neku zajedno, ne možeš da ih razdvojiš... Sada se i međusobno brane preko komentara. A ja kupio kokice za celu godinu i sve čekam neki ubojit članak, ne bi li iskokao zalihe, a oni samo što ne pošalju poljupce jedan drugom... garant ih šalju preko IGM-a...
I ovaj mir sa Hrvatima... Ja prvi nisam za njega bio, ali nešto razmišljam... Kada bi napravili neki zajednički skup iliti meeting, kako zapadne komšije kažu, pa se svi zajedno ponapijali, verovatno bi koliko sutradan, svi koji su bili na skupu, tražili da uđemo u savez. Pa i ja među njima. 🙂
I onda, ako bi ušli u taj savez, bi ovi naši, što sada pokušavaju da spuste Rompera na sve moguće načine, počeli da uzvikuju njegov nadimak sa strahopoštovanjem, a Hrvati kojima smeta što smo brojniji od njih, kao da smo mi za to krivi, a ne oni, bi počeli da se kunu u brojnost našeg saveza i snagu jedinica... no, do tada i jednima i drugima ostaje da kukaju... A bolje bi im bilo da shvate da je ovo igra... Lepa igra, ali samo zbog prijateljstva... Ustvari, na kakvu me ovo igru podseća? Podseća me na mene kad sam bio prvi, drugi razred... I igrao klikere sa društvom...

************************************************************************************************

Nas nekoliko prvačića (neka bude da smo bili prvačići, razred gore - dole) igramo klikere, e sada... Pošto sam niže razrede išao u oš Sveti Sava, koja se nalazi u centru grada, tamo i nije bilo puno "terena" za klikeranje, kao u Borči miloj, dragoj. Par zasađenih drveća oko koje je bilo nešto malo zemlje, sve ostalo goli beton. I oko jednog drveta napravimo rolju i igramo se. U tom času dođe jedan zli petak, šestak i prospe nam jogurt u rolju, slepac... Da mi je sada da ga dovatim... Ufati me neki bes, oprostite mi. XD
Isto kao i ovde, mi se zaigrali, a bradonja nam prosuo jogurt u rolju iliti promenio pravila... I šta smo mi klinci uradili? Mogli smo da plačemo, da ga tužimo kod učiteljice, da probamo da ga prebijemo, mada bi verovatno na*ebali ili da promenimo drvo i nastavimo da se igramo. Naravno da smo izabrali ovo poslednje. Pa neće nama igru da kvari pokvareni petak! Niti će mi ovu igru pokvariti neki zli Rumun. Neka menja šta hoće i koliko hoće, ja ću samo da promenim drvo i da nastavim da uživam, ne zbog igre, nego zbog prijatelja iz igre, kao što mi ni onomad nije bilo važno što smo morali da igramo oko drveta koje je imalo manje zemljane površine, već je bilo važno da igram igru sa drugarima...

************************************************************************************************

Baš me briga koliko ću firmi imati i koliko će mi se dizati... čin, koliki će mi biti... udarac, bitno mi je koliko sam stekao prijatelja, koliko pametnih stvari od vas mogu da doznam, koliko zanimljivih članaka ću pročitati i koliko dugo Jecka može da sluša o mojim problemima...
Baš me briga za cenu hleba, tenkova, odnosa dinara i golda, briga me i za multije, čitere... ponovo stara srpska reč, koju je spominjao Vuk Branković u boju na Kosovu kada je čuo kako je Obilić ubio Murata... Samo je rekao - "ubio ga na kvarno, odoh ja odavde, neću da se igram sa ČITERIMA..." svi znamo dalji tok bitke... Vukova jedinica nije htela više da udara, Bajazit je lagano postajao BH i ode sivo polje u propast...

************************************************************************************************

Dakle, ajmo da se igramo i dalje kao nekada, pucketa nam za matorg bradonju i njegova mamiparna rešenja, ja mu dinar dati neću. Od mene se obogatiti neće, a on je mene već obogatio, ne materijalno, već sam bogatiji za vas, vaše društvo, naše provode... Malo li je?