A VI, KAKO STE?

Day 1,130, 05:14 • Published in Serbia Serbia • by Pokac

Pre nego što se izgubite u moru reči koje sam otkucao, red je da, svima koji ih slave, poželim srećne Božićne praznike. Neka ih provedu u miru, zdravlju i veselju, i u krugu dragih ljudi.

A sad....

Tavorim u stvarnom svetu već više od mesec dana i nikako da pobegnem odatle i vratim se u ovaj virtuelni. Doduše, nije da ne prija, ali ima li života van eRepublika? Na to pitanje ni Molder, ni Skali, još nisu dali konačan odgovor.

Dakle, skoro da sam u hibernaciji što se tiče eRepublike. Neki su to primetili. Nekima sam nedostajao. Hvala svima koji su slali pisma, ili su me na drugi način kontaktirali i raspitivali se za zdravlje. Nisam bio baš potpuno odsutan, ali sem par komentara dnevno i odgovoranja na poslata pisma (nekad sa distancom većom od 36 sati), kao i da nisam epostojao.

Naravno, mnogima nisam nedostajao, a i što bi? Niti me znaju, niti će me upoznati čak iako me uživo nekad vide, a jedan pametnjaković manje na „nebu” eSrbije je svakako nešto što mnogi rado prihvataju. I to je ljudski. I takvima hvala što nisu glumili iznenadnu zabrinutost zbog mog odsustva. Nisu se brinuli ni zbog mnogo korisnijih i pametnijih glava od ove moje (glavurde), pa bi zaista bilo glupo da su tu brigu sad pokazali. Svako se igra na svoj način.

„Propustio” sam mnogo toga. Tačnije, nisam to „ispratio”. ZC je posle relativno stabilnog, ali (naspram najavljenog i očekivanog) i relativno neprimetnog mandata otišao u hibernaciju sličnu mojoj, a na belom konju nam je došao gid1. On, Klu, Kistru, Fib i ostali tenkovi, povedoše nas na Zapad. Uspešno. To je „uspalilo” duhove skoro isto onako kao dobra medijska šorka pred neke kongresne ili predsedničke izbore, ali je priča o primirju pokazala da se, suprotno zdravoj (ekonomskoj) logici, ova igra u Srbiji uvek igrala srcem i mud..ma, a ne mozgom. Ili bar ne na edržavnom nivou. Pojedinci su je uvek igrali zdravorazumski. „Imam dinar, ulozim ga, sutra imam dva. Za godinu dana q5 fabriku. Ako radnici rade sa ....” Takvi će i u stvarnom životu uvek uspeti i svaka im čast na tome.

Međutim, dobar deo igrača, kao i u stvarnom životu, želi hleba preko pogače i zabavu pre rada. Što je opet, sasvim logično i razumljivo. A kako se i ovde, kao i u stvarnom životu, do toga najlakše stiže prevarama, krađom, i preko stranaka i „zemljaka”, mogli smo se do mile volje i za vreme ZC, a i u decembru, diviti lepim, kulturnim člancima smišljenim da ponude konstruktivnu kritiku, kao i još lepšim komentarima koji su ih sledili. Kao... Ko bi to onda čitao, i komentarisao?. Trošenje vremena. Biblioteka u eRepublici je ukinuta sa v2, a kultura ionako nikad nije bila na spisku resursa bilo koje edržave.

Pošto sam ja nekako više okrenut na tu stranu, jer sam uvek više cenio kulturne lopove nego nekulturne i bahate ljude (makar i nemali drugih mana, što je ipak retko), mada i sam volim da „pametujem” i „bockam”, uspeo sam da tokom svog zimskog sna uočim par komentara koji su odudarali od opšte „žurke” u enovinama (ankete, tenkovanje, primirje, Autoboti, you name it...). Privuklo me je pre svega to što su ih napisali pojedinci koje nisam ranije primećivao u ovoj igri. A tu su odavno i verovatno su pružili neki svoj doprinos našim uspesima.

Sačuvao sam dva komentara na neke veoma „posećene” tekstove, kao neki svoj lični dokaz da ipak postoje „obični” eSrbi. Oni što ih pravi političari, svugde na svetu, obožavaju kao radnu snagu i topovsko meso (jer uglavnom ćute i ne talasaju, ili odlaze i ne smetaju), ali čega se ipak najviše gade – jer se ne uklapaju u „narod”. Verujte mi, svaki iskreni političar, u trenutku slabosti i kad su kamere isključene, će vam otvoreno reći da je narod stoka koja služi za manipulisanje i mužu. Da nije tako, i oni bi bili samo obični građani, a ne bi se gurali u „visine”. Naravno, oni kojima se ne može manipulisati, nisu poželjni. No, ipak postoje. U tragovima.

Evo ih i ovde, dva igrača koji „ne postoje” za većinu nas, ali ne znači da ne umeju da kažu nešto pametno.

Slajder Day 1,111, 23:45
2h 14m ago
Nije mi jasno, kako moze da vam je toliko interesantno da se svadjate po novinama i komentarima
To nikad nisam skontao... Mislim ovo je igrica, sta zelite postici, medal najveci mislioca, genijalac erepa, prvi i jedini eMesija... -.-

Daj oladite malo i igrajte igricu, vise muka mi da svugde citam ko sta i kome je rekao i ko koga psovao i vredjao!

Milos Senior Okiljevic Day 1,122, 01:18
1h 1m ago
brate, citam ove komentare, i sve mi je lakse da skapiram zasto nam je real life, ona bitnija, zemlja bez perpektive... pogledam tadica, tomu, dacica, cedu, dinkica, todorovica i ostale(ako sam nekog zaboravio, da ne ispadne da nekog favorizujem, o svima imam identicno misljenje) i shvatim kako su oni mala deca za neke ljude sa erepa...ne dao nam Bog da neko od vas dodje na vlast u rl...kad se ovde toliko svi svadjate zbog igrice...nisam clan ni jedne stranke, ezivim u ebelgiji, glasam za nekog naseg ortaka draganw-a koji tamo pokusava da sprovede srpske uticaje, doniram mrletu1982 neku kintu sto skupim od plate, deluje mi da momak nesto pametno radi sa tim i nista drugo me ne zanima...poznajem neke ljude iz sdf-a, deluju mi ok, cak sam nekada davno podrzavao tu stranku jer mi je njihov program delovao ok...ne znam koliko su uspeli da ga sprovedu, mozda jesu,mozda nisu, ali opet...ne vidim potrebu za tolikim epljuvanjem u nasem politickom ezivotu...stalno se dicimo sa onim nasim, samo sloga srbina spasava...jos samo kada ne bismo to samo pricali, vec i malo poradili na tome, bilo bi nam milion puta bolje...znam da sam mozda malo preterao, nije mi stvarno bila namera nikog da uvredim, jednostavno zeleo sam da izrazim svoj revolt...drugim recima, sta vam je bre ljudi, sta se lozite! da ne kazem onu sa koji vam je......pozdrav od gasterbajtera


Mnogi od nas ovako razmišljaju, ali ako se upuste u otvorenu borbu protiv toga što kritikuju, obično, pre ili kasnije, otkriju da vode izgubljene bitke. Mnogi se zato razočaraju, a samim tim gube elan i za ostale stvari. Da li to znači da se ne bi trebalo boriti? Naravno da ne. Ali je bitno realno sagledati šta možete dobiti, a šta izgubiti u takvoj bici. Meni je, recimo, rezultat uvek bio nebitan. Volim žar same bitke i osećaj da sam pružio maksimum. Tad znam da mi je stalo do toga za šta sam se borio.

Narod voli junake, mesije, vođe, ali još više voli da ih razapne na krst. Ili na nešto drugo, ako su u pitanju ženski nosioci tih funkcija. To je opet, prirodno. Od kad je sveta i veka, najviše se u Nebesa gledalo i za pomoć molilo, i najviše se Nebo klelo i u to ime ubijalo.

„Mladi matematičari Srbije osvojili prvo mesto na Svetskom takmičenju...”
I? Koga briga?

„Pijani srpski turista pao u more i ubio ajkulu!”
TO BRATE, CEPAJ! Nebitno je da li je istina, zanimljivo je.

Uostalom, ko se neće okrenuti za lepom ženskom guzom ili poprsjem utegnutim u 3 broja manju majicu? Makar na sekund. To je nešto novo, uzbudljivo, neistraženo, zabranjeno, šta god... Drugačije. Za nekom lepom tetom obučenom kao vaša majka, ipak se nećete okrenuti. Ne zato što se plašite incesta, nego zato što vam, na prvi pogled neće zagolicati maštu. A mašta je ključ za sve, čak i za ovu igricu.

Tako smo ovde, samo u mašti, mi veliki novinari, vojskovođe, predsednici, kongresmeni, tajkuni, tenkovi, humanitarci... Ovde, vredimo daleko više, jer ovde imamo sličnu startnu osnovu, mnogo sličniju nego u stvarnom životu, a i brže se profilišemo, u skladu sa svojim karakterom. Manje nas je ovde, brže se „živi” i ako ste dovoljno uporni, vešti, dosadni, ubedljivi, upečatljivi – bićete primećeni (samim tim, na neki način, automatski i prihvaćeni) – ma koliko, realno, vredeli.

Ipak, da nije toga, pa zašto bismo se uopšte igrali? Zato odavno imam razumevanje za sve koji igraju ovu igru, ma kako je igrali. Ne znači da se slažem sa njihovim stilom igre, da ga poštujem, odobravam, ali recimo da imam razumevanja. Svako ko je ovde ostao duže od godinu dana, ma koliko štete učinio, uradio je sigurno i nešto dobro.

Npr. – svojim svađalačkim i primitivnim nastupom je možda oterao 5 ljudi, ali je verovatno i zadržao 5 drugih, koji da nema takvih „zabava”, verovatno ne bi ostali u igri. Svako ko je pravio multije, pravio ih je (da se ne lažemo) pre svega zbog sebe, ali u igri u kojoj zaista više nije nimalo bitna neka posebna pamet, time je, hteo ne hteo, pomogao i eSrbiji – em smo imali o čemu da pričamo, em je on bio bogatiji, pa je postao neki BH, pa opet ostao u igri .... Naravno, i on/ona su takođe oterali neke ljude, ali nema ničeg što je samo dobro. Osim ako još verujete u Deda Mraza (ili Božić Batu). Slično je i sa onima koji su pozajmljivali edržavni novac i ulagali ga u sebe. Obrni, okreni, ako nisu prodali nalog i ako još igraju, sad imaju čime da mlate u ratu. A to je jedino važno, zar ne?

Da, znam da nije, ali budimo realni. Ambiciozni i idealisti vuku svet napred. Svako iz svojih uverenja. Prvi gaze preko svih i svega što im se nađe na putu, jer veruju da su bolji i da zaslužuju nešto više (priznali to ili ne), a drugi puštaju da budu pregaženi u nadi da će svet jednom biti bolje mesto za sve ljude. Takvih igrača i ovde imamo. Ideali i ambicije su razni, ali baš zato, AKO želimo da nastavimo da se igramo, hteli ne hteli, moramo da ih „istrpimo”.

Za mnoge, jedino što ih drži u igri, su ljudi sa kojima igraju ovu igru i druže se na chat kanalima. Za mnoge, to je želja da „isprave” krive Drine i pobede sve (ili bar da budu bolji od komšija). Evo, i komšije se slažu. Npr. cofi41, u svom tekstu „Krug” kaže:

„I onda počinje pad. Pad kvalitete igre popračen padom stanovništva i aktivnosti u eRepubilku. Neograničena glupost i kratkovidnost admina dovodi do općeg nezadovoljstva i podređivanja igre samo onima koji kupuju golde za prave novce. Mobilne jedinice ne znače ništa, mediji također, taktika je prošlost, a odustajanje igrača je postala svakodnevica.
......................................................................................................................................
Moje mišljenje je da je igra i dalje sranje, no ovog puta u boji sa šarenim slikicama i više ratova\golda\damagea ali bez nekog intelektualnog napora u kojem sam nekoć uživao. S obzirom da su ljudi\igrači jedino što se zadržalo u igri, tako je logično da je to naše rivalstvo ostalo jedini ili barem najveći motiv za igranje eRepublika.”

Dakle, motivi su razni, ambicije različite, ali svi koji smo još uvek ovde, čekamo još samo Godoa, pa idemo. Neko ga dočeka pre, neko kasnije. Ja sam zaludan, ja mogu i samo da sedim pod drvetom i posmatram vas kako se mučite. Prija gledati kako drugi rade i povremeno „zasoliti” nekom mudrom rečju. Deluje otmeno i veoma intelektualno.

Ipak, u zadnjih par hiljada reči ovog teksta, osvrnuo bih se na „moje” Pale Anđele. Počeli smo pre malo više od 2 meseca, bilo nas je pedesetak. Mi, i nama slični pojedinci i grupe, smo doveli do mnogih promena u eRepublici vezanih za ekonomski modul. Na kraju, uspeli su da nam „doakaju” ukidanjem orgova. Doduše, veliki krivac sam i ja, jer me je stvarni život u znatnoj meri odvukao od eRepublike, a za dosadni posao sabotiranja eneprijatelja, ljudima stalno treba davati novu motivaciju.

No, postigli smo zaista puno. Gledano čisto ekonomski, iako nam je broj stalno opadao, a organizacija se nikad nije popela na neki viši nivo – pošteno smo ukrali od eneprijatelja i sa esrpskim narodom podelili čak 215 zlatnika. (140 za vreme Deserta, 45 kod ZC, i 30 ovog meseca). Novac smo slali za odbranu Vojvodine, ali i za akcije koje su u naše ime sproveli Mudash, mrle1982 i Vuk01. Hvala im na tome. I nama su neki ljudi pomagali, a recimo Milidragovic nam je u jednom momentu poklonio čak 27 q5 karata (ako se ne varam).

Pored tih 215 zlatnika, pomagali smo i eRusiji da se odbrani od PTO-a, a i prilično ojadili mnoge firme u eKini i eKanadi, i na još par emesta. Ako vam kažem da ja radim sa wellnesom 11, u raw firmi svaki dan (naravno, svaki dan drugoj), onda možete i sami da izračunate koliko smo pospešili EDEN ekonomiju.

A usput smo i sami ponešto zaradili.

Kao org, verovatno ćemo uskoro nestati. Kao pojedinci, verovatno ćemo nastaviti. Znam da ja hoću.

Uostalom, evo predlog i svim vojnim/paravojnim jedinicama, a i samoj edržavi. Pošaljite svaki mesec samo JEDNU jedinicu od 30-ak ljudi na rad u EDEN državama. Za tih mesec dana, ako im je recimo ekonomski skil slican mom (običan Guru), mogu da (npr. u eKanadi) zarade skoro 500 CAD. Dakle nešto manje od 15 000 CAD za 30 ljudi. Te pare mogu da iskoriste na milion načina, ali meni, recimo, pada na pamet jedan. Treniranje sa boosterima. Tako ćemo svaki mesec dobiti 30 ljudi koji će BEZ ULOŽENOG ZLATNIKA (jedini trošak bi mogle biti karte za put i povratak) od strane države imati snagu veću za 250 poena, 2 medalje više (podrazumevaju se HW i SS) i malu promenu svakodnevne rutine.

Dodatno, ako rade u raw firmama – njihovi poslodavci će za to vreme imati gubitak od oko 5-7 CAD po čoveku (dnevno) ili čak 150-200 CAD mesečno. Dakle, 4 500 do 6 000 CAD za celu grupu. Hleb mogu kupovati preko Vallete ili preko državnih orgova (ako sam dobro shvatio, njih ne gase). Naravno, ne moraju ljudi ići u eKanadu, imamo mi i drugih EDEN država koje su nam drage. Ovo sa CAD, čisto da oni surovi matematičari mogu na miru da zbroje ovce i novce.

Dakle?Malo li je?

Samo podsećanja radi, čuvena MMMMMMMMMMMM akcija koju skoro isti broj dana pokušava da završi naša Valkira (svaka čast na upornosti), do sada je donela oko 223 zlatnika na račun Ratne Sekire. S tim što je, ako se ne varam, jedan deo tog novca skupljen van MMM akcije, delovanjem Mačka Kavtera još pre skoro 2 meseca. Očigledno da, to malo što nas je ostalo, više nema kome da da pretplatu. A i orgovi će biti ukinuti, pa ako želite da pomognete Valkiri da skine jad sa svog vrata, a i eSrbiji da dobije zlatnike – požurite. Ako ništa drugo, možda i Valkira onda vrati one lepe slike zbog kojih smo svi i čitali njene novine : ).

Do nekog sledećeg „epa” ostajte mi zdravi, veseli i debeli. Uživajte u Božićnom i Novogodišnjem duhu. I igrajte se.