Час економије part II

Day 1,217, 04:55 • Published in Serbia Pakistan • by Dio Hostilian

Ово је одговор на CAS EKONOMIJE SPASIMO PREDUZECA !!! Јелене Лукић.

————————————————————————————————————

Економија је врло једноставна наука, што и јесте један од разлога зашто свака шуша може да се бави продајом и куповином добара. У стварном свету, а и у еРепублику постоје два основна типа компанија — компаније које производе сировине и компаније које обрађују те сировине. Овај чланак ће покушати на јасан, једноставан и свима приступачан начин да објасни како се формира цена у тим компанијама и зашто су цене у еРепублику овакве какве су.

Компаније за производњу сировина
———————————————————

Компаније за производњу сировина се баве копањем руда или жетвом пшенице (која на волшебан начин сама рађа без сађења). Због тога се цена производа тих компанија суштиски формира тако што се сабере плата радника и на то дода мало профита. Формула би изгледала отприлике овако:



где C представља цену производа, Wi плату i-тог радника, Pi продуктивност i-тог радника, а N укупан број радника у фирми. Дакле, цена је доле ограничена са трошковима за плате радника, а све преко тога је профит, тако да се цена лако формира.

Компаније за обраду сировина
————————————————

Компаније за обраду сировина су знатно компликованије. Оне пак морају прво да купе сировине од компанија претходног типа, а онда да их обраде. Цена њиховог финалног производа се стога формира знатно компликованије — мора се урачунати цена сировина. Формула за те компаније би изгледала отприлике овако:



где Fi означава број финалних производа добијених од стране радника (то је продуктивност Pi подељена са бројем сировина потребним за један финални производ), а Cr је цена сировина (остале ознаке су исте). Јасно се види да је формула значајно компликованија, али опет не претерано комплексна.

Један типичан пример
————————————

Узмимо сада један типичан пример који ће лако објаснити како се крећу цене свега у еСвету и еСрбији. Рецимо да је иста особа власник житнице и пекаре. Рецимо и да у житници нема запослених радника, као ни у пекари, али, наравно, ради у њима сам као менаџер. Захваљујући правилима еРепублика, наш мали менаџер је у могућности да направи таман онолико жита колико му је потребно да испече хлеб. Пошто поједе део хлеба, остаје му највећи део да прода (нека буде рецимо 100 комада дневно).

Како би формирао цену хлеба, прво мора да формира цену жита које је произвео у својој житници за своје потребе. Пошто је у житници запослено 0 људи, цена жита по горњој формули мора да буде већа од или једнака 0 динара! Ако наш менаџер случајно има још пар житница, може вишак жита да прода по израчунатој цени и осталима.

Супер, сада је наш менаџер већ на пола пута да формира и цену хлеба. По горњој формули, узевши у обзир да је у пекари запослено укупно 0 радника, а цена жита мора бити већа од или једнака 0 динара, лако се долази до закључка да цена хлеба мора да буде већа од или једнака 0 динара!

Надам се да вам је сада јасније како ефикасно ради економија еРепублика : )

Придружите се странци „Бојкот“ како бисте подржали овакве економске анализе и у будућности!

Желим вам пуно среће у пословању и нека сви постанете тајфуни к’о Мишковић!