Join the new world

Pozdrav prijatelji, braćo, sestre i čitaoci... Evo i mene posle duže pauze.
Morao sam da napišem ovaj članak kako bih opisao svoje ,,impresije,, koje su me pratile za vreme prošle krize.
Vidim da nam naša draga zemlja Srbija polako staje na noge, stalno se organizuju neki izbori, te stranački, te predsednički, izbori za kongres i td., ne znam više ni sam koliko ih ima.? Mada to i nije toliko važno, bitno je da se nešto dobro dešava, plate su veće, teritorija se širi, doduše i zlato je skuplje ali i to neće uticati na konstantni rast privrede uopšte. Do pre dve nedelje država je bila u totalnom rasulu, nije se znalo ko se za koga bori, kvazi patriote su se borile za zemlje koje nam praktično ništa nisu doprinele (sve zarad ZLATA, MEDALJI... a što nam zemlja tone u propast za to ih nije bila briga), dok se nekolicina razumnih ljudi borila za oslobođenje svoje drzave! Doduše i nisu svi igrači krivi što su se borili za tuđe zemlje, neke naše vojne jedinice su gotovo redovno stavljale za dnevne zadatke bitke koje su se vodile pod tuđom zastavom i na tuđem tlu, e zbog takvih jedinica smo se mesec dana lečili od bolesti koju nazivamo NEPRIJATELJ. Da ne bih vise dužio dovoljno je da kao zakljucak napišem ,,Nekad bilo, nikad se povratilo,,!

...Pozdrav od vašeg Viteza Kosova...