Join the new world

Wow, kakav dan!

Ustanem jutros oko 11 (mis'im, jutros...), pogledam ispred kuće - Vučić mi čisti prilaz od snega.
- "Dobro jutro, Aco! Ima li zime?"
- "Nema, Ukse, nema zime za moju Srbiju! Ja, ako treba, ću se smrznem, ali narod mraz ne sme da oseti!"
- "Alal vera, Vule, samo cepaj!"


Krenem u kupatilo, preskočim Mrkonjića koji mi hobluje parket. Onako još snen, zamalo mu nisam oborio pivo nogom: uhvatila ga na vreme, srećom, njegova pomoćnica. On je, mučenicu, stalno vodi sa sobom, veli - prija mu dok radi da mu peva na uvce. Radi tu kod mene već mesecima jedan od mojih hodnika, u zajebanciji ga zovemo Corridor 10. Dobar je, mada mi je malo žao što ote tezgu onim Čačanima...

Pedes' evri kvadrat, evo ruka!

Sednem u moj jedan svemirski auto vrhunske klase da odem do klonje na kraju hodnika i taman što sam stigao do pola puta, vidim policijske barikade. Izađem, priđem prvom panduru (poznato mi je delovao, visok, ćelav, naslonjen na atletsko koplje), pitam o čemu se radi.
- "Odjebi od demarkacione linije, molim! Premijer je imao hitan sastanak u pomoćnim prostorijama!"
- "Pa dobro, druže, od toliko grmlja pored šatora, drveća i šumaraka, on mora baš u moj toalet?!"
- "Situacija je od najvišeg prioriteta - premijer radi na razrešavanju statuse sinoćnjeg piva i prasetine. Molim Vas ponovo, odjebi i sačekaj svoj red!"

Dobar domaći duhan može olakšati probavu

Ja šta ću, skrenem levo ka garderobi da uhvatim prvi čarter let prema zapadnom krilu moje kuće. Dolazim do grupe beduina koji pokušavaju na tečnom srpskom da mi požele ugodan let na Novaku Đokoviću. Inače imam ponekad problema kad letim njime - uglavnom ide po osnovnoj liniji (što je dobro kad treba da stignem sa severnog na južni kraj vile), ali danas je rešio da napadački ulazi u teren, tako da je moguće putovati i po poprečnoj osi.

Od kako su podmetnuli dvojnika, teško se vraća na prvo mesto...

U toku leta zvoni mi telefon. Centrala kaže: "Poštovani Kapetane, imate dolazni poziv. Proslediću Vam vezu, ali ne mogu da garantujem kakve će biti posledice rada prethodnog operatera..."
- "Borise, ti si?"
- "Pa evo, pomalo..."
- "Heeej, pa šta ima novo? Da ti kažem, nedostaješ mi od kako te izbaciše iz onog rijalitija..."
- "Ma nema veze, bar sam dobio počasne glasove publike... Sad mogu da se fokusiram na karijeru ovde, nije ni to loše!"
- "Ako ti kažeš. Hajd', proslijedi mi vezu pa uzdravlje!"

Jedan paket, bezbroj mogućnosti!

Preuzmem vezu, ispostavilo se da je Klaudija Šifer. Rekao sam joj da je bila nekad super riba, ali sad kad je matorka nema više te hemije među nama. Malo smo hotovali preko telefona, dostigla je vrhunac, bila je zadovoljna, te se rastadosmo u najboljim odnosima.

Veli: "Ne gledaj me tako, kao da me žališ..."

Baš kad sam spustio slušalicu pilot me obavesti da slećemo na pistu pored kuhinje. Reko': "Taman, vreme je ručku!"

Trenutno sedim u severoistočnoj pokrajini svoje trpezarije i čekam da mi Stanija donese vruću čorbu na dupetu. Šalje mi nekakve signale, izgleda da bi želela nešto više od našeg odnosa. Rekao sam joj: "Brale, nisi ti ta klasa, držim te ovde samo zbog amortizacije čorbe..."

Mmmm, čorba...

Pitam se, šta će još doneti ovaj dan...