Join the new world

Život je poput putovanja vozom....
Ljudi ulaze i silaze.
Prilikom zaustavljanja voza dešavaju se prijatna iznenadenja.
Covek proživljava srecne trenutke ali ima i nezgoda...
Nesreca i žalosti.
Kad se rodimo zakoracimo u voz.
Susrecemo se s ljudima za koje mislimo da ce nas pratiti tokom celog našeg putovanja.
N...pr. naši roditelji.
Nažalost, istina je sasvim drugacija.
Kad tad, oni ce sici s voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, nežnosti, prijateljstva i društva.
Medutim, u voz ce uci druge osobe koje ce nam biti jako važne.....
To su naša braca i sestre, naši prijatelji i ljudi koje cemo sresti i zavoleti u svom životu.
Mnoge osobe koje ulaze gledaju na putovanje kao na kratku šetnju.
Drugi pak u svojoj vožnji kroz život nalaze samo žalost i tugu.
Ali, u vozu ima i onih koji su uvek pri ruci i spremni su da pomognu onim ljudima kojima je potrebno pomoci.
Mnogi nakon svog silaska s voza ostavljaju iza sebe trajnu cežnju.....
Mnogi nas sunovracuju u duboku nevolju.....
Mnogi ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili.
Cudi nas što su mnogi putnici koji su nam najdraži negde u nekom drugom vagonu.
Ostavljaju nas same u tom delu našeg putovanja.
Naravno , to nas ne sprecava da na sebe preuzmemo teškoce putovanja i samoce i da ih potražimo i da pokušamo da se smestimo u njihov vagon.
Dešava se i to da ne možemo da se smestimo blizu njih jer je mesto vec neko drugi zauzeo .
I takav je život.....
Prepun izazova, snova, maštanja, nadanja, sastanaka, rastanaka, bez ponovnih sastanaka i nikad se ti trenuci nece vratiti.
Pokušajmo od svog putovanja kroz život da ucinimo najbolje što možemo.
Pokušajmo da se svima iz voza budemo u miru.
Pokušajmo u svakom od njih da vidimo najbolje što je u njima.
Setimo se toga da na svakom delu životnog koloseka, neko od saputnika može "skliznuti" i da su mu potrebne naše simpatije i razumevanje.
I nama se može desiti da "skliznemo" s koloseka.
I nadamo se da ce se naci neko ko ce da nas razume.
Najveca misterija putovanja je ta što ne znamo kad cemo tacno izaci iz voza isto kao što ne znamo ni kada ce da sidu naši saputnici.....
Cak ni oni koji sede pored nas.
Bicu veoma tužna kad budem morala da sidem iz voza.
Verujem da ce veoma boleti rastanak s nekim prijateljima koje sam sretala za vreme putovanja i koji su mi postali dragi.
Medutim, gajim nadu da ce doci glavni kolosek....
Tada cu videti kako svi oni pristižu sa svojim prtljagom koji na ulasku u voz nisu imali. To ce me silno obradovati.
Bicu srecna i zbog cinjenice da sam im pomogla da povecaju svoj putni prtljag položivši u njemu prave sadržaje.

Pokušajmo da pri silasku iz voza ostavimo prazno sedište koje ce u ostalim putnicima, koji nastavljaju putovanje, buditi cežnju na lepe i prijatne uspomene.