Хорор фантазија: II спрат.

Day 1,738, 09:13 • Published in Serbia Serbia • by Dmitrj Dimitrijevic

Вратио сам се кући, моја кућа је била црвене боје, са два спрата. Било је касно, око 11:00 сати. И као свако дете, хтео сам да видим мајку, да јој кажем да сам добро, да видим како је. Ушао сам у кућу, видео сам да је кућа била морбидно празна, и тишина је владала, као пустош...игнорисао сам ту чињеницу, хтео сам што пре да видим мајку. Раздрао сам се: МАААМАААА!? Чуо сам са 2. спрата... једно језиво "Даааааааааа...", мирно речено, то ме је мало уплашило...али савладао сам сам себе, и игнорисао то, мислио сам да мој мозак игра игре самном.
Није било важно, само сам хтео да видим своју мајку. Попео сам се на први спрат, и опет се раздрао, онако мушки, јако. "МАААМАААААА!!!!!" И опет исто, са 2. спрата сам чуо то тихо, провоцирајуће "Даааааа...", таквим мирним тоном, личило је као глас од моје мајка...али пред крај реченице..мало се пригуши, и није то тај глас. Није то тај исти глас. Игнорисао сам и ту чињеницу..
Неште ми је причало, као, да је мој мозак причао самном, као да је моја свест покушавала да успостави конверзацију самном...да ме одговори од тога да идем на 2. спрат. Зашто? Не знам. Док сам се пео уз степенице...опет сам се раздрао "МАААМААААА!!!" и опет чуо то исто, "Даааааааа..." из треће собе пред крај ходника... Имао сам невероватну жељу да видим мајку, не знам зашто. Пришао сам ка соби одакле се чуло то... "Дааааа..", како сам стао, паркет на коме сам стајао је шкрипео. Истог момента кад сам ставио руку на дршку од врата, чуо сам како је неко лупио вратима доле, доле на првом спрату. На улазу, и онда сам чуо...моју мајку како је рекла "Душо, је л' си стигао?" са веселим тоном, у рукама су јој биле намирнице, била је у продавницу. Обузео ме је страх. Полако сам се одмакнуо од тих врата.. и кренуо ка степеницама, да се сјурим на доле. Како бих загрлио мајку. Али само што сам дошао до степеница, чуо сам како се отварају врата, полако...окренуо сам се, и видео 2 велике црвене тачке, као крв, како зуре у моју свест, како гледају сваки мој покрет. Мислио сам да ми се учинило...па сам наставио, али... ипак сам погледао иза себе..