„КРЕСНИ САМО ЈЕДНУ СВЕЋУ НА СВ. ЈОВАНА...“

Day 1,157, 02:59 • Published in Serbia Serbia • by Pokac

Добро је, доживесте и то.

Не, не мислим на чињенице које су ових задњих дана испливале у јавност, путем гомиле разних текстова и коментара, и које су доказале оно што сам месецима тврдио у својим текстовима и коментарима – а то је да је једна одређена група људи систематски, месецима, и поред свих неоспорних квалитета које поседују, ову игру играла тако да је на одређени начин варала и обмањивала све остале играче.

Тај део су, они који су само пажљиво читали разне текстове и коментаре у задњих годину дана, могли и сами да схвате. С друге стране, сви ти људи су итекако допринели еСрбији и она сигурно не би изгледала тако како данас изгледа, да они нису у томе помогли. Мислим и на добре и лоше стране ове наше виртуелне државе.

Генерално, еСрбија и еСрби би требало да се поносе свиме што смо направили у овој игри (не увек и начином на који смо то успели). Мали, сиромашан народ, успева већ скоро 2 године да се наметне у једној игри која је базирана на снази стварних држава. Малтене као да смо и ми овде нека спортска екипа и бранимо боје праве Србије. Реално, то и радимо на неки начин, и зато ми је утолико жалије што смо и овде морали да покажемо и ону другу слику нашег народа. Али, шта је ту је. Онај ко од себе бежи, тешко да ће се икад добро сакрити, али интересантно, сумњам да ће успети и да се пронађе.

Откад сам ја овде, игра се променила два пута званично (два нова модула) и још сто пута кроз разне промене „у ходу“. Ипак, сви ми који смо провели више од годину дана у овој игри, знамо да овде нисмо остали због генијалности креатора игре, већ због људи које смо овде упознали. Долазили смо у игру или на чет, само због њих. Као и на РЛ окупљања. И надам се да ће и даље тако бити.

Морам признати да пре 15 месеци, када сам дошао, нисам очекивао да ћу овде наћи толико позитивних људи и толико енергије. Ниједна игра коју сам до сада играо није имала тако развијен социјални аспект и зато ће ова увек бити посебна. Читајући текстове и коментаре људи често сам се смејао више него на најбоље вицеве. Сусрети ван игре, у оном реалнијем космосу, су само били шлаг на торту.

Ипак, био бих лажов и лицемер да не кажем да је ова торта, као и већина „правих свадбарских“ имала више кора или спратова. Свако је нашао неки слој који му више одговара, а исто тако осетио и укус оних слојева које не воли. Свако ко је пожелео да се мало активније укључи – преко новина, војске, политике, економије...

Јесте да сам... позамашан... али слаткише генерално не волим. Стога је и моја позиција у овој игри била у фазону оних ликова који на славама кажу нешто kao : „Немојге пријо, па ручали смо још ономад“. Другим речима, многи су ме чудно гледали, неки истицали мој карактер, некима је било свеједно, а неки су ме баш и „зготивили“ због тога.

„Ђате“ се и ви мени, сви верни читаоци Татиног Великог Стомака. И они који су уживали у мом „трбухозборству“ и они који су тражили длаку у јајету. Уосталом и ја сам закерало и волим да се просеравам, па што бих другима замерао због тога.

Ипак, једно нисам никад могао, а ни желео, да опростим људима у овој игри – нехуманост, некултуру и нетолерантност. Мислим, онима који су се тако показали у мојим очима. Можда ми је неко и промакао, али ипак је моја диоптрија чак плус 9 још од момента мог рођења, а све ми говори да ће тако и остати док ме и у стварном животу не испрате по последњи пут. Тако да се „извињавам“ ако сам неког пропустио. Можда неке и нисам видео добро, ко зна, вадићу се на године и диоптрију, па ако прође – прође.

Елем, до сада су многи од вас схватили да читају последњи текст у овим „новинама“. Разлог је једноставан. Време је дошло да се крене полако. Дођох, видех, унередих... Не, шалим се. Заиста сам уживао у много чему у овој игри (а најмање у њој самој).

Нешто сам се и трудио око игре, неки су то препознали, неки нису, многи немају појма. И не треба да знају. Увек сам волео тајне обожаваоце и тихе јунаке. Шта мислите зашто Супермен, Спајди, Арссен (пардон, Бетмен) и остали суперхероји не носе оне хеланке по цео дан? Добро, један од разлога је и тај што стежу, али има и тога да је битније помоћи неком, него се бусати у груди поводом тога. Мислим, такви смо ми суперхероји, Хомер Симпсон (коднејм Спајдерпиг) и ја.

У складу са тим, трудио сам се и да током игре глумим неког Пала(му)дина. Ратника светлости. Смарача. Из овог угла делује да сам успео. Некима сам помогао, неке сморио до коске, али јбм га, она тетка са кантаром у рукама је увек носила и повез преко очију. Другим речима: Силовали су Јустицију – Правда је задовољена!

Извињавам се онима које сам сморио својим текстовима и коментарима. Јаче је то од мене. Поред тога што сам суперхерој, имам и све особине оног певца Хорација, а он је једном ћутао скоро читав дан. Био је гладан, али није хтео да ПРОГОВОРИ! Таки сам и ја. Пук`о би да не залајем. Но, и то је сад прошло.

О`ш`о сам људи. Нисам баш хтео да се извучем као пувањак, па написах текст. Али то не значи да чекам да ме убедите у супротно. Ја нисам тип људи „хоће каки, неће каки“. Јесте да је ова одлука пролонгирана за чак пола године, јер сам оригинално хтео да одем у јуну после чувених чудесних избора и великог разочарења које сам тада доживео од стране неких људи. Ипак, нисам хтео да одем, а да не докажем оно што сам и тада тврдио – да они које називам преварантима и лицемерима, манипулаторима и некултурцима – заиста то и јесу. То што су способни, интелигентни и корисни, не чини их мање лошим људима у мојим очима, напротив. Тако да сам тада остао и чекао да се сами покажу. И ето, десило се.

Наравно, то ништа неће променити. Свако чудо за три дана, а и иначе, кога брига за то? Ово је игра и свако је игра како је жели, и свако нам је био, и још увек је, битан у њој. Надам се само да ће се бар њих неколико замислити после овога. Да ће све квалитете које имају, а којих је заиста пуно, употребити тако да притом не повређују друге. То што друге називамо стоком – не чини нас ништа мањом животињом, зар не? О другим именима да и не говорим.

Жао ми је и што Историја еСрбије никад није завршена и надам се да ће др.Доом наћи мотива, времена и воље за то. Увек ти стојим на располагању, матори. Као и свима вама које сам упознао преко ове игра (у њој или у стварном животу). Има доста оних који су ми драги, и зато их нећу набрајати. Овај текст је неко моје опроштајно писмо (у игри) свима вама, а ко жели да ме пронађе и ван игре нека пошаље доказ о уплати, пардон писмо (шта ми би) на sashazivic@yahoo.com. Пре или касније, нека будала ће вам одговорити.

Трудићу се и да дођем на турнир код оног носатог Борчанца, а и на сва РЛ окупљања на која будем могао. Мислим, не због вас, него зато што сам чуо да тамо обично има и добре клопе (ех Наполитанка, никад ти оно месиште нећу опростити). Сазнаћу да постоје, не берите бриге. Није ово једина игра која окупља еРеп-овце.

Свим пријатељима желим да и даље уживају у овој игри. Нећу вас набрајати, морао бих да сад направим телефонски именик, па чак и да ГА убацим. А више волим да ГА убацујем у стварном животу. Како год то звучало.

И свим осталим играчима желим исто.

Будите ми лепи, здрави, сретни и ... дебели.

Увек ваш, и увек Ваш – Покац

П.С. Извињавам се деда Обраду што нисам искористио услуге агенције Деда и унуци, али скупоћа је, а ја сам неопевана циција, те реших да смањим трошкове са`ране. Даћу можеш слободно да организујеш, масону један.

П.П.С. А и слику у овим новинаме ћете некад да добијете, ал` што би рекао Ћубица: „Мало морген!“.