Лепо писаније: Повратак Правог РокенРоле (Осврт на ку7 ватромете и УНеС)

Day 1,710, 02:38 • Published in United Arab Emirates Serbia • by ARealRocknRolla



Поштовани читаоци враћам се на естраду. Као што можете да приметите од сада пишем као члан Удружења Новинара еСрбије. Кликом на банер удружења отварате гдоц са списком најновијих текстова вредних читања. Трудићемо се да их буде што више. Ако вас нешто више занима о удружењу погледајте текст од Serbiankid.





Ево, онако баш од срца да вам кажем. Нисам никад ни сумњао да сам за овако нешто, у тој мери тоталитарно оспособљен. Мислим осећао сам ја у мени једну онако, потенцијалнос' и једну амбицијалнос'. Један божији дар, да могу да пренесем толико огромно пуно мојега животнога искуства, на моје драге читаоце. На те моје мале беле анђеле, са позлаћеним крилима голуба, на грани дивљег багрема, и свиленим....

Поручио бих свим политичарима у ове изборне дане да буду мало парламентни! Мислим нисмо на телевизији да се надвикујемо и доскачемо у реплику, ко нуди више голда!

О томе шта ја могу да пренесем на своје читаоце, и да ли сам ја компетентан за то?
Опа! јел ја то чујем неку врсту депоније у вашем гласу! А!?
Знате шта. Немој ви да бринете о томе, шта ја могу да пренесем на своје читаоце. Имам ја бре тим читаоцима да пренесем ако требам, целу моју животну физиологију! Сва моја размишљавања!
Има бре да их научим да мисле својом главом. А не да их целога живота неко поткрада. Има да обучим и потенцијалне новинаре, да не естрадају на естради. Јер естрадање је цео живот, и цео живот је естрадање, естрада. (Разумете, игра речима, а и обрнуто, како год окренете).

Ја обожавам своје читаоце. Ја онако, што би рек'о наш народ, осећам огромну педофилију према својим читаоцима (волим их баш онако, од срца). Ја без њих не могу да замислим чланак. Или било какав текст.
Па ево 'ајте размислите, коме ја то пишем? Коме ја то давам аутограме. Кој' то са љубављу и са поштовање отвара мој најновији пројекат чланка. Коме ја на сусретима наплаћујем сликање са њиховим идолом (тојест са мном).

Па свашта бих ја њих научио.
Причао бих им, да смо ми један мали народ, са једним великим мудима. Нација как'е нема нигде. Причао бих им. Да се још пре две 'иљаде година (у Средњем веку), у време оног кнеза, оног... Душана силованог. На ејугословенском двору јело са виљушком, а на еенглеском двору са голим рукама! Еј бре!
Замислите ви то! Јесте знали ви за то?! (Ето видите, а ја чуо баш пре неки дан).

А добро, а пазите сад ово! Ћирилица! Па знате шта је ћирилица бре?!?
А, бе, це, де, е, еф , ге!
Е! моји читаоци мора да науче ћирилицу. Мора. Ево, ја ћу да им читам ћирилицу наглас ако треба! Док је не науче. Пазите, није само штета да не науче ћирилицу. Него не могу сутра кад дођу у Београд да се снађу! Па све су улице исписане са ћирилицом.
Хехе, добро, мислим то је направљено намерно, да мало зезамо странце, да и они науче ћирилицу. А и што да не. Мислим, ако 'оће се шврљају по граду а после да нађу свој хотел па нек науче.

Па онда. Тесла! (Никола Тесла?) Тај! Видиш како знате! Мојим читаоцима, мора се објасни ко је био Тесла. Гомиле њих, не знају да је он био наш највећи електричар. Да је развлачио инсталације по целој еАмерици. Да тамо нису могли, бојлер да упале бре (да се истуширају пред битку са еКанађанима) без њега. Па није срамота радити са струјом. Молим вас, и мој колега је електромонтер. Ја сам поносан, што је Тесла постављао и одржавао те.. бандере и громобране. Сирома човек, баш се нарадио. Па нек моји читаоци схвате да нисмо баш сви талентовани за уметност и писање. (Као рецимо ја). Неко мора и да рмбачи за паре.

Јао, мене уби та моја родољубивост. То ми је можда и највећа мана. Али шта ћу, таки сам. Патриоталан. То је то моје родољубље. Ја то радим мислећи на моје читаоце. Мислим, да не забораве ко су и одакле су. Ја сам и обрађивао неке текстове од српских писаца. Али само од оних што су сто одсто Срби!

Па јесте. Лепо је радити са читаоцима. Ја то баш онако, од срца обожавам, јер наши читаоци су наше највеће богатство. И страобално много је важно шта им пишемо. И ја бих волео да будем велики писац као Плато, и да се посветим демагогији својих читалаца. Одувек сам то волео. Тај рад са читаоцима. Да нисам писац, ја бих сигурно био свој читаоц!

За крај бих вам поручио..... по пет ћевапа сваком!

Овако, драги моји читаоци. Мора да научите да је важно бити популаран, и то по сваку цену! Стално мора да будете у топ 5 текстова, или макар у топ 10! Ту и тамо, мора и голо дупе да се убаци у чланак. Ал' тако да из њега исијава уметност! Е, после тога, може да путујете по целом свету, да проширите видике. Да радите пос'о са неким светским новинарима. А не само са овим нашим лоповима. Јер није свет само да дођеш у Београд и постанеш звезда шунда. Свет је много више од тога. Свет је кад одете у кафану код газда Дасе у Тексас! Кад свечано отворите фабрику ку7 тенка у ДубаЈи! Кад пишете о влади од 800 људи у Пекингу! Ил' кад гостујете код наших на Новом Зеланду, па их распалиш по носталгији! Итд. итд.

Ето, то мислим да би сви читаоци требали да науче. Да би могли да се снађу у животу, а и шире!

('Ајде бре шта сам ово развукао ко пијан питу, а журим, дајте ви читаоци овамо тих 5 голда од ММ медаље па да се чекирам, ће ми побегне авион за ДубаЈи!)

Упозорење! Све сцене су измишљене. И свака сличност, са стварним ситуацијама је случајна :знакусклик:






Зашто ја то журим у ДубаЈи. Па шеик ме звао на отварање најновије ку7 фабрике оружја.






Ја се одушевио, реко таман да и ја купим себи једну. Али ми фали пар нула на девизном рачуну.
Али зато се шеик сажалио на мене и послао ми један примерак најновијег модела ку7 тенка!



Пазите се душмани! Има да вас поцепам к'о крмача мас'ан џак!




И за крај виц:

Иду два тенка улицом, овај други поготово!



(кликом на банер, долазите до документа где увек можете видети списак чланака на које вреди обратити пажњу)