ГОМИЛА РЕЧИ О ПОБЕДИ, ПОБЕДНИЦИМА И ЛАМЕНТ НАД В2

Day 1,041, 05:12 • Published in Serbia Serbia • by Pokac

Не очекујте кратак текст, ни духовит, а ни слике. Ове е-новине служе да вас успавају, скрате дан без борби у еРепублици, или учине да вам опстипација буде пролазни проблем.

Много тога је већ речено о невероватној победи коју смо остварили јуче ујутро. Свако је посматра и анализира из свог угла, и то је логично. Мислим да нико, ни од нас, ни од противника, нема баш све информације, нити је обратио пажњу на све детаље. Јер било их је много, и могло би се рећи да су многи од њих одлучивали. Немам ни ја увид баш у све, али као неко ко је доста времена у В2 посветио управо мапама, поделићу са вама свој поглед на јучерашње битке, цео септембар и на крају В2. Паметни међу вама ће овде престати да читају. Они упорни ће покушати да прате текст до краја. Ко успе, нека се јави наставници српског да га ослободи читања следеће лектире.

Ајмо редом... од назад.

У претходна два дана смо се борили у, по мени, три важне битке. Наравно, ЛК је била убедљиво најважнија од њих. Две смо изгубили. ЕСР и Западну Српску.

За ЕСР је сасвим логично. Потпуна исцрпљеност после ЛК, као и чињеница да је сама мапа и „лака“ за одбрану и одлично утврђена, као и постављање болница у току бике решили су питање победника. ЕДЕН није смео да дозволи губитак те регије, Феникс није имао снаге да је узме. Иако је овај устанак, као и отварање напада на Западни Сибир, прошао лоше по Феникс, ипак обе битке и скоро неприметни „мексички“ напад на Шпанце и отимање богате регије треба гледати као огромну помоћ савезника/Феникса нашим напорима у ЛК. Већ само отварање ових фронтова пуно је значило и представља велики помак у односу на, рецимо, битку у Славонији почетком овог месеца. Хвала савезницима и нашим људима у Фениксу на томе – Клулесу, Ориани, Дезерту, Балтазару...

Западна Српска је, иако сам пар дана раније чуо да постоје одређене идеје наших стратега да се то уради (дакле, не МоД-а), по мени, предата без потребе. Кажем предате, не продата, јер није у питању лична корист појединаца већ грешка у процени. Већи део дана, тј. на махове када сам долазио кући са часова сам се борио тамо и главна одлика те мапе је била да смо имали и болницу и ДС. еХрвати су ту мапу лепо платили – мислим на златнике и штету које су њихове јединице тамо нанеле – и добро је што је тако, јер је то такође утицало на смањење њиховог доприноса у ЛК (иако је он био стандардно велик). Реално, Западна Српска се могла одбранити без већег трошења људства и борби (због поменуте инфраструктуре), а 100 бораца би одрадило тај посао без проблема. Имали смо их тада, али их нисмо послали. Глобално, изгубили смо стратешки небитну регију, али пошто је ово игра коју људи играју због разних мотива, један од веома битних у еСрбији је да никад не дозволимо комшијама да се „шире“. Не зато што их не волимо, већ зато што је и њима и нама, појам комшијског неуспеха катализатор сопствних успеха. Дакле, сматрам ову битку нашим промашајем, али донекле разумем резултат, јер је била у сенци ЛК.

Шлаг на торти целог В2 је била битка у ЛК. Убедљиво највећа и најбоље организована операција ЕДЕН-а. Оно што сам рекао у тексту од пре око месец дана, да ће когод да буде водио еСрбију у септембру имати огроман проблем, догодило се управо у моменту који је за ЕДЕН био идеалан. Тајминг је био перфектан, пред конгресне изборе у еСрбији (за које сви знамо да су често гори од најезде скакаваца), у рано јутро (по средњеевропском времену) и са последњом великом количином покраденог Феникс злата (ако неко сматра ово неоснованом оптужбом слободно ме пријавите пошто сам видео одговоре администратора на ову тему), а наравно и свог злата које су чували за ово. ЕДЕН је дакле све урадио школски. Свака им част на показаној тактици у првој половини битке, на организацији и на уложеном труду.

У суштини, прекјучерашње јутро смо дочекали у дебелом минусу. Све наше болнице и ДС су били у рукама непријатеља. Напад који је покушан у јутарњим часовима, око 11 ако се не варам, пропао је јер је био у складу са ЕДЕН докртином – у месо. Тачније, ишли смо „на снагу“ што би се рекло. Сам избор циља није био толико лош, али није било алтернативних удара и промена плана што је довело до тога да је око 200-300 људи изгубило доста здравља. Добра страна овог напада је била што је указао на то колико је ЕДЕН спреман да узме ЛК.

Пошто ипак живимо и у реалном свету, до следећег организованог напада је дошло тек око 18 часова. У овај напад је еСрбија кренула без савезника (сем у мањем броју) који су хтели да акција почне око 8-9 увече. Грешка из првог напада је опет поновљена – ишли смо у месо, на болнице које се налазе уз нашу зону уласка. Имали смо више људи на располагању – 400/500, али нисмо их адекватно искористили. Добра страна овог напада је била што је и коначно наелектрисао целу еСрбију и што је још једном открио како се ЕДЕН брани.

Затим долази прекретница битке. Три фактора су, у суштини, одлучила битку у ЛК и иако су у различитом времену имала различиту тежину, сва три су подједнако битна. То су – наша упорност, савезничка помоћ и постављање болница.

Наша упорност је стално расла, савезничка помоћ је дошла кад је требало, и у неколико видова (један сам и горе поменуо), а болнице су биле генијална идеја. Свака част ономе ко их се сетио и свака част свим „политичарима“ који су ваљда први пут откако ја ово играм показали у том моменту да је од дневног препуцавањаа важнији циљ помоћи еСрбији. Нећу никог издвојити, али хвала свим конгресменима који су често били дизани из кревета да би гласали за законе. Да није било овога, мислим да је то свима јасно, битка би била изгубљена.

Ипак, и када је постављена прва болница – наставили смо са погрешно усмереним нападима. Наизглед су били сасвим логични – циљ су биле две најближе болнице, али су били погрешни, јер нису пратили понашање противника, и нису узели у обзир да је већ много људи избачено из строја током дана. Но, у овом моменту је ЕДЕН направио пресудну грешку. И у августу се показало да немају праве тактичаре на мапи, и иако су им појединачне армије држава веома јаке и послушне – увек користе своју главну предност – злато. То је опет логично, али није увек исправно. Свако ко је тренирао неки спорт у коме треба надмурдити противника (значи боди билдинг и остали спортови снаге су искључени), зна да се противници временом упознају. Другим речима, свако зна шта онај други спрема као основну тактику, па ако успе то да спречи – односи победу.

ЕДЕН је око 21-22 часа заборавио ту „ситну“ чињеницу. У том моменту они су имали 5 болница и ДС, а ми само једну болницу. Наши напади снагом на снагу (ето и неке користи) су их уљуљкали у уверењу да ће лако превладати – практично се по целом активном делу мапе, у сукобима, њихове снаге користиле наше болнице. Ишли су да „скрше“ сваки отпор и послали су (или дозволили) да преко 300 активних бораца напада ту нашу болницу. Требало је само да остану у активној одбрани и да покрију рупе. Феникс је то искористио да пробије пут около (хвала савезницима), а то је отворило дотада неискоришћене могућности. Требало је да их искоритимо пре, али срећом, урадили смо то тада.

Искрено, и уз извињење Луказу и екипи која је заиста јуначки одрадила ову борбу не спавајући буквално два дана, тада ми је „пукао филм“. Покушао сам пар пута да им скренем пажњу на то где греше у тим моментима, али у жару борбе ме нису слушали. Зато сам одрадио мини-пуч у ланцу командовања, иако сам цео месец, а и у претходном току битке, био изразито против тога. Тада нисам, али сада их разумем запто нису видели прилику која нам се указала. Многобројни БАГОВИ (пишем их великим словом, јер су заиста били велики – и ми и ЕДЕН борци смо остајали без оружја, кругови се нису учитавали ни после рефреш опције, црнило мапе уз неизбежно – „конекција прекинута“ (што је уствари В2 кокошка) и интензитет битке су им заиста омели моћ да сагледају целу мапу. А и умор их је тада спутавао. Сада је лакше све посматрати.

Наравно, позвао сам сиву еминенцију, злог императора и јединог Пацовчића у еСрбији коме се толерише да мажњава сир. Без њега не бих могао да кришом пошаљем наређења појединим бригадама и да преусмерим нападе наше војске. МоД је у том моменту био спор, а наређења давана уопштено – свима. А тада је тешко координисати масу. Живи смо људи, круг траје 90 секунди (ако се и отвори), а маса је маса. Ко је икада био у њој, зна како ју је тешко контролисати, па макар и виртуелно. Наређења су послата, имали смо среће да ЕДЕН не реагује на наговештаје и освојили смо болницу на 12.06 (ако се не варам). Додуше, требало је знатно пре тога да падну болнице у средини, на исти начин, али та шанса је пропала.

Овај потез такође није одлучио битку, али је помогао. Много битније је било што је у том моменту била спремна и друга болница. Ми смо (овде мислим на ГА, Вукове и све остале војне/паравојне јединице и савезнике који су помогли) само помогли да се постави тамо где треба и притом смо одвукли пажњу ЕДЕН-а. И збунили и деморалисали их. Што је и био циљ целе приче. Нова болница поред ГГ, и ми са леђа (где ли је био ИвицаСР?) допринели смо освајању мапе. До 11 часова, упркос једној контри ЕДЕН-а баш на ту горњу болницу, наш противник је био у истим положају као Моника Левински ономад код чика Била. Дакле, на коленима.

До четири се није дешавало нита битније. Ја сам тада отишао да спавам. Многи су чекали или се тек будили – свака им част свима који су то успели. Око пола пет је опет било забавно. Ми нисмо имали снаге да се пробијеммо напоље, а они да освоје наше положаје. Нови еРепублик дан су многи дочекали потпуно исцеђени, али победили смо. Вредело је. Нормалним људима вероватно не, али ми смо еСрби. А еСрбија је прва на свету. Плачите мишеви.

Ово у ЛК сам написао да бих указао на пар ствари које су, војно гледано, обележиле овај месец. еСрбија је у септембру (од 7. до 27.) изгубила Славонију, Западну Српску и Федерацију (иако је била бугарска), а сачувала све своје богате колоније (устанци су угушени у Малезији и ЛК). Имали смо и пар успешних битака на страни савеза (лепо је било тући Шпанце) и једну неуспешну екскурзију у кинеском тренинг рату. И имали смо тренинг рат.

Пошто сам један од одговорнијих људи за избор септембарског МоД морам отворено рећи и своје утиске. Говорим отворено и преко новина, јер ће се свакако јавити многи који нити су пробали да им се нађу у кожи, нити реално знају како то изгледа када је фрка на мапи у В2. Говорим као неко кога сматрају стручним за то, али не значи да ће све бити тачно што кажем. Ово је опет, само моје виђење.

Цео тим, на челу са Луказом је у септембру показао по неколико одличних и неколико лоших страна. Као прво што морам истаћи је НЕВОРОВАТНА ПОЖРТВОВАНОСТ. Искрено, Хрчкоид и ја смо у августу били често ту, али ови момци су, добром ротацијом, били ту и чешће и више. Плачем над њиховим РЛ, али као играч им скидам капу. Такође, одлични су били и у издавању новина МоД, јер се често дешавало да нас ујутро дочекају „фришке“ наредбе, а и да се мењају у току дана – у складу са ситуацијом. Одлично је било и што је стално ишла регрутација за ВеС.

Добри су били и у пар идеја као што је био тренинг рат (мада је могло боље). Добро је што је активно радилио и по десетак људи за време битке – као тим МоД. Такође, почели су са координацијом трупа на чет каналима и са идентификацијом војних родова.

Осредње су одрадили причу са многобројним каналима (ипак је збуњујућ толико број), као и са сарадњом са савезницима.

Лоше је било што нису променили неке ствари од почетка месеца. Нису систем командовања прилагодили бригадама/паравојним јединицама, већ маси. Издаване су углавном опште команде, а команде појединим јединицама су стављене у други план. Ово је лоше, опет кажем, због тога што смо живи људи, што игра багује, круг кратко траје и сл. Ово је требало да временом исправе. Сам избор циљева им је често био добар, али начин остваривања, у важним биткама, често није. Мапа је „жива“ и као таква мора стално да се гледа. Цела, не само оно што је испред вас. Зато главни „стратег“ мора бити „изолован“, а други морају да само преносе наређења, не толико да утичу на њега. То не сме да дозволи, јер онда губи нит битке и могућност рационалног гледања мапе.

Такође, тај/та који воде целу причу морају бити спремни на алтернативу. На брзе промене, повлачења и лажне нападе. Морају имати јединице у резерви, а људе штедљиво користити. Морају.... Ах, морају много тога, али то често није могуће перфектно извести. На том пољу, септембарски МоД је омануо. Тачније, то нису успели да исправе.

Ипак, ако гледам цео њихов мандат, не жалим што сам већину њих предложио. Прво, показали су да могу да превазиђу политику и да „гину“ за еСрбију. Показали су да је еСрбија добила неке нове људе који могу да је воде војно. Уз додатак оних старих, ово ће нам бити пресудно у даљој игри. Тим који побеђује, увек мора имати спој младости (жеље, мотива) и искуства. Војска не сме бити ни политичка, ни политизована. Сарадња – је кључна реч.

И на крају, ако има још неко жив ко ово чита, морам рећи да жалим за В2. Можда ће ово ново бити боље, али ако гледам као неко ко воли стратегије – В2 је био далеко бољи од „зида“.

Да, било је на хиљаде глупости – стотуну промена правила у ходу, хакова, багова, немењања неких нелогичности (баш да видим било који тенк на свету који би 1 на 1 скинуо хеликоптер, мапе које не доносе поене на основу кључних тачака – већ је само битан крај – што опет онда даје предност „ноћног“ напада). Било је ненормалног убрзавања кругова – ненормалног због багова, па вам онда круг реално траје 20 секунди, а у ЛК га и пропустите без проблема).

Али, В2 је омогућио да нови играчи далеко брже војно напредују. Да играчи дођу до изражаја над онима који се „тенкују“ – наравно да су ови други јачи и да праве већу штету, али В2 није одлучивало то колико је штете направљено, већ то како је и када распоређена. Појавили су се и неки нови људи – вође јединица на мапама – многи су овај месец водили МоД. (Ако Гојко нема појма, има и других Вукова у чопору 🙂.

еСрбији је В2 донео 2 нова Покемона (хвала оним нацртаним цокулама и Клулесу 🙂, отрежњење у погледу неких савезника, хаковану и скроз опњачкану државу, и одазак многих играча. Неки се и враћају, надам се – Слаутеровићу, на тебе мислим.

И донео нам је и јучерашњи ЛК.

Ако ни због чега другог – само због тога су вредела ова 3 месеца. Збогом В2.